<<

Mirjana Ojdanić

KAKO POSTATI ŽENA

KOJOJ SE SVE PRAŠTA

(uputstvo za upotrebu mozga)

monokomedija

Posvećeno ljubavima.

 Beograd-Osijek, aprila 1985.  

 (Stvar je zamišljena kao predavanje. Predavač je u stvari predavačica. Osoba, biće ili ličnost ženskog pola, sa ili bez sekundarnih karakteristika istoga. Nebitnih godina. Može da bude na liniji i platformi teksta koji govori, dakle bomba a može i na kontru.. Analizom teksta nećete otkriti njen karakter. Morate sami da ga izmislite ili da koristite metod “ja u datoj situaciji”. Tokom predavanja ona koristi  razna atraktivna predavačka pomagala: karte anatomskog atlasa, fotografije, grafikone, dijapozitive, školsku tablu, može i video bim... Sasvim kao ova moderna predavanja o koječemu. Pre nego što uđe čuje se zvono za početak časa.)

    Dobro veče! Dobrodošli na ubrzani kurs Kako postati žena kojoj se sve prašta. Sedite. Opustite se. I skoncentrišite se. Beleženje nije dozvoljeno. Posle časa možete da kupite skriptu.

    Dakle, ovako:

    Francuski pisac Anri Milon de Monterlan napisao je u nekoj od svojih knjiga:

    Postoji jedna drastična podela među ljudima o kojoj se premalo vodi  računa -a to je podela na ljude kojima se sve prašta i na ljude kojima se ne prašta ništa, mada ovi drugi često imaju mnogo više pozitivnih ljudskih osobina !!!

     Gospodin Monterlan jeste bio ženomrzac i bilo bi teško dokazati da je bio humanista, ali kao što se to cinicima često događa, u ovom slučaju uspeo je da ubode istinu.

     Osvrnite se samo na biblijski problem bludnog sina, pa će vam odmah biti jasno: prvo - da je problem večan i drugo - da se mnogo više isplati biti bludni sin povratnik nego onaj dobrica

... kao što se i inače više isplati biti povratnik... Kad se vratiš, svi ti se raduju, a ko može da ti se raduje ako mu se stalno motaš oko nogu?

     Sigurno ste i sami uočili da neki ljudi redovito kasne na posao i to, ne samo da im se oprašta, nego se svi još i obraduju kad ih vide napokon pojavljene. Dugima se pak zlopamti i ako su samo jednom zadocnili 10 minuta jer se brzi voz u kome su se nalazili sudario sa avionom u brišućem letu. Jer, zaboga, kakav je to način ići na posao brzim vozom i još se sudarati sa avionima!

Koještarije!

     Isto tako znate da je pušenje skoro svuda strogo zabranjeno. Ali ne svima. Nekoga uhvate kod drugog dima i oderu ga za kaznu, a ima i onih kojima oproste... Sve zavisi od toga da li spada u osobe kojima se prašta ili pak u one kojima se ne prašta. Tu nema nekog većeg značaja to - šta ste pušili. Bitno je, doduše, kome... ali posle ćemo o tome

     Takođe ste primetili da se nekim damama uzima kao deo ljupkosti što troše ogromne sume para na sve i svašta dok se drugima zamera ako samo kupe kremu protiv bora. I to, ne samo da im se ne oprašta kupovina kreme, nego im se uzima za zlo i sama činjenica što imaju bore, zatim činjenica što uopšte stare a, kao posledica toga  i sam fakat da vreme prolazi njihova je krivica.

                Nemamo reč koja označava osobu kojoj se prašta za razliku od one kojoj se ne prašta. U jeziku postoje termini NEVIN I KRIV. Nevinima nema šta da se prašta, pa zato njima niko ništa i ne prašta. Krivima ima - pa se njima lepo i prašta.

     Ovaj fenomen do sada nikad nije ozbiljno proučavan.

     Postoje mnogobrojne i raznovrsne kategorije ljudi kojima se sve zamera, ali oni nisu predmet našeg izučavanja.

     Zanimaju nas oni kojima se prašta. Njih ima samo dve osnovne vrste a to su:

     - oni kojima se prašta sa osmehom simpatijama i zavišću ili šarmeri      i

     - oni kojima se prašta sa mržnjom, strahom i prezirom iliti opasni ludaci.

     Što se posledica tiče sasvim je svejedno kojoj grupi pripadate. I šarmeri i opasni ludaci žive lagodno, ali pošto večina ljudi ipak želi da bude voljena, obratićemo prvo pažnju na to - kako da se uvrstite u grupu šarmera? 

      Vi sada mislite da ja pričam koješta jer je šarm navodno urođena osobina, a kad bi mogao da se nauči, nema ko ga ne bi savladao. Naravno da ste u pravu... i da grešite.

       Da bismo suzili područje istraživanja, ograničićemo se, ovom prilikom samo na žene, jer ipak postoje neke specifične razlike između žena - šarmerki i muškaraca -šarmera, a pogotovo

između žena i muškaraca opasnih ludaka. Ovi drugi su npr. daleko češći i brojniji.

      (Ne želim da mislite kako sam retro i da istražujem samo tradicionalnu, biološku ženu. Istraživanje se odnosi na svaku osobu koja se oseća kao žensko, bez obzira na to šta nosi u preponama. Ovo je socijalno-psihološki fenomen koji nema nikakve veze sa biologijom, ni sa prirodom uopšte. Uostalom, danas ništa nema veze sa prirodom, pošto nje više takoreći i nema.)

