Ministarstvo kulture
raspolaže sa 0,62% budžeta RS. Pola ide na
izdržavanje dvora i Prestolonaslednika (Republike?!).
Za kulturu i informisanje ostaje 0,31%. Zato se
na njih može svako okomiti. Kad je onomad
Ministar Vojske dodelio tastu zaslužnu umetničku
penziju nije dignuta prašina kao ove godine već
kod formiranja komisije za iste penzije. Sigurno
nije prijatno biti u komisiji koja mora džabe da
poredi babe i žabe (pisce, slikare, trubače,
urednike, direktore itd.) i da izabere svakog
desetog. Danima su mediji cepali konkurente i
komisiju ko kuče masno ćebe. Na blogovima su
blogeri prezirali umetnike kao pijance i
parazite koji su prokockali sve, pa sad 'oće iz
budžeta. (Digresija: da li je
budža, tj. moćnik, izvedeno iz
budžet?)
Kad je lista kandidata
objavljena Vlada RS je skinula D. Đurovića
voditelja Dragstora ozbiljne muzike a ubacila
pevača Mikija Jevremovića. Olivera Katarina koja
je za komisiju Petra Volka bila manje zaslužna
od dve „ipak glumice“, za ovu je zaslužnija čak i
od Tanje Bošković! Neki tvrde da je Tanja još
premlada. Bolje zvuči nego da je smatraju manje
zaslužnom od tri pomenute.
Od 10 odabranih pisaca
čitala sam i režirala samo M. Vitezovića. Za
ostale čula nisam, premda čitam roman na dan.
Predsednik komisije
Mrgud Radovanović je u emisiji
Tenzije i penzije DA Možda NE
na RTS 1, kao sjajan glumac, svaku rečenicu
izgovorio pametno i smireno. Kao misao. Kao
istinu. Svi smo mu verovali. Reče da su po dva
člana obrađivala svaku oblast jer nije moguće da
svi čitaju skoro 400 hvalospeva, biografija itd.
Napravili bi predlog pa bi glasali. Najviše
glasova nosile su nagrade koje neko ima (na šta
moram da se vratim!). Kaže da na njega niko nije
uticao, a neki pišu da su izdržali pritiske
partija i lobija!? Lako je izdržati ako ih nije
bilo. Mrgud podseća na činjenicu da se ove
parice ne primaju predugo i da on lično zna 39
zaslužnih koji su otišli na mirnije mesto.
Bio je tu i Vladin
omiljeni pevač, te M.P Zahar kompozitor, koji
opet nije ušao u 50 odabranih. Beše emotivan, pa
mu se omakla izjava da ga je neki član komisije
slagao. Loše je u Srbiji što se svi poznamo.
Zemlja nam je mala pa kudgod kreneš naletiš na
člana komisije kod koje si konkurent.
Beše tu i retko trezna
novinarka koja je tvrdila da „to treba
ukinuti jer nigde na svetu niko ne prima 2
penzije“. Može se po njoj, davati titula Ser
(republička?), jer nije svako ko završi Fakultet
dramskih -umetnik. Istina,nije ni svako sa
srednjom kožarskom -novinar! Priča da su nacionalni
dodatak odbili Dušan Kovačević i M. Bećković,
ali ne reče da oni već primaju duplo veći
akademski dodatak (što je objasnio lično D.
Kovačević, na Studiju B). Estrada je kaže,
zabava nije kultura. Ovo je bilo tačno u XX-om
veku ali sad kad je zabave rialiti
Oženi se domaćine, Trenutak istine,
danas ti koncerti iz XX veka deluju kulturno.
Rekla je još da se javila i pjevačica lake
glazbe iz Zagreba kojoj je neki hrvatski
Ministar isposlovao srpsku penziju, pa sad ona
hoće i nacionalnu. Ovaj detalj retkotrezna novinarka
smatra dokazom da su nacionalne penzije farsa i
recidiv socijalizma i da na njih ne treba bacati
dva miliona evra godišnje.
