|
Mirjana Ojdanić
PATAK U SOSU ili KLIMAKS NA SELU
Beograd, septembar/ oktobar 2003
lica:
ANA LIZA, novinarka i urednica igranog programa na priv. TV
MILJAN BRBLJANOVIĆ, njen suprug, drugi, treći... Pisac u usponu na brdo uspomena
MARGARET FLAČER, dama u saobraćajnoj neprilici, kao riba na suvom
ERŽIKA, komšinica iz susedne ravnice
DORA SELICA psihoanalitičarka za bračne krize
ZORICA GOJOVIĆ glumica za po kućama, izvođačica pizdarija,
1. scena SKRIBOMANOV AZIL (Dnevna soba u vikendici. Ima dva-tri stola raznih veličina i visina. Nekoliko stolica. Fotelja i trosed ili neki ležaj. Komoda ili sl. Sve je pokriveno čaršavima ili amerikenom, kao u prostorima gde ljudi ne borave često, pa prekriju nameštaj da bi ga zaštitili. Kao “duhovi nameštaja” Jedino je laptop nepokriven, pošto na njemu radi g. pisac. Možda je negde razapeta i ležaljka, hengemat. Kuća je potpuno zatrpana papirima. Što zgužvanim, što pocepanim, što samo bačenim, ili kao složenim ili zakačenim negde ( po zidovima, po zavesama itd). Ima i raznih debelih enciklopedija. Osim toga, prazne, polupune i pune flaše raznog pića alko-i-bez, te šolje i čaše sa i bez kafe, ostaci od sendviča i druge hrane, kao i nekoliko zapaljenih cigara po prepunim pepeljarama, nalaze se svuda. MILJAN simultano diktira, jede, pije, puši, bez reda i logike, šta mu se nađe pod rukom. Razgovara sam sa sobom i sa stvarima. Povremeno se čuje zvuk štampača pljuckavca, koji se nalazi iza stola. Miljana zatičemo kako vrlo besan telefonira)
MILJAN: Ne želiš metak kroz prozor!? Nećeš zalutali metak? A šta mu fali?! Kurac, nerealno! Zalutali meci zuje nam oko ušiju svaki dan! Jebo te infarkt “ko što sleduje jednom Srbinu...”! Srbinu sleduje metak! Šta tebe briga šta ću posle da radim sa dolutalim metkom!? Razrešiču ga! Neka gospođa Olivera stanuje u dometu... Pa neka bude sumnjiva, tim bolje! Tebi komplikuje stvar? (ćuti i sluša, pa kaže mirno) Dobro, u redu, napraviću ti verziju sa infarktom! Da... Javi se... naravno.(pa besno iščupa telefonski kabl) Jebo te infarkt, dabogda tebe strefio!A šta da radim sa inspektorom Đorđem Đukićem?! Obećo sam čoveku ulogu... Ali... oće tata mladog advokata. (po enciklopediji) Video sam negde simptome, herc-ataka? A, tu li su! Dobro! Koji će mi k! Idem ja lepo na posledice! Ako je krepo od infarkta, onda familija reaguje kod kuće a ne u policiji... Po Tatinom zahtevu...Sto sedma epizoda, SMRT BESMRTNIKA, drugi put, tj. druga verzija (kod kompjutera, fonetski) Dakle DELETE PAGE 5. pa ide EDIT pa CUT sa FILE ... dooobro... A saću, tata Rodoljube, bar da ti uvalim spikerku! (diktira) Familija Stevanović u svojoj trpezariji gleda Tv. Na ekranu prvo natopis In memorijam i fotos starijeg gospodina koji liči na Acu. Spikerka prvo ide tonski ispod slike preminulog, a posle da se vidi. (imitira sp.) SPIKERKA: A u svom ateljeu na Starom sajmištu, na Novom Beogradu, večeras je pronađen mrtav besmrtni likovni umetnik Dr Stevan Stevanović. Besmrtnik je umro prirodnom smrću. Ali će se ipak obaviti obdukcija. Telo je pronašao zemunski advokat gospodin ... Đorđe Đukić (bar ću ime da mu ostavim!) kome je pokojnik pre tri dana zakazao važan poslovni sastanak, za večeras, u svom ateljeu. Gospodin Đukić, po izričitoj želji pokojnika, nije dozvolio snimanje mesta tragedije, odnosno ateljea. Ali naš leteći reporter uspeo je da dobije prvu, ekskluzivnu izjavu mladog advokata... (pa razgovara sa sobom, rekapitulira) OK znači umro je besmrtnik, sad treba da reaguje iznenađena familija... Čekaj tu su mi Aca, vremešni iskompleksirani sinčić, pa onda gospođa Mama i naravno snajka Rajka... Dobro... (diktira, imitira) MAMA: (kao baba) Gospode, nije nam javio čak ni da umire... RAJKA: Pobogu, mama, kako da vam javi da umire! Da je mogo on ne bi ni umro! ACA: Tata je, uostalom, bio siguran, da nikad neće baciti kist. MAMA: Sram vas bilo. Ćuti da čujem. Na ekranu - Advokat koristi priliku za samoreklamu na TV. ADVOKAT: (peder) Skromno mogu da kažem da me je sa poznatim umetnikom, osim vrlo uspešnog i tesnog poslovnog kontakta... Švenk na porodicu koja gleda TV ACA: Gospode, ovaj gad se reklamira preko mrtvog tate... ADVOKAT (off) : ... povezivalo i duboko, iskreno prijateljstvo i da... ja... izvinite, potresen sam... Ovo se on sad dosetio da bi se prijatelj svakako potresao. Pametno. RAJKA: (Mami) Poznajete li vi ovog čoveka? MAMA: Ne, ali ti znaš da ja... RAJKA: (Aci) A ti? ACA: Nikad ga nisam video, ni čuo za njega! I nemam pojma zašto bi tati uopšte trebao advokat!RAJKA: Za testament! Za šta drugo? (priča sa sobom) Skica testamenta... skica testamenta... tu mi je negde!
