|
«JA NEMAM RODOLJUBLJE JER REDOVITO PIJEM MLIJEKO»
Dubravka Ugrešić NAPAD NA MINI BAR audio knjiga dnevnička zapažanja čitaju: autorka i Mirjana Karanović
Ima već neko vreme kako sam se nameračila na audio-knjige, jer mrzim da opet menjam dioptriju, i zato što dok čitam ne mogu da čistim šargarepu, a dok slušam litaraturu – mogu svašta. Da ne nabrajam sad... Stoga me je baš obradovala vest, dobijena od Ružice Banković, da u Beopolisu dele CD sa esejima Dubravke Ugrešić. Jasno da nisam poverovala i ne zapucah tamo na minus 5, ali naivka Ru je otišla. Morala je da kupi bar najjeftinijeg Murakamija ali je zbilja dobila Dubravku gratis. Zatim sam ja zapucala do Ru na minus 6 i pozajmila Dubravku. Onda sam od kćerke uzela CD plejer da preslušam... Ja izgleda samo pozajmljujem, valjda što sam radila 35 g pa sam sad siroti penzos. Dobro, neću o mrakovima. Onaj ko ima čega da se seća, može se setiti i filma Štefica Cvek u raljama života, snimljenog u veselija vremena po scenariju Dubravke Ugrešić. Sećam se i njenih knjiga Forsiranje romana reke i Američki fikcionar. Nedavno sam meračila još jednu knjigu njenih eseja, ali sam se ipak odlučila za Čingiza Ajtmatova, jer je koštao kao 80 vekni hleba i bio tvrdo ukoričen, dok je Du koštala kao 150 vekni, a u mekom povezu. Logika penzosa. Ni kao mlađa nisam mogla da pobegnem od sebe. Gde ću sad? Na «nosaču zvuka» izvinite na izrazu, ima par sati dnevničkih zapisa na razne aktuelne teme. Autorka promišlja savremeni svet iz najrazličitijih uglova planete i svoga uma. Ona dijagnostikuje akutne boljke i probleme, ali često nema čak ni ideju o njihovom mogućem rešenju. Ipak, za razliku od skrivača problema, ona je izuzetno hrabra i originalna. Mada se ne bih baš u svemu složila... Npr. U eseju Razglednica iz Evrope možete čuti:«Obama je uspio u nečemu u čemu nije uspio ni jedan evropski političar ujedinio je... Obama je i moja nada.» Obama, znači uopšte nije dobro izreklamirani projekat korporativnog kapitala? Što Putin naravno jeste. Ovo možete čuti u drugom zanimljivom eseju Porno Putin koji opisuje najpornografskiju fotografiju koju je autorka videla, tj. jednu na kojoj Putin ljubi u usta (što podsećaju na penis) smrdljivu jesetru čime navodno šalje ljubavnu poruku neonacištičkim bandama. Posle se kao malo koriguje rečenicom: «Ne zanima me ni Putin ni riba, nego glad za eksponiranjem... što se u moje vreme smatralo prostaklukom i nedostatkom kućnog odgoja... Zar nitko više na ovome svijetu ne boluje od zdrave paranoje?» Kako se to Obama ne eksponira, kad ga vidiš i ako uključiš rernu, pa je on «nada» a Putin se eksponira, pa je fak-porno? Dobro, bre i Du je malo politički korektna. Mora se. Politička korektnost je ono što se nekada zvalo politička podobnost. Glinka je napisao čitavu operu Život za cara, da bi dobio mesto dvorskog kapelnika. Mesto na faxu nije puno manje. Ako nećeš, pozajmljuj CD i plejere i piši za dž... Zatim kaže da, po podacima zdravstvene organizacije barem trećina čovječanstva ima neki ne lečeni mentalni poremećaj i zaključuje «Dok je trećina čovječanstva bukvalno luda od gladi i bijede, dio čovječanstva luduje!» Svoje ogromno znanje, izvanredno zapažanje, sjajnu elokvenciju ironiju, duhovitost, autorka koristi da usmeri našu pažnju na