Nego treba dati 110
miliona evra za spas Crvene zvezde da se tamo
biju besni navijači?! Ili za spas Galenike (110)
i Hemofarma (60) koji prave gubitke i podižu
svoje plate?
Valjalo bi čuti koliko
miliona koštaju penzije oficira JNA što su 90-ih
šetali akt-tašne po Bg i slali decu u ratove
koje su izgubili, pa su penzionisani. Zašto o
tome svi mediji ćute a kultura im trn u oku?
Znam pukovnika penzionisanog u 55-oj sa 47
godina staža. Penzija mu bila kao današnjih 1000
evra. Uživao je 3 decenije a nastavlja udovica.
Istina, taj pukovnik je bar pobedio u svom
Drugom svetskom ratu. Doduše pobedio je sa mojim
tatom čija je penzija ipak oko 250 evra, jer je
bio umetnik. I danas većina umetnika ima penziju
koja zajedno sa dodatkom za zaslužnog umetnika (od 50 000 din) ne
doseže oficirsku od 1000 eu, jer je oficir
zaslužan za poraze u ratovima.!
Da li je za Srbiju zaslužniji general koji je
izgubio pet ratova ili Slobodan Šijan koji je
režirao kultni antiratni film? Ko je bolji za
identitet i dostojanstvo izbrukanog i
poniženog naroda?
Za 7 godina
dodeljivanja ovo priznanje dobili su neki zaista
veliki, zaslužni umetnici, pregaoci i miljenici
ranijih režima. Direktori i kritičari svi
štićenici i doušnici Ozne, Udbe, D.B. (Digresija:
narodna satira - Ozna sve dozna, Udba ti je
sudba, Debe te jebe a ni Bia nije nežnija. Kao
Cia). Nisu oni još uvek moćni kao neke sile
tame. Ne. Ali pogađajmo: koja je stručna služba
mogla 1960. vaditi iz kasarne remca koji nije
položio ni zakletvu i poslati ga, u Titovu
lovačku vilu da mu peva na uvo?
Možda je Ozna imala više njuha za izbor telenata
nego današnji žiriji a imala je i moć da im
efikasno vodi karijere dodeljivanjem funkcija i nagrada,
na osnovu kojih oni sad dobijaju zaslužne
penzije. Birani su zbog talenta ali su im
karijere pravljene zbog podobnosti. Neposlušni
otpadahu. Setite se ko je sve dobio a ko sve
nije Ninovu nagradu. Ili 7-julsku?
Nedavno se javio jedan memoarac koji tvrdi da su
sedamdesetih godina usmeravali čak i karijere
rokera koje smo mi u svojoj naivnosti smatrali
Velikim Hrabrim Buntovnicima. Eto otkud moja
paranoja! Sve su znali osim da sačuvaju državu i
mir!
Zato sam morala
prokomentarisati nagrade kao glavni kriterijum
komisije, jer se na taj način ni jedna nepravda
nikada neće ispraviti. Ne zamerimo režimskim umetnicima, njima je bilo
više stalo do karijere nego do tvrdoglavosti.
Često njihovu umetničku veličinu ne umanjuje
brak sa režimom, ali setimo se i Modiljanija
koji je umro u bedi, pa je tek posle shvaćeno da
je bio genije. I takvih ima. Ne valja s prezirom
gledati na socijalnu dimenziju ovog priznanja.
Treba da nam potomci poveruju da umetnost nije
samo smaranje i da se kulturom ne bave
„luzeri koji čitaju u ćošku“.
Nije dobra ideja da
ubuduće komisije posle svake sesije izlaze na
konferencije za štampu da ih mediji razvlače ko
Amer žvaku. Ko će da se izlaže infarktima? Možda
kritičari? Daleko bilo, al možda je i bolje
funkcionisalo dok su karijerama vladale stručne
službe bezbednosti? Jer ako partije nastave da
guraju učesnike svojih izbornih kampanja (duguju
li obećane honorare?!) uskoro će nam
najzaslužniji umetnici biti Kursadžije, jer su
imali najveću predizbornu prođu. U odnosu na
Preljubnike
i oni su kulturni umetnici.
|