Ministarstvo kulture raspolaže sa 0,62% budžeta RS. Pola ide na izdržavanje dvora i Prestolonaslednika (Republike?!). Za kulturu i informisanje ostaje 0,31%. Zato se na njih može svako okomiti. Kad je onomad Ministar Vojske dodelio tastu zaslužnu umetničku penziju nije dignuta prašina kao ove godine već kod formiranja komisije za iste penzije. Sigurno nije prijatno biti u komisiji koja mora džabe da poredi babe i žabe (pisce, slikare, trubače, urednike, direktore itd.) i da izabere svakog desetog. Danima su mediji cepali konkurente i komisiju ko kuče masno ćebe. Na blogovima su blogeri prezirali umetnike kao pijance i parazite koji su prokockali sve, pa sad 'oće iz budžeta. (Digresija: da li je budža, tj. moćnik, izvedeno iz budžet?)  

          Kad je lista kandidata objavljena Vlada RS je skinula D. Đurovića voditelja Dragstora ozbiljne muzike a ubacila pevača Mikija Jevremovića. Olivera Katarina koja je za komisiju Petra Volka bila manje zaslužna od dve „ipak glumice“, za ovu je zaslužnija čak i od Tanje Bošković! Neki tvrde da je Tanja još premlada. Bolje zvuči nego da je smatraju manje zaslužnom od tri pomenute.

          Od 10 odabranih pisaca čitala sam i režirala samo M. Vitezovića. Za ostale čula nisam, premda čitam roman na dan.

          Predsednik komisije Mrgud Radovanović je u emisiji Tenzije i penzije DA Možda NE na RTS 1, kao sjajan glumac, svaku rečenicu izgovorio pametno i smireno. Kao misao. Kao istinu. Svi smo mu verovali. Reče da su po dva člana obrađivala svaku oblast jer nije moguće da svi čitaju skoro 400 hvalospeva, biografija itd. Napravili bi predlog pa bi glasali. Najviše glasova nosile su nagrade koje neko ima (na šta moram da se vratim!). Kaže da na njega niko nije uticao, a neki pišu da su izdržali pritiske partija i lobija!? Lako je izdržati ako ih nije bilo. Mrgud podseća na činjenicu da se ove parice ne primaju predugo i da on lično zna 39 zaslužnih koji su otišli na mirnije mesto.

          Bio je tu i Vladin omiljeni pevač, te M.P Zahar kompozitor, koji opet nije ušao u 50 odabranih. Beše emotivan, pa mu se omakla izjava da ga je neki član komisije slagao. Loše je u Srbiji što se svi poznamo. Zemlja nam je mala pa kudgod kreneš naletiš na člana komisije kod koje si konkurent.

          Beše tu i retko trezna novinarka koja je tvrdila da „to treba ukinuti jer nigde na svetu niko ne prima 2 penzije“. Može se po njoj, davati titula Ser (republička?), jer nije svako ko završi Fakultet dramskih -umetnik. Istina,nije ni svako sa srednjom kožarskom -novinar! Priča da su nacionalni dodatak odbili Dušan Kovačević i M. Bećković, ali ne reče da oni već primaju duplo veći akademski dodatak (što je objasnio lično D. Kovačević, na Studiju B). Estrada je kaže, zabava nije kultura. Ovo je bilo tačno u XX-om veku ali sad kad je zabave rialiti Oženi se domaćine, Trenutak istine, danas ti koncerti iz XX veka deluju kulturno. Rekla je još da se javila i pjevačica lake glazbe iz Zagreba kojoj je neki hrvatski Ministar isposlovao srpsku penziju, pa sad ona hoće i nacionalnu. Ovaj detalj retkotrezna novinarka smatra dokazom da su nacionalne penzije farsa i recidiv socijalizma i da na njih ne treba bacati dva miliona evra godišnje.