      Dakle, da biste bili žena kojoj se sve prašta potrebno je pre svega da imate:

      - dugačku količinu nogu,

      - ogromnu zapreminu grudi i

      - mnogobrojne bele i sjajne zubiće u očaravajućem osmehu.

      - Zatim da imate izme|u 17 i 37 godina i da se, po mogućnosti zovete Anđelina Žoli ili Madona.

      Ako vam pak, ovo nije dato, a sva je prilika da nije, pošto je, kad ste se vi rađali, majka priroda bila u fazi neke tranzicije, pa ste ispali nestabilni - na kratkim i debelim nogama, sa ravnim grudima i brojem zuba redukovanim na deset prednjih komada - to jest ako niste rođeni pod srećnom zvezdom moraćete da se poslužite glavom.

      Znači: Glava

      Vrste glava i načini upotrebe:

      Glava je gornji ekstremitet koji se nalazi na, najbolje dugačkom, vratu a služi:

      - za nošenje frizure,

      - za klimanje,

      - za eksponiranje skupocenog šešira ili naušnica

      - i ... za još neke manje važne delatnosti.

      Može da se koristi u razne svrhe, primerice:

      - u svrhu zabijanja gola, kako je često koriste fudbaleri,

      - onda u svrhu primanja šamara po levom obrazu i pružanja desnog za sličnu radnju, kako je rabi manji broj budala i verskih fanatika.

      - Glava se, osim toga može upotrebiti za probijanje zida, obično bezuspešno, što upražnjavaju takozvane “usijane glave” i zanemarljiv broj ljudi koji sebe smatraju “principijelnima”.

      - Može se, zatim, glava iskoristiti tako da se da za otadžbinu ili za ljubav. Može se žrtvovati i za neku drugu ideju ali oni koji daju glavu za ideju obično nemaju ništa drugo da dadnu!

      - Glava se, osim toga može izgubiti. Ovakav maler se često dešava zaljubljenima, ljubomornima, uplašenima, rastrešenima... Zatim umetnicima (posebice lirskim pesnicima, koji najčešće gube glavu - za novcem!) - dakle - nezrelim lićnostima.

      Ima likova koji često nude glavu za opkladu na primer:

“Glavu dajem da ona vara muža!” i slično. Ne treba im verovati! Sasvim je sigurno da, ako biste takvu opkladu prihvatili i dobili, oni ne bi dali glavu. A vi je ne biste mogli uzeti jer je uzimanje glave za opkladu iz nekog glupog razloga kažnjivo.

      Osim toga, šta će vam tuđa glava i vaša vam može stvoriti dovoljno problema?!

      A što se klađenja tiče... za to su vam bar danas mogućnosti neograničene. Kladionice su na svakom ćošku, možete se kladiti čak i na izborne rezultete, dakle uopšte vam ne treba glava za to.

Bolje vam je da se kladite u neku sigurniju valutu.

      Glava pak može bolje poslužiti za dubljene na glavi što rado čine teloljupci, zatim jedna vrsta udvarača, te mnogobrojni poltroni, licemeri. Dupelizci, što bi rekao narod.

      Može glava da se uprotrebi i za udarac... ako u blizini nema policije. Za ovakvu upotrebu glava treba da je vrlo tvrda.

      Inače tvrda glava nije uopšte praktična, jer nije upotrebljiva ni za kakve druge svrhe, sem pomenute.                  

      Danas se glavica najčešće koristi za zabijanje u pesak, po ugledu na nojeve. Sa glavom u pesku teško ćete postati bilo šta a kamoli žena kojoj se sve prašta. Znači, pesak zaboravite.

      Kod izvesnog broja homosapijensa glava ima i svoj sadržaj koji se sastoji od sive materije, što se zove cerebrum, brein, mozak, a služi za proizvodnju spletki, tračeva, teorija, viceva, projekata i, ponekad, misli.

      Postoji mali i takozvani veliki mozak. Neki smatraju da istorija ide ovakvim tokom zato što je veliki mozak kod čoveka zapravo zloćudni tumor na malom mozgu, koji je tokom razvoja genetski mutirao. To nije dokazano, ali nije ni opovrgnuto.

      U širem društvenom smislu mozak služi za ispiranje. Ispiranje mozga vrši se npr. u svrhu postizanja čistote nacije i poslušnosti. Isti efekat tj. čista nacija može se postići i sapunom, ali to još nema dovoljno široku primenu u šta se možete i sami uveriti ako uđete u javni prevoz. Poslušnost se može postići i batinama, ali je to prevaziđeno... bar na papiru i u javnosti.

      Ispiranje mozga vrši se i u marketinške svrhe, reklamom, no pošto je to takođe vid poslušnosti nećemo se na njemu sada zadržavati. Poslušnici svake vrste su kategorija koja nas najmanje zanima. Njima se ne prašta ništa.

      Mada velika većina posednika sive materije ne upotrebljava istu, ona ipak ima veliki potencijal primenjivosti. To jest - siva materija, a ne velika većina! (Velika većina vredi samo na izborima i to samo u demokratiji, a mozak može da posluži češće.)

      - ah, da, primenjivost, odnosno upotrebna vrednost sive materije meri se koeficijentom inteligencije i označava sa IQ.

      Jedan od najprostijih, najvulgarnijih i najbanalnijih a naravno najrasprostranjenijih načina upotrebe mozga je upotreba istoga u svrhu sticanja novaca.

      Ako vam pođe za rukom da steknete veliku količinu love automatski postajete žena kojoj se sve prašta, pa ćemo zbog toga i razmotriti ovaj postupak.

      Dakle - Primena sive materije u svrhu sticanja para:

      Ozbiljne pare mogu se dobiti pobedom u kockarnici, na izborima, u ratu, zatim trgovinom (najviše na drogama, oružju, lekovima) ili u banci... ako vas ne uhvate. Može i u biznisu, takođe ako vas ne uhvate. Ali sve su ovo tradicionalno muške delatnosti, a nas ovde prvenstveno zanima kako se postaje žena kojoj se sve prašta, pa znači i kako se postaje eksta bogata žena.

Zapamtite: malo bogatstvo se ne prašta, samo veliko. Ako se dakle odlučite za ovakav put ne smete stati na polovini, to je neoprostivo. A pošto do vrha stignu retki, ili bar retko stignu živi, ovakav plan je dosta rizičan.

      Još uvek nije naučno utvrđeno na čemu se zasniva zabluda da novac možete zaraditi radom, ali to sebi, kao i mnoge druge primitivne predrasude morate izbiti iz glave! American dream o mladom i lepom biću što je od perača sudova postalo milijarder je - bajka za male kretene! Može... ako je dotični mladi sudoper imao strica milijardera, koji je potegao pa odapeo u najboljm godinama, ne imavši bliže rodbine, pa čak ni mačeta ni kučeta kome bi ostavio lovu.

      Pošto kod nas ljudi, a to znači i milijarderi bez bliže rodbine i ne umiru (jer ne bi imali od čega da umru!) - vi se ne možete nadati takvom raspletu. Naravoučenije: ne perite sudove - to je beznadežna delatnost!

       Da je zabluda o tome kako se novac može zaraditi radom i kod nas vrlo rasprostranjena svedoči činjenica da ogroman broj mladih ljudi traži posao. (Ovo, usput, dokazuje i da su mladi naivni što nije ništa novo, ali pošto je moderno dokazivanje notornih činjenica - neću ni ja da izostanem!) Na tim poslovima koje oni traže po 4-5 godina jedva može da se zaradi za goli život, a i to samo ako imate zdrave i imućne roditelje.

        Zaposliti se danas znači - steći mogućnost da gladujete o vlastitom trošku!

        Postoji samo jedan razlog relevantan za zapošljavanje, a njega je najbolje definisao jedan naš glumac slobodnjak. On je rekao: Moraću da se zaposlim da ne bih više morao da radim.

        Dakle, ako ste mladi, puni radnog elana, a uz to obrazovani i talentovani najgore što možete uraditi je - da potražite posao. Evo zašto:

        Prvo - to je nepopularno.

        Ako tražite i ne nalazite posao, neminovno ćete pre ili kasnije postati džandrljivi, brljivi, dosadni svojoj okolini, a okolina voli vesele i raspoložene ljude po principu: smej se i kada bi plakati hteo! Uostalom, možete da budete veseli ili da budete okolina, što se ne preporučuje jer se okolini ništa ne prašta.

        Drugo- to je neoriginalno!

        Utopićete se u masu već pomenutih tragalaca a nema goreg utapanja od utapanja u masu! Doduše, nije naručito originalno ni da vas neko drugi izdržava, ali budite bez brige - tu neoriginalnost će vam oprostiti šira okolina. Što se pak tiče uže okoline, tj. one koja vas nosi na grbači - ona će vam oprostiti malo teže ali uvek imate mogućnost da krivicu prebacite na širu okolinu.

        Treće - to je nedemokratski!

        Jer, ako ste mladi, obrazovani i talentovani, vi ćete kad tad negde, neoprezno, podvući te svoje kvalitete, a to je elitistički bezobrazluk prema starima, netalentovanima i neobrazovanima, jer implicira da nismo svi isti i jednaki za šta su se borili oni koji su se borili. Jer logično, znate, za jednakost se uvek bore oni koji su gori. Zašto bih se ja borila za jednakost sa vama, ako sam bolja od vas? Eto! Isto ovako kao što se vi ljutite kad ja vama to kažem tako će se naljutiti i svi oni kojima vi kažete to isto! Znam, znam, znam da mi ne verujete jer mislite da su danas baš mladi u modi. U pravu ste. Jesu mladi u modi... Ali matori vladaju. A dok se mladi popnu na vlast - biće i oni matori!

        Četvrto - stvaraćete gužvu na tržištu rada, a šalteraši koji tamo rade ne vole gužvu. Oni su ustali u 7 ujutro, prošli kroz krkljanac saobraćajni, zatim kroz skupu i loše snabdevenu pijacu, pa kroz smrdljivi bife za pijenje prve jutarnje čašice “ s nogu” i jedva stigli na svoje radno mesto da na miru pročitaju novine i da doručkuju. A sada - vi im buljite u usta dok jedu svoju prvu jutarnju pljeskavicu s kupusom i lukom ili picu s napolitancem. Još je gore ako su npr. na dijeti a vi blenete u njihovu teglicu sa barenim pirinčem i rendanom šargarepom. Pa, molim vas - to nije lepo. To je nepristojno!

        Imaju oni svoje planove razvoja. Ako im zatrebate da vas prekvalifikuju od krojačice brushaltera u montera propelera od helikoptera - oni će vas i sami pozvati. Nema potrebe da visite kod šaltera i remetite im varenje doručka... novina... života...

Njima je sve to i bez vašeg buljenja teško svarljivo.

     Peto - rođendan.

     U svakoj molbi za posao obavezno se pominje godina i datum rođenja, a svaki dokument gde se taj podatak javlja, potajno je uperen protiv ženskog roda i nije dobar za zdravlje.

     Uostalom, jednoj perspektivnoj ženi uopšte nije potrebno da radi. Kroz čitavu istoriju bistre žene su udruživale svoj talenat za trošenje sa nečijim talentom za zarađivanje!

     Izgledaće vam kontradiktorno u odnosu na ono što sam ranije rekla - tj. da se ženi koja ima love sve prašta kad kažem da za ženu uopšte nije dobro ni da ima novaca.

      Žena koja ima puno para nikad nije sigurna da li se u nju zaljubljuju zbog njenog bogatstva ili zbog nje same. Pitajte Kristinu Onazis! Takva nesigurnost podriva samopouzdanje remeti metabolizam, pa dovodi do preteranog mršavljenja ili preteranog debljanja, zavisno od toga da li ste oralni ili neki drugi seksualni tip. Što dalje vodi ka tome da se u vas niko i ne može zaljubiti - sem radi para!

      I - tako strepnja postaje istina, a kao što znamo, ni strepnja, a pogotovo istina nije dobra za ten.

      Dakle, da zaključimo:

      Da biste postali žena kojoj se sve prašta potpuno je nepotrebno da imate posao (jer ako biste imali posao, mogli biste pasti u iskušenje da nešto i radite, a ko radi taj i greši a mnogo je bolje biti grešna žena na nekoj drugoj osnovi, nego na poslovnoj.) Ne preporučujemo čak ni da ga tražite iz gore već navedenih razloga. Dalje, nije važno ni da imate novaca, što smo takođe objasnili.

      Važno je da budete šarmantni.

      A da biste bili šarmantni najvažnije je i apsolutno neophodno da budete tajanstveni!

      Tajanstvenost je ključna osobina žena kojima se sve prašta. 

      Ona se najbolje postiže putem treptanja dugim gustim trepavicama i monalizinskog osmeha razvučenog preko duboke ćutnje. Trepavice mogu da budu veštačke, ali ćutanje normalno mora da bude pravo... Ovde, naravno, imamo problem...

      Pošto većina žena uspeva da savlada veštinu ćutanja tek kada umre i kada to više ničemu ne služi, moramo da kažemo nešto o tome kako treba da govorite kad već ne možete da držite jezičinu za zubićima.

    Odnosno, ako već morate nešto da kažete gledajte da to bude što nejasnije, tako da sagovornik nikad ne može sa sigurnošću

znati šta ste pod tim mislili, i da vas ne može uhvatiti za reč.

     Upamtite: pametnu ženu može se uhvatiti za sve - osim za reč!

     Odlična je na primer rečenica tipa “ Ušla sam u njegovu sobu i našla ga bijesna...”Gde se ne zna ko je bio besan, ona koja je ušla u sobu ili pak onaj koji je bio u sobi. Ili:” Idem kod snahe da ubijem zmiju!” gde ni Šerlok Holms ne može pouzdano da utvrdi kome preti smrtna opasnost - snajki ili zmiji, ili je snajka zmija... ili je sve to neka metafora.

       Metafora je uvek odlična stvar, što i sama reč kaže. Reč metafora je, naime složenica od meta i fora. Meta, kao što znate znači cilj, a fora znači fora. Fazon. Dakle cilj vam je fazon.

       Ovu veštinu zapetljavanja možete najbolje da savladate ako kao udžbenik koristite knjige nekih savremenih literata koje i onako ne mogu ničemu drugome poslužiti sem, eto tome i... eventualno, za umotavanje smrznute ribe! Tamo ima krasnih rečenica kao npr. “Sedeli smo između stepenica” Šta to znači?

Ništa, ali je pisac objavio roman.

       Ipak, ako niste romanopisac ili izvinite na izrazu - pesnik, vi treba da imate meru i da ne zloupotrebljavate metaforičan način izražavanja kako ne bi doneo negatovne efekte. Na primer rečenica :”Preći ću ti glatko preko grkljana i grla beloga   prehrambeno odbrambenim oruđem ako se opustiš i odeš u carstvo snova, napustivši me.” Nikada neće delovati tako funkcionalno kao: “Zaklaću te, ako zaspiš!”

       U isto vreme pogrda đubre jedno! uvek može lepo da se zameni rečima sekundarna sirovino! Bez gubitka u efektu. Čak ćete ostaviti utisak da birate reči i vladate sobom!

       Ni u ovome ne treba preterivati, jer na primer psovka: u vaginu materinu ne može da obavi posao kao ona koja se u narodu obično koristi. Zvučalo bi malo netemperamentno i falš.

       U veštinu vođenja konverzacije spada i kačenje za nebitno. Osobito je važno da se uvek, baš uvek kačite za nebitno i da nikad ne govorite o bitnom. Jer bitno je ozbiljno, ozbiljno je dosadno a ljudi su većinom dosadni sami sebi, pa vam neće oprostiti ako to budete i vi.

Primer broj 1.: Scena sa ljubomornim mužem.

MUŽ:( ljut kao zverka) Šta si to razgovarala sa Perom Švalerom čitavih pola sata ispred bakalnice?

VI:( naivno, nimalo zbunjeno) Ispred koje bakalnice, mili?

MUŽ:( mračan kao surova stvarnost) Ispred one bakalnice na

     ćošku   29-tog novembra i 1-og maja, Šta se praviš luda!!!

VI:( strpljivo, ljubazno, majčinski nadmoćno) Nema nikakve     bakalnice na uglu 29-tog novembra i 1-og maja, dušo. Ti si opet nešto pobrkao! Tamo je mobil-šop.

MUŽ:( urliče, kao svaki ranjeni mačo) Odgovaraj kad te pitam!

Šta imaš ti toliko dugo da ćućoriš sa Perom Švalerom?

VI: Kada, maco?

MUŽ: Sinoć dođavola!!!

VI:(bezazleno): Sinoć, a gde ljubavi?

MUŽ: Ispred bakalnice na uglu Prvog maja, video sam te!

VI:(staloženo i nežno) Mišiću, bakalnica se nalazi na uglu 22-og  maja i Devetog decembra, vidi se da nikad ne ideš u šoping! Samo ja teglim za ovu kuću. I opet si pomešao datume. Kladim se da ne znaš ni kada mi je rođendan! Ne znaš ni koliko sam ti dece rodila. Hajde, kaži ako znaš! Dvoje ili troje? Šta je? Ja sam prosto inventar u tvojoj spavaćoj sobi!

MUŽ:(potpuno zabezeknut) Kakva deca, pobogu ženo! Pa mi uopšte nemamo dece...

VI: A zašto nemamo, ha? Zašto mi nemamo dece? Zato što ti mene ne voliš, ne primećuješ me...

         Ovde je potrebno da pustite neku vrelu suzicu i on će, ako ste u prvoj petoljetki braka zaboraviti sve i početi da vas teši.   Ako ste pak u drugoj petoljetki zalupiće vratima i otići u nepoznatom pravcu ( kafane) - da uteši sebe...

      E, tada ćete vi nazvati Peru Švalera i reći mu da, ako vas zaista voli, premesti bakalnicu sa ugla 29-og novembra i Prvog maja na ugao 29-og maja i 22-og decembra. Reći ćete mu, dalje, kako vi verujete da vreme vitezova još nije prošlo i kako bi ćošku Prvog maja mnogo bolje pristajala poslastičarnica Osmi mart! Itd.itd.

      Veština hvatanja za nebitno takođe će vam biti neophodna ako želite bez težih posledica da pekinete nečiju gnjavatorsku priču.

     Ljudi ne vole da im pokazujete koliko su vam dosadni, pa su zato i izmislili da je nepristojno prekinuti saovornika u pola reči. Međutim, ako poštujete ovo pravilo Bon-tona događaće vam se da vam svekrvine-zaove-šogora-snajka na porodičnom ručku počne da priča svoj životopis (CV) i da do same torte ne stigne dalje od 1948 godine. Što znači da ste njene ratne strahote morali da preživite baš ... tu negde.. oko prasećeg pečenja. Toliko pristojnosti bi sigurno opteretilo vašu probavu!

      Pristojnost je, kao takva, i inače jedna vrlo nepraktična osobina, ali o tome ćemo kasnije.

      Znači;

      Ako vam neko počne priču na primer ovako:” Kad je mog baabe deda preplivao Dunav januara meseca iljadu devetsto česnste godine led je bio debo pola metra i...Svakako upadnite u prvoj pauzi za uzimanje vazduha, jer ako deda dopliva na drugu obalu - obrali ste bostan! Jasno treba da vodite računa o tome kako upadate. Nikako ne smete s povlađivanjem reći: “Verujem, Dunav je hladan zato što izvire u Alpima ispod Švarcvalda...” Jer ako budete na njegovoj strani - narator će da se navadi. A sasvim je moguće da je dotični deda imao 1916-te tek 18 godina, a bogu dušu dao tek u osamdeset i trećoj što znaći da vam ostaje da saslušate još 65 godina njegovog žitija. Uzbudljivog, zaleđenog, plivačkog žitija.

     Isto tako nije uputno pitati kako je i zašto gospon dekica plivao kad je led bio debeo pola metra?! Svako bi se uvredio da ga uhvatite u tako glupoj laži, pogotovo ako ta laž predstavlja porodičnu tradiciju.

     Veština kačenja za nebitno sastoji se upravo u tome da brbljivca eskivirate ne uvredivši ga.

     Zato je najbolje uskočiti sa nečim što nema ama baš nikakve veze i što će sagovorniku sjebati, pardon uništiti koncentraciju u korenu. Na primer:” Jao, fantastično! A, zamislite, znam neke persone čiji pradedovi uopšte nisu znali da plivaju! Obični skorojevići, razumete? Nisu umeli čak ni da skijaju...”

     Protivnik mora da bude ne samo konsterniran ovakvim obrtom, nego će upadicu shvatiti kao kompliment, jer ispada da je pradedovo ledeno plivačko umeće praunukova lična zasluga i kvalitet. I vuk sit i ovce na broju.

     Divljenje je takođe osobina žena kojima se sve prašta.

     Naravno, radi se o javnom divljenju sebi koje izgleda kao divljenje drugima! Na primer, kažete prijateljici:” Krasna ti je ta haljina, imam i ja istu takvu!” Naravno, ako je to istina, čim dođete kuči, bacićete svoju haljinu. Ili još bolje, poklonite je nekoj babetini iz komšiluka. Što odvratnijoj.

     Kad se malo ispraksirate u ovome, uspevaće vam da, posle ovakvih komplimenata, vaša prijateljica baci svoj primerak haljine. Dovoljno je samo da prethodnoj rečenici ljubazno dodate:” Izgleda kao iz Butika, a ja sam je kupila na rasprodaji u Prčajevcima. Bila je jeftinija od pristojnih gaća. Samo, tebi mnogo bolje stoji, jer si konfekcijski tip. A ja! Vidi samo kolike su mi noge! Do ramena!”