najrazličitije apsurde novog vremena, ali takođe, iste te talente koristi da zapravo ne iznese sasvim direktno svoje mišljenje. Bar ne tako da je neko može uhvatiti za reč. Normalno, jer se pametnu ženu može uhvatiti za sve, osim za reč. Npr: Priču o Lei Dojč, hrvatskoj Širli Templ, koja je kao Jevrejka sa porodicom skončala u konclogoru, Dubravka pripisuje emisiji Dobro jutro Hrvatska, dok sam je ja davno, pročitala kod Miljenka Jergovića u romanu Ruta Tanenbaum. Dobro, možda su i emisija i pisac koristili isti izvor. Zanimljivo je ipak da je Lea Dojč tek nedavno dobila ulicu, pa ispada kaže Dubravka, da su komunisti sprečili da Lea ranije dobije ulicu. Ona misli da nisu. Ja mislim da jesu. Jer se sećam da su sve brojne žrtve u hrvatskoj bile proglašene «žrtvama fašizma», ne dakle ustaškim žrtvama, nego uopšteno «žrtvama fašizma», a sećam se da je bilo apsolutno zabranjeno pomenuti da je aktuelni partijski sekretar onomad bio – ustaša. Kad je čovek promenio, zastavu, zaboravimo grehe! Ovo ja ne mislim. Znala sam čoveka lično, neka je lak crnoj zemlji! Sa svim tvrdnjama iznetim u eseju Uvod u robovlasničko društvo. slažem se u potpunosti. Do svakog zareza! Posebno sa pričom o igrici za decu školskog uzrasta, u kojoj su glave Hrvatske političke vrhuške i njihove biografije, a u odelenju geografije, veće nego istorija Dubrovnika. Pa kaže: Krimosi su penetrirali u sve... uspjeli ući u školski program.... Osim lopova i popovi sebi podižu spomenike... monumentalne betonske crkve imaju staklene liftove za... nebesa? ... Dok po bolnicama nema dovoljno kreveta crkva gradi svoje utešiteljske piramide Svaka je bolesnička soba obilježena crkvenim raspelom, ali Crkva neće kupiti magnetnu rezonancu... raspelo je jeftinije. Da li je vama ovo poznato? Ako nije, idite do crkve Svetog Rajfajzena ili Svetog Merkatora na Novi Beograd, osvrnite se oko sebe i zapalite jednu tanku sveću za dušu ovog čovečanstva. Znate li podatak o milionima seksualnih robinja koje po svetskim bordelima drže i eksploatišu «žestoki momci» raznih nacija i vera dok fini pristojni ljudi demonstriraju zbog prava životinja... Fini ljudi koji ne usvajaju decu bez roditelja ni starce bez dece, nego pse – jer su jeftiniji. Rodoljublje Dubravka smatra psihopatologijom ljudskog ponašanja jer se radi o protivprirodnoj ljubavi prema nehumanom objektu, tj državi i logično objašnjava kako se takvim ponašanjem manipuliše, kako se koristi za rat i represiju. Jer U zemlji laži sve je istina! Kaže da su države igračke za dječake. Pa nisu valjda za devojčice!? Za njih su bordeli. Ako su mlade i lepe, a ako nisu neka idu na magnetnu rezonancu, pa će od njih za pristojnu lovu (od osiguranja ili iz džepa) brzo napraviti – amazonke. Tj. robinje biznis medicine i farmaceutske industrije. Govori i o tome kako je danas «tijelo prvi i posljednji resurs. Može mu se povećati tržišna vrijednost...» Može se iznajmiti ili prodati. Ucelo, kao što rade sex-trafikanti ili na parče, odnosno na organ, kako radi indijska sirotinja, teroristi a i neke države koje presađuju organe osudjenih na smrt. Vi naravno ne morate ni slušati ni čitati Dubravku Ugrešić, ali meni je jako prijalo da imam tako pametnu istomišljenicu. Kad nađeš istomišljenika osetiš se manje sluđen. Mirjana Ojdanić
|
