KAD SI MALI


KAD SI MALI, TEK TI BUDŽET FALI

Nije loše kad si mali pa možeš da se uvučeš u svako... Loše je ako moraš. Da se uvlačiš. Kroz pozadinu. Moramo li baš ovoliko? Kad smo mi bili mali nismo se uvlačili. Bar ne ovako jako. Živeli smo u cenjenoj, bogatoj (tako su nam kazivali a mi smo, mali, verovali) zemlji koja je imala najrazuđeniju morsku obalu, najplodnije žitnice, najpitomije i najsurovije planine, mnoge reke i pritoke koje smo učili napamet, rude i rudare koji su dobijali mleko, najbratskiju braću, dostojanstvene samoupravljače koji su nas nervirali, zdravo zdravstvo i obrazovano obrazovanje. Istina je da se zaustavljao sav saobraćaj kad bi Najveci Samoupravljač Naroda i Narodnosti negde putovao. Blokirali bi pola grada. I aerodrom, naravno! Jednom su me sa leta iz Rima spustili u Split gde smo čekali celu noć u bezcarinskoj zoni, da Najveći Sin sleti u Surčin, pa da i nas kući puste i na našu zemlju spuste. Ali u Evropu se moglo samo sa pasošem koji sam nosila u zadnjem džepu farmerki da otputujem kadgod mi se ćefne po cipele, po fini bikini... bez vize i bez kredita! U našoj Ozbiljnoj Zemlji su se proizvodili avioni, kamioni, vozovi, tramvaji, televizori, čokolade. Čak i tenkovi koji su se u nekom pustinjskom ratu pokazali bolji od američkih, zbog čega su nas oni posle bombardovali. Pošto smo im se drsko upetljali u biznis i što smo naivno verovali u slobodnu konkurenciju! Pa su skenjali skoro svu industriju koja se ranije zvala vojna, a sada se zove “namenska”. Ovo novo ime služi, da se vlasi ne dosete da mi eto opet proizvodimo sitne potrepštine za ubijanje ljudi. One krupnije proizvode krupniji. Zašto se industrija toalet papira ne zove namenska, kad ona ima mnogo časniju namenu nego ova koja se zove namenska? Sudario se, nedavno, naš stari Zrenjaninac, tj tramvaj proizveden u pokojnoj Zrenjaninskoj fabrici šinskih vozila sa novouveženim i novouvaženim Španskim Tramvajem koji je koštao tri careva grada i nastade šteta onolika. Jasno. na račun poreskih obveznika. Čuveni pozorišni reditelj pričao mi je tim povodom, iz mog televizora kako je naš narod zao i naopak jer seiri: “Razvalio ga onaj naš matori ko Panta babu!” A možda nije zao narod? Možda je samo malo sentimentalan prema vremenu kad smo umeli i smeli da proizvedemo i deterdžente i disidente, a ne kao danas kad sve ama baš sve uvozimo a izvozimo samo sirovo mlado meso sa fakultetom. Za davnim vremenom kad smo izvozili barabe da šaniraju po Zapadu a školovanu, finiju decu zapošljavali kod kuće i kad su naše firme po nesvrstanom svetu zidale mostove i hidrocentrale, dok sada nama zidaju Kinezi i Francuzi a naši graditelji sede besposleni... i gladni. Mi smo kolonija, al ne znamo čija! Pa ok neka smo i kolonija, nije ni to najstrašnije. Eno Etiopija jedina u Africi nije bila kolonija a ipak je najsiromašnija i najgladnija. Samo da se ne lažemo ovoliko! Naša Nacionalna banka mora da bude nezaviska od našeg Parlamenta ali da ne bude nezavisna od MMFa. Jeste nam školstvo već decenijama u ćorsokaku ali ima nas koji smo učili ranije... pa vidimo šta vidimo, a ćutimo samo zato što smo fini... Ili što smo mutavi! Od Bogate Zemlje ostala nam samo Bogata Istorija. Kakav kusur! Nekidan nam se vratio lider sa Zapada pa priča kako je Zapadna Evropa samo deceniju posle Drugog svetskog rata pomirila i započela postepeno ujedinjavanje sa Nemačkom sa kojom je malopre ratovala, a mi (valjda što smo prgavi i zli Balkanci) ne možemo da se pomirimo sa Hrvatima ni sa Bošnjacima mada je od rata prošlo već dve decenije. Samo je zaboravio pomenuti da je Evropu ujedinio SSSR kao savršeni neprijatelj a ne njihova vajna tolerancija ni elegancija. A gde je nama Balkancima takav sjajan i opasan zajednički neprijatelj da nas ujedini sa Hrvatima, Bošnjacima i Albancima? Mi nemamo ništa zajedničko, čak ni neprijatelja. Tačnije sve što nam je zajedničko oko toga se gložemo, a jedino što bi nas moglo ujediniti bio bi kakav zgodan, opak ali ne i prejak neprijatelj. Nipošto prejak, jer takvoga ne bismo smeli ni da definišemo kao neprijatelja, nego bismo ga