     Ponekad, eto, treba da ubacite poneku samokritičku opasku, ali uvek pazite da to bude žaljenje na vrlinu, a mane nikako, nikad ne pominjite. Ljudi to često rade sasvim neoriginalno:”Najgore je kod mene što sam dobar i pošten.” Mada je princip u redu, to je strašno otrcano. Biće bolje da se ponekad požalite kako su vam trepavice tako nesnosno duge i guste da ni na havajskom suncu ne mogu da vam pocrne podočnjaci, što vas dovodi do ludila... Zubi su vam tako jako seljački zdravi da nikad u životu nećete upoznati ni jednog zubara, a oni su tako simpatičan svet. Ah.

     Ako vas je poznanica nešto strašno, ali baš gadno naljutila, onda joj se možete požaliti kako večeravate po četiri puta a nikako vam ne uspeva da se ugojite. Ipak, sa ovom pričom budite obazrivi i koristite je samo u slučaju krajnje nužde. Postoji opasnost da se poznanica zbog ovakve priče propije ili ubije.

     Kad smo već kod konverzacijskih veština, treba da znate kako ljudi beskrajno vole da budu pitani. (Setite se samo one svojevremene opozicione kampanje: ”Mi pitani nismo”) Zašto da im ne priuštite to malo zadovoljstvo? Pitajte ih uvek: koliko je sati? Šta misle koji je danas datum? Možeš li se, Boga ti, setiti šta ono beše Karlo Ćelavi Pipinu Malom, pašenog ili dever? Koliko li je sada godina Brižitki Bardo i tako dalje.

      Na taj način stvorićete im iluzuju da ste im dali mogućnost da izraze svoje znanje i mišljenje i unapred ćete zadovoljiti njihovu odvratnu potrebu za popovanjem.

      Ako to ne uradite oni će se i nepitani trpati u vaš život sa svojim savetima o tome, kada treba da ustanete a kada da legnete ( i s kim!) Kako treba da se oblačite i svlačite. Kako da se ponašate! Kada da se udate ( i za koga) a kada pak da se razvedete. Koliko dece da rodite i kako da ih odgajate... Što će vas jednog trenutka dovesti do toga da ih pošaljete u ... no, pa do đavola! Ili da završite u ludnici, a ni jedno ni drugo neće vam biti oprošteno!

     Ako želite da budete šarmantni, to jest, ugodni ljudima, a da pri tom ne budete neugodni sebi vrlo je važno da uvek imate na umu veliku razliku između ljubaznosti i pristojnosti.

      Pristojnost koristi drugima, dok vama uglavnom šteti. Ona će vas nagoniti da ustajete u autobusu ne samo onima koji su stariji od vas, nego i onima koji su se otrcali pa izgledaju stariji. Ne samo trudnicama, već i pivopijama. Pristojnost! Teraće vas da slušate stupidna filozofska razmatranja o tome ima li života posle smrti i ima li života pre smrti! Moraćete da se uklanjate sa vrata svakome ko nailazi s druge strane... jednom rečju pristojnost će vam učiniti život krajnje nekomfornim!

       Ljubaznost, naprotiv, učiniće vas omiljenom, a ne zahteva velike napore. Tu i tamo neki sladak osmejak i malkice ljupkog lažuckanja u stilu: Divno ste pocrneli u bolnici...Izgledate dve godine mlađi nego lane... i slično.

       Pristojnost opterećuje a ljubaznost oslobađa!

       Što se tiče vaših ličnih znanja i sposobnosti poželjno je da ne znate ništa i da ste potpuno nesposobni i bespomoćni! Ako pak niste, onda to barem nemojte obnarodovati. Jer: -ako kucate na kompjuteru uvek će se naći neko kome treba nešto hitno prekucati, nekih trista straničica do sutra ujutro. Ako, ne daj Bože, šijete - bićete obavešteni o svakom otkinutom dugmetu i pokidanom rajsfršlusu u vašoj najširoj okolini. Tek kad naučite da štrikate saznaćete koliko imate rodbine koja prosto ne može da opstane bez skijaškog džempera!

       Čak i kada sami operete prozore, nemojte to nikome priznati! Diviće vam se, ali ko zna šta čuči iza toga. U zlo doba mogu da vas zamole da to učinite i kod njih jer vi imate zlatne ruke a oni imaju 16 prozora.

       Sve žene koje imaju “zlatne ruke” postale su robovi istih!

       Ovo možda izgleda kao da vas nagovarama da budete parazit, ali to nije sasvim tačno. Ipak - ili ćete vući rikše - ili ćete sedeti u njima.

       “Čovek je uvek slobodan na nečiji račun!” kaže Kami u Kaliguli. Šta ćemo, život je borba.

       Istina.

       O istini smo već rekli da nije dobra za ten i da je dosadna! Ona ima još jednu veliku manu - nije uverljiva. A što je još gore - nju vam neće oprostititi.

       Suprotno svemu čemu su vas učili od detinjstva - laž je majka međuljudskih odnosa!

       Budite uvereni da vaša razredna koja vas je tokom čitavog školovanja gnjavila da treba govoriti istinu i ništa osim istine

- ne očekuje od vas da joj na desetogodišnjici mature saspete u lice istinu o tome kako je ostarela ko opanak ugojila se ko svinja i prolupala ko stara veš-mašina.

                Naprotiv, lagati možete koliko hoćete. Možete čak rizikovati da steknete status ordinarne lažovčine - i to ima svoju dobru stranu. Niko vas neće uzimati ozbiljno, a ionako nije dobro da vas uzimaju ozbiljno - to obavezuje!