(Neko kuca na vratima) MILJAN: (za sebe) Nismo kod kuće... (vraća se tekstu) Dakle jebeš umetnika koji nema greh iz prošlosti. Lako je latinosima, njihovi su popovi seksualni giganti, a ja se ovde davim sa infarktiranim slikarom... (ponovo kucanje) MILJAN: (za sebe) Kucali ti na grobu! (utišava) Nema nikoga! Zbogom. (oko teksta) Testament ću da provučem kroz dijalog u sedmoj sceni... (još jedno kucanje) MILJAN: (šunja se, da ga ne čuju) Nema meee! Otišao sam u pičku materinuuuu... Glatko ću i da odem u istu, ako mi se ne otkačiš... gde sam stao? Jebote, kako mi razbuca koncentraciju...
2. scena BRITANKA PADOBRANKA (ulazi vrlo zgodna i doterana ženska. Možda sasvim neznatno umrljana, ruke npr i malko po licu, kao da je sklanjala kosu dok je radila nešto na kolima. Odevena damski, ali za put. Ima sunčane naočari.)
MARGARET: Hello! Is anybody here? Sorry for bothering... MILJAN: A? Helou, helou! Prekinuli ste me u pola rečenice! Ček da stisnem SAVE... (obavi to na komp. pa njoj) Reci čici, šta te muči mladu? MARGARET: Sorry if I bother you. I had accident on the road. Something happened with my car, so I have to call someone to help me... MILJAN: Jeel? Du ju spik ingliš? MARGARET: Yes! O, thanks God! MILJAN: To sam i mislio! Samo, znaš šta - aj not spik ingliš! Bio sam loš đak, pa su me oterali da učim ruski, znaš... Gavarite pa ruski? Du ju spik rašn? MARGARET: Russian? No! I am sorry! MILJAN: Njet! Harašo! Super. Pošto ni ja ne znam. Sve sam zaboravio. Nisam nikad ni znao. Dobijao sam dvojkicu na umekšavanje srpskog. Rusi su ti, u stvari, mekani Srbi, razumeš? Nou? Super se ne kapiramo! Bil se malo pokupila, mila!?! Radim! Ćao! A? Ne kapiraš? MARGARET: Excuse me ... I don’t understand... MILJAN: Pa kad si glupa, jebem te u globalizaciju! Šprehen zi dojč? MARGARET: Dojč? No! I am very sorry... MILJAN: Onda ne moram da ti priznam da ni ja ne znam! Jel pošteno? Ajde s milim bogom! Baj-baj! MARGARET: Excuze me, I need a help... MILJAN: Parlevu franse? MARGARET: No! MILJAN: Znaš šta! To što ja ne znam da beknem, to je u redu! Ja ionako pričam samo sam sa sobom! I sedim kod svoje kuće. Al što ti nemaš pojma to ti je bre, bez veze. Muvaš se po svetu, upadaš u tuđe kuće, i očekuješ da te svi razumiju. I da ti svi budu na usluzi. Šta misliš da mi nismo imali pametnija posla nego da bubamo tvoj unjkavi jezik, za - ako ti naiđeš - da ti se nađemo, a? Okej? A! Evo mi ga testamenat! MARGARET: O.K. I am Margaret Flacher... MILJAN: Jel? Dobro da nisi Margaret Tačer! Oma mi je lakše... MARGARET: Oh no! Flacher. Flacher. And I am much younger then miss Tucher. Do you have a telephone, please? Telephone... MILJAN: Normalno da imam telefon! Pa šta ti misliš? Samo je stara zmija Britanija fina - a mi ovde okolo - sve džungla! Džangl! Nismo još siroti ni telefon otkrili! Imam, jebiga, telefon!( pokazuje) Imam al sam ga isključio da me ne seca jebeni producent kome dugujem 20 epizoda, a stalno zove i pišti da prilagođavam ove što su već gotove. Jebe me u glavu! Andrstend? Ide mi na jaja. MARGARET: Ide-mi-na-jaja? What is this? MILJAN: Oš da vidiš? MARGARET: No! I understand! Your telephone is out of use. What can I do here, on the end of the world? MILJAN: Nećeš da vidiš. I bolje. Ajd ćao sad, žuriš! Gudbaj! Majlav! Gudbaj! MARGARET: Do you have a bathroom? (pokazuje) I have to wash my hands. MILJAN: Jebote, al si grebatorka! Prvo daj da ćaskamo, onda daj telefon, a kad ne znam da ćaskam i nedam telefon - daj bar da se okupaš, da me nisi džabe okupirala! Eno ti batin rum, tamo! MARGARET: Oh, thank you very much, you are very kind and... funny. (Odlazi u kupatilo) MILJAN: Plakni se malo pa da vidim šta ću s tobom... Ma neću ništa, moram da rintam. Jebote kake sam ja kurate sreće! Padne mi s neba ovakvo parčence, a ja nemam vremena ni da je... Ma i nije neko parče! Bajato! ... Gde si ono stao Miljane Brbljanoviću?
3. scena SAMO DA SE NAĐEM /MILJAN se vraća za kompjuter i nastavlja posao) MILJAN: Dobro, znači posle su se familijarno malo dokačili oko crknutog besmrtnika, to mi je OK, ne menjamo to, nego... Aca je besan izašao da taksira, u redu. Saša je doputovala i niko je nije sačekao na aerodromu, to ostaje... Ostaje sve gde se ne pominje od čega je Stevanović otegnuo.Scenu u policiji brišemo. DELETE PAGE 9, 10 11. Kad nema metka nema policije! Eto, znao sam da će da me zezne! Sad mi fale tri strane!Gde su mi cigare? Jebem ti sve Rodoljube Mariću! Mogo sam celu novu epizodu da napišem dok me ti drkaš sa ovom gotovom! (jede) Moglo bi gospođi Mami da pozli, pa da napravimo ljupku scenu u Prvoj pomoći. (pije) I da Milojici damo da igra debelog lekara, kad je već izbačen Inspektor a Advokat mora da bude mlađi i lepši... No pasaran! Trebalo bi bar dva glumca u Prvoj... Izbaciće cicija Rodoljub!Jebiga, Rodoljube! Oćeš veliku balkansku mamut- sapunicu, a nećeš da angažuješ više od dva nova izvođača po epizodi! Koga nismo imali u par nastavaka? Gospa Oljina komšika. Dobro. Onda gospa Olja pije kafu sa komšikom i priča o svojoj Saši koja dolazi iz Njujorka... Stalno neko pije kafu, posraće me kritika... Ma, posraću i ja kritičare... Nek piju, ko ih šiša, bar će posle i one lakše da crknu od infarkta. A možda Rodoljub nabaci još i nekog moćnog sponzora... (ironično kao reklamu) “Generalni prijatelj epizode Infarkt kafa”... 4. scena ANA LIZA (stigne kad je kriza) (Dolazi ANA LIZA sa provijantom u nekoliko kesa. Baš je kao vrlo razdragana)
MILJAN: Dakle... (diktira) Dvanaesta slika. Enterijer. Gospa Oljin stan. Veče... ANA LIZA: Dvanaesta slikica! A koja je epizodica? Ćaaao! MILJAN: Sto sedma. Ćao... Otkud ti? ANA LIZA: Tek sto sedmica? Zar nisi nju završio još juče? Šta si radio čitav dan? Navlake nisi skinuo, ni pepeljare ispraznio... Živiš u duhovima nameštaja... MILJAN: Jebavo sam male ale! Malopre me vratio Tata sa promenim uzrok Stevanove smrti, pa sad... ANA LIZA: Joooj! Umro je čika Stevica? Zaaašto? On mi je bio glavna zvezdica za penzose... Naš lepak za usedelice i udovice... MILJAN: Nezgoda je s tim zvezdama što kad-tad počnu da se ponašaju ko zvezde. Pa onda Tata reši da ih - ja smaknem... I to tako da nema više ni jedan dan snimanja, ni jedan kadar, nego da ga nađu sa nosom u prašini, i uslikaju s dupeta. Biće da mu se gadno zamerila zvezda! Umreće kao statista... ANA LIZA: Pa dobro, bio je star čovek. Primiće to publika... a od čega je riknuo? MILJAN: Od infarkta. (patetik) Usamljen u ateljeu... stvarajući... ANA LIZA: Pih. Slikari ne umiru od infarkta, jer ