|
KAD DOĐEŠ U MOJE GODINE, PLATI NEKOG DA TE UBIJE
Vedrana Rudan DABOGDA TE RODILA MAJKA savremeni roman
Videla sam promociju prethodnog romana Vedrane R, onoga gde su žene ... nešto a muškarci pederi, i stvarno je bila gužva kao na otvaranju šoping mola. Kupila sam ako ne prvi, sigurno treći beogradski primerak romana Dabogda te rodila majka, i pročitala ga, pre nego što se autorka pojavila na mom ekranu kod Nataše Miljković (koja sada vodi Jutarnji program, da li po kazni što postade majka?) da nas pozove u knjižaru Be52 na potpisivanje romana. Fina Nataša ni jednom je nije ispravila da je Be52 bio bombarder (američki ako se ne varam, koji je onomad sravnio Barlin) a da je Veranova televizija Be92. Ne bih turila ruku u vrelu rernu, ali sumnjam da je greščica bila slučajna... Dakle, ja već bijah pročitala i prosledila dalje. Roman je idealan za poklanjanje vršnjakinjama, tj. poluvekovnim gospama, ako želite da ih bacite u duplu depresiju. Prvo zbog korica gde je krasna ženska faca premontirana preko mladog ženskog tela tako da sise postanu podočnjaci, a zatim i zbog samog romana. Gde se jasno naziru šavovi između tri različite materije upletene u priču. Prva materija, iskustvena, krvava, sa jakim emotivnim nabojem koju čini umiranje naratorkine majke u elitnom staračkom domu (gdje i najbogatija Hrvatica drži svoju mamu) i u kojoj se prepliću i mrse ljubav, mržnja, nepraštanje, neshvatanje i sva ona mračna osećanja što nas vezuju za osobu koja nas je donela na ovaj nesrećni svet i osudila na život. Unutar ovog materijala nalazi se i perfektan kritički osvrt na savremenu biznis medicinu koja se uopšte više ne bavi ljudima, nego zaradom a tu je i osnovna ideja romana da produžetak ljudskog veka ubija generaciju u najboljim godinama. Sumnjiva je doduše teza da su šezdesetogodišnjaci u najboljim godinama, al pošto se i ja bližim, propustiću da zalajem na to... Drugi, trendi materijal tretira incest koji je nad naratorkom vršio otac alkoholičar što je smrdeo na belo vino i beli luk. Zašto kažem trendi? Zato što ovaj motiv deluje kao sračunato ubačen, preuzet iz poludelih medija, jer je prosto in, priča se o njemu, pa se shodno tome pretpostavilo da će privući pažnju, kao onaj austrijski dedamonstrum. Ovo je mnogo manje dobro, pomalo plastificira orman, ali je poslužilo ideji podsvesne osvete. Naime isto onako kako majka naratorku nije zaštitila od oca silovatelja, tako naratorka nije zaštitila majku od lekara siledžija koji joj ne daju ništa protiv bolova jer nisu primetili rak kostiju. Pa je prosto proglase razmaženom babom i puste da umire u nesnosnom bolu. Kći veruje lekarima, a ne jaucima svoje majke, baš kao što majka nije verovala priči svoje kćeri o incestu. 1 prema 1! Samo što onoj koja preživi ostaje osećanje krivice. Ovde je ključna rečenica «Kad dođeš u moje godine plati nekom da te ubije!» Ideju o takvoj eutanaziji već odavno je na sebi sproveo Frojd ( nije ni platio, nego se za morfijum ogrebao kod kolege), ali nije na odmet pominjati je kao opciju pogotovo sada kad je evropska populacija sve matorija. Mada, i to već postaje biznis... čak vrlo profitabilan, kao i svi nezakoniti poslovi... Umetnički je naravno najvrednija treća materija koju je stvorila mašta. To je smešno-tužno-vesela-satirična priča o drvenim anđelima čuvarima, koje farba beznogi hrvatski ratnik što je postao invalid kao avganistanski mirovnjak! O drvenim anđelima kao metafori tragično-smešne vere i nade, koji ipak, pošto su mali biznis naratorkin, izdržavaju sve ove neobične likove romana. O težini i dubini ove ideje ne bih pisala, pošto je o njoj već napisan roman, pa čitajte njega. Meni je zanimljivije da promislim zašto mediji i kritika ne ukapiraju šta je najbolje i najvažnije nego vazdan gađaju pored mete. Na primer svi pišu kako je Vedrana razbila tabue o mržnji prema majci, a to je da izvinete opšte mesto, mržnja je prosto deo ljubavi, i samo onaj ko ne čita ne zna kolike su knjige o tome već napisane. Pa kao razbila je tabue o starosti. Aman ljudi, pa Simon de Bovoar napisala je knjigu Smrt moje majke još dok je Vedrana verovatno piškila u istarskom pesku. Nisam pročitala maman madam Simon, već me dokrajčila svojim strašnim esejima Starost, u dve tuste knjigetine, ali bar znam da postoji i knjiga o maminom umiranju i o starosti. Po netu i intervjuima Vedrana se žali što je ovaj put svi hvale, a zapravo ne treba da se žali, pošto je hvale iz pogrešnih razloga, dok ono što je zbilja za pohvalu većina nije ukapirala. Većina nikad ne shvati suštinu... Mozgala sam i mozgala o tome zašto dakle mediji ne otkriju bitno i nisam izmozgala... osim ako su svi načitani i pismeni novinari postali pisci, a u medijima ostali samo oni drugi? Ne tvrdim. Pitam! (RTS III program radija) |