       Jedino čega se treba čuvati su dobronamerne, milosrdne laži. Ako ženi poput Tamare Pres ili Martine Navratilove (znači debeloj ko američka niža klasa) kažete da izgleda baš nežno i ženstveno, izlažete se riziku da steknete njeno poverenje i udaviće vas svojim problemima. Još gore, može vam se desiti da pomisli kako na vas može da se osloni. Nema ništa gore nego kad se neko na vas oslanja! Taj će vam tražiti podršku do krtaja života. I to do kraja vašeg života, jer oni su praktično besmrtni.

        Budite ona koja se oslanja, nikako oslonac!

        Priznajem, daleko je lakše govoriti istinu, ali to sebi mogu da dozvole opasni ludaci, a ne šarmeri. Svaka laž iziskuje, ako ne baš trud, kao milisrdna laž, ono svakako dosta mašte. Ako ste pak odviše lenji za laganje ili nemate potrebnu maštu,onda govorite samo čudne istine i, po mogučnosti, samo polovično. Na primer: ako ste videli da su na raskrsnici čovek i pas čekali da se upali zeleno svetlo za prelazak ulice, treba reći samo da ste videli  p s a  koji je sačekao da se uopali zeleno svetlo... Čudesna kuca!

       Često će vas sagovornici inaspirisati na lepu, funkcionalnu laž. Morate samo naučiti da to iskoristite.

       Ako u pola zime na primer slomite nogu, svi će verovati da vam se to dogodilo na skijanju. Nema nikakvog razloga da ih razuveravate i objašnjavate kako ste nogu slomili u podrumu dok ste preko hrpe uglja nosili korpetinu drvaca za potpalu a jedan vam pacov, debeo ko krmak, skočio za vrat, što vas je uplašilo i dovelo do pada. Ako doznaju ovu istinu sažaljevaće vas, a ljudi

vas sažaljevaju samo zato da bi bili iznad vas. Osim toga shvatiće da sami cepate drva iz čega proizilazi da nemate ni parnog grejanja ni novaca, a ni hrabrosti da se, uprkos preporuci vlade, grejete na struju. Sve dok veruju da ste se izlomili na skijanju biće srećni. Zavideće vam i imaće zlobnu satisfakciju što ste se vi, eto, skrljali na skijanju, jer oni nisu mogli ni da odu na zimovanje. Činiće im se da je to neka viša pravda... Zašto da im ne priuštite tu malu iluziju o postojanju pravde?

       Uostalom, ako navalite sa istinom - neće vam poverovati! Korpa iverice, u današnje vreme kad se i livade greju na struju i još povrh toga - cap - pacov za vratom, pa priznajte da to ne zvuči baš uverljivo!

       Izvinite što ću sada da navedem jedan lični primer koji će vam ilustrovati istu tezu.

      Jednom prilikom poslala sam majci hrpu novaca da vrati neke moje dugove i plati moje zaostale račune. Znatiželjni poštar, koji je to doneo, pitao je:”O! To ćerkica šalje za rođendan?” Mami, kao bistroj ženi ostalo je samo da kaže:”Nego kako!”

      Poštar je stvar rastrubio po čitavom komšiluku. Babe su o tome laprdale mesecima. Zavidele su mami i prigovarale svojoj deci. Deca su bila kivna na mene. Babe od zavisti, a njihova deca od muke, zaobilazili su našu kuću kadgod su mogli. To je bilo divno. Komšiluk koji vas izbegava, a ne može ništa konkretno da vam prigovori - možete li da zamislite išta lepše?! Pri tom smo, po slobodnoj proceni, uštedeli bar 3 kilograma kafe. Vreme i šećer nismo ni procenjivali.

      A šta bi, molim vas, dobila moja mama, da im je objasnila kako je to prvi put u životu da sam joj poslala lovu za vraćanje dugova i kako se njenog rođendana nikad niko ne seti bla bla bla bla... Šta bi dobila? Uravnilovku sa bakutanerima iz komšiluka.

Svaki dan bi joj svraćale na kafu da se žale na svoju istu takvu decu!

      Kao što ste primetili potrebno je dosta napora da biste se uvrstili u šarmerke kojima se sve prašta. Unatoč celom trudu, može ipak da vam se desi da ne uspete. Možda imate antipatičan nos ili urokljive oči? Šarmeru je, osim svega, ipak potrebna i neka vrsta prirodne umiljatosti kao i neka vrsta talenta, do čega se ne može doći nikakvom logičkom analizom.

       Mnogo je lakše ući u grupu opasnih ludaka. Dovoljna je samo hrabrost.

                Ako je po definiciji junaštvo vrlina da sačuvate sebe od drugih, a čojstvo vrlina da sačuvate druge od sebe - onda je vama potrebno samo junaštvo, čojstvo ne.

       Napred citirani Monterlan je ovo izrazio vrlo precizno: “Budite neprijatni i nevaspitani, to je jedini način da vas ljudi poštuju!”, a Emir Kusturica to isto kaže još lepše “U životu i u smrti - ne daj nikom da te trti!”

       Da biste postali opasan ludak nije neophodno da nekog ubijete ili povredite - to bi vam samo zakomplikovalo život. Za svakodnevne potrebe, vama je dovoljno da izgledate ludo i opasno. Da biste izgledali opasno, nije potrebno da nosite žilete, lance, probušene usne, tetovirane zmajeve i ostalu satanističku, pankersku ili skinhed rekvizitu i dizajn. Naprotiv, mnogi koji to nose izgledaju smešno. Nisu vam neophodni ni napadi besa ili histerije, koji bespotrebno arče energiju.