          Nego treba dati 110 miliona evra za spas Crvene zvezde da se tamo biju besni navijači?! Ili za spas Galenike (110) i Hemofarma (60) koji prave gubitke i podižu svoje plate?

          Valjalo bi čuti koliko miliona koštaju penzije oficira JNA što su 90-ih šetali akt-tašne po Bg i slali decu u ratove koje su izgubili, pa su penzionisani. Zašto o tome svi mediji ćute a kultura im trn u oku? Znam pukovnika penzionisanog u 55-oj sa 47 godina staža. Penzija mu bila kao današnjih 1000 evra. Uživao je 3 decenije a nastavlja udovica. Istina, taj pukovnik je bar pobedio u svom Drugom svetskom ratu. Doduše pobedio je sa mojim tatom čija je penzija ipak oko 250 evra, jer je bio umetnik. I danas većina umetnika ima penziju koja zajedno sa dodatkom za zaslužnog umetnika (od 50 000 din) ne doseže oficirsku od 1000 eu, jer je oficir zaslužan za poraze u ratovima.!

          Da li je za Srbiju zaslužniji general koji je izgubio pet ratova ili Slobodan Šijan koji je režirao kultni antiratni film? Ko je bolji za identitet i dostojanstvo izbrukanog  i poniženog naroda?

          Za 7 godina dodeljivanja ovo priznanje dobili su neki zaista veliki, zaslužni umetnici, pregaoci i miljenici ranijih režima. Direktori i kritičari svi štićenici i doušnici Ozne, Udbe, D.B. (Digresija: narodna satira - Ozna sve dozna, Udba ti je sudba, Debe te jebe a ni Bia nije nežnija. Kao Cia). Nisu oni još uvek moćni kao neke sile tame. Ne. Ali pogađajmo: koja je stručna služba mogla 1960.  vaditi iz kasarne remca koji nije položio ni zakletvu i poslati ga, u Titovu lovačku vilu da mu peva na uvo?

          Možda je Ozna imala više njuha za izbor telenata nego današnji žiriji a imala je i moć da im efikasno vodi karijere dodeljivanjem funkcija i nagrada, na osnovu kojih oni sad dobijaju zaslužne penzije. Birani su zbog talenta ali su im karijere pravljene zbog podobnosti. Neposlušni otpadahu. Setite se ko je sve dobio a ko sve nije Ninovu nagradu. Ili 7-julsku?       

          Nedavno se javio jedan memoarac koji tvrdi da su sedamdesetih godina usmeravali čak i karijere rokera koje smo mi u svojoj naivnosti smatrali Velikim Hrabrim Buntovnicima. Eto otkud moja paranoja! Sve su znali osim da sačuvaju državu i mir!  

          Zato sam morala prokomentarisati nagrade kao glavni kriterijum komisije, jer se na taj način ni jedna nepravda nikada neće ispraviti. Ne zamerimo režimskim umetnicima, njima je bilo više stalo do karijere nego do tvrdoglavosti. Često njihovu umetničku veličinu ne umanjuje brak sa režimom, ali setimo se i Modiljanija koji je umro u bedi, pa je tek posle shvaćeno da je bio genije. I takvih ima. Ne valja s prezirom gledati na socijalnu dimenziju ovog priznanja. Treba da nam potomci poveruju da umetnost nije samo smaranje i da se kulturom ne bave „luzeri koji čitaju u ćošku“.

          Nije dobra ideja da ubuduće komisije posle svake sesije izlaze na konferencije za štampu da ih mediji razvlače ko Amer žvaku. Ko će da se izlaže infarktima? Možda kritičari? Daleko bilo, al možda je i bolje funkcionisalo dok su karijerama vladale stručne službe bezbednosti? Jer ako partije nastave da guraju učesnike svojih izbornih kampanja (duguju li obećane honorare?!) uskoro će nam najzaslužniji umetnici biti Kursadžije, jer su imali najveću predizbornu prođu. U odnosu na Preljubnike i oni su kulturni umetnici.