zvali najvećim prijateljem i oslobodiocem, kao što vazda činismo. I jedva bismo čekali da mu se uvučemo sa rektalne strane, jer je bez mane. Zato je dobro što smo mali, da mu ne oštetimo nekakve organe. Kad izvršimo penetraciju u kakvu veću naciju. Vi se sad pitate: kakve nacija ima organe i to sa zadnje strane? Pa ima, jelda, unutrašnje organe, pa organe odbrane... E kad smo kod odbrane... Nedavno je završila školovanje 133. klasa Vojne akademije u kojoj je diplomiralo 155 momaka i devojaka. Napravili su svečanu paradu pred Skupštinom Srbije, čestitao im Predsednik. Lepo! Zašto nema parade diplomiranih ekonomista, inženjera, lekara, sociologa, arhitekata, glumaca, lingvista...? Zar njima nema šta da se čestita? Zar su ovih 155 kaplara najzaslužniji od sedamdeset hiljada studenata koji u Srbiji diplomiraju svake godine? I ako jesu čime su to zaslužili? Da li time što su najskuplji? Oni su svi na budžetu, nema samofinansirajućih. Njih ova država izdržava već 4 (ako su došli samo na Akademiju) a najčešće već 8 godina ako ih školuje još od Vojne gimnazije, i plaćaće ih sigurnom platom na sigurnom radnom mestu još najmanje 40 godina. Pa posle sigurnom penzijom... Oni imaju razloga da slave i paradiraju! Dok naprimer lekari ni arhitekti nemaju. Zašto bi neko svečano marširao ka Tržištu rada gde će mu nuditi da volontira sve sa svojim stručnim znanjem i visokim prosekom? Jedna od najmanjih ulica u centru Bg zove se 1300 kaplara i podseća na tragediju u kojoj je Srbija žrtvovala 1300 obrazovanih mladih ljudi, pa se posle njihove uzaludne pogibije ipak junački povlačila preko Albanije. Predsmrtni govor koji im je održao Major Gavrilović sa čuvenom rečenicom “Vi ste izbrisani sa spiska živih!” i danas se uči po školama kao herojski mada je samoubilački. Valjalo je njega izbrisati, umesto što su izbrisani nesrećni dečaci! Ironija sudbine je da se danas baš u tom sokačetu nalazi Info room Kancelarije za mlade. Ova pogibeljna simbolika ukazuje kako se Srbija tradicionalno odnosi prema mladima. U Prvoj Svetskoj Otimačini je žrtvovala 1300 kaplara da ne uđe u Evropu, (odnosno, da joj ne uđe Evropa, ali to je isto) a sada će davati godišnje po 155 oficira - da uđe. Mi ćemo ih samo rađati, dojiti, školovati, negovati, plaćati, a oni će posle za nečiji račun i pod tuđom komandom ratovati po nekim naftonosnim vukojebinama! Samo što se to danas više ne zove ratovanje nego demokratizovanje a major se neće zvati Gavrilović nego Smit ili Šmit. Možda i Karaoglu... Mediji su objavili zanimljivu, kažu veliku cifru koja iz Budžeta odlazi na Srpsku Akademiju Nauka i penzije zaskužnih umetnika i sportista (što je zapravo doplata od 50 000 dindži na osnovnu penziju). Nisu objavili koliko Budžet košta školovanje onih 155 kaplara. No dobro, oni su barem budućnost, ali zašto niko ne kaže koliko koštaju vojni penzioneri propale JNA koja je izgubila sve ratove devedesetih a čiji su svi penzosi na Budžetu i to sa ozbiljnim penzijama, a ne ispod 115 evra kao pola miliona ostalih penzionera. Penzija pukovnika koji je tokom ratova devedesetih šetao akt-tašlu po Beogradu iznosi preko 1000 evra. Da ne pričamo o kapetanima koji su penzionisani u 40-oj godini pa danas čine nelojalnu konkurenciju na tržištu rada. Ili o ex DeBeovcima koji su sada takođe vrlo situirani penzosi što se rado bave obezbeđenjima kockarnica, šetaju pištolje i mlate uvažene žene. Sećamo se i kakve je velike parade pravila ta, sada penzionisana Armija, sada raspadnute Ozbiljne Države! Poslednja je koštala koliko grad za 80 000 ljudi, cifre se više niko ne seća, ali poređenje pamtimo. Kakvo je to veličlanstveno zajebavanje naroda bilo - u ime Naroda! Ovo danas je barem u ime Demokratije... Ali što vele babe: Ako te već jebu, bolje da uživaš. 15.9.2012. Dan Demokratije		Zašto se industrija toalet papira ne zove namenska, kad ona ima mnogo časniju namenu nego ova koja se zove namenska? Mi smo kolonija, al ne znamo čija! Od Bogate Zemlje ostala nam samo Bogata Istorija. Kakvo je to veličanstveno zajebavanje naroda bilo - u ime Naroda! Ovo danas je barem u ime Demokratije...