       Dosta je da budete nepredvidljivi. Možete, naprimer nestati sa sopstvenog venčanja i pojaviti se nakon mesec dana kao da se ništa nije desilo. Ili - prokockajte muža na kartama. “Srce, pređi kod Marice, izgubila sam te na pokeru.”  A kada hladnokrvno zamenite bakina invalidska kolica za nov bikini - svi će zazirati od vas do kraja života.

       Ali, ako ste kukavica, nemojte ni sanjati o tome da postanete opasan ludak. Upamtite, treba mnogo više hrabrosti i bezosećajnosti da žrtvujete druge, nego da žrtvujete sebe. Jer u prvom slučaju nastupa postoperativna komplikacija zvana “griža savesti” a u drugom slučaju ne nastupa ništa - osim sahrane.

       Treba takođe mnogo hrabrosti i izdržljivosti za podnošenje stalne ljudske mržnje. Baš zbog te mržnje, ili averzije, neki teoretičari tvrde da se opasnim ludacima zapravo ne prašta istinski, nego samo okolina ne sme ništa da im zameri. Pa, to je to! Mi ovde ne govorimo o pravom praštanju hrišćanskog tipa, sa katarzom i sličnim zavrzlamama. Govorimo o konfornom življenju gde ti radiš šta hoćeš, a niko se ne buni. Da li ne želi ili ne sme, za nas je u ovoj studiji skroz irelevantno.

       Za razliku od šarmera opasnim ludacima je dozvoljeno da govore istinu naročito najneprijatniju i u najnezgodnije vreme.

       Gledajte ljudima pravo u oči i ostavljajte utisak kao da znate sve o njima i da ćete ih ovoga trenuta upitati: Lečiš li ti taj tvoj mentalni sifilis, Boga ti?

       Zauvek se oprostite sa željom da budete omiljeni ako se odlučite da postanete opasan ludak. Osim ako ste političar. Opasan ludak - političar može izvesno vreme biti čak i omiljen o čemu imate u istoriji mnogobrojne dokaze. Hitler je, na primer, svojevremeno bio obožavan, od velikog dela populacije. Takođe i Staljin, mada to sada svi poriču. Obožavanje je, što se da videti na istim primerima, kasnije postalo vrlo opasno. Pogotovo za obožavaoce. Obožavalac, kao vrsta nas uopšte ne zanima, jer je on po svojoj prirodi inferioran. Fenomen političara - opasnog ludaka, mada je vrlo čest, ja ipak ne bih ovde proučavala jer sam gadljiva.

      Dakle, ograničavam se na analizu opasnih ludaka koji su ipak normalni ljudi. Odnosno žene.

      Nikada neće o vama lepo govoriti a kad kažu: Ja ne smem da joj se usprotivim, ona je luda.... To znači da ste pošteđeni neprijatnih argumenata i činjenica. A kad kažu: Pusti ludu! - to znači da će biti po vašem, jer ko bi se sporio s ludačom!

       Od ludih se ne očekuje nikakvo razumevanje, što je jedan od osnovnih problema pametnih!

       A čim vam neko natukne Vi ćete to sigurno razumeti... morate odmah da se zamislite nad svojim imidžom. Možda su vas provalili kao ozbiljnu, razumnu i pametnu osobu, što sobom donosi niz neprilika.

       Pametnom se ništa ne oprašta - ludom sve.

       Ako ste stvarno zainteresovani da postanete žena kojoj se sve prašta stalno morate imati na umu osnovno pravilo: treba uprno da grešite kako bi imali šta da vam opraštaju! Onome ko ne greši, nema šta da se prašta - pa se ljudi odviknu. Posle ne praštaju ni sitnice.

       Kod opasnog ludaka ima još jedan mali problem. Njemu se ništa više ne prašta od časa kad prestane biti opasan i ostane samo ludak. Opasnost može da izmakne vašoj kontroli, ako se možda malo razbolite ili prosto ostarite...

       Zato, razmislite još jednom. Možda je vama sasvim dobro kao iskrenom i poštenom stvorenjcetu. Možda nemate dara za šarmera ni hrabrsti za opasnog ludaka...

       Nije to tako lako kao što izgleda, a nije ni bezopasno...

       Ako mnogo upotrebljavate mozak može vam se dogoditi da ga opteretite znanjem, a znanje... to vam je... ma čuli ste onu poznatu mafijašku sentencu: Ko manje zna - duže živi!

       Uostalom, šta mafijaška, i Biblijska sentenca glasila bi ko manje sazna - bolje živi samo kad bi se skratila čitava ona zamršena priča o Evi, Adamu, jabuci sa drveta saznanja, zmiji i isterivanju iz raja...

        Da nije saznao da je zemlja okrugla, Đordano Bruno ne bi umro na lomači.

        Upotreba sive materije dovela je Nobela do usavršavanja baruta i - znamo kako se to završilo.

        Ajnštajna je dovela na put ka atomskoj bonbi i - ne znamo kako će se to završiti!

        Upotrebiti svoj mozak, znači probuditi u sebi životinjku, koja, kad se razmrda može svašta počiniti...

        Možda je ipak bolje da ga pustite na pašu?

        Da ostanete u većini?

        Da budete kvorum čovečanstva?

        Šta vam fali?

              ( Zvoni za kraj časa)

Ovu monokomediju igrala je Mira Katić u Miniteatru (Osijek) od l986. godine, do pred ove nove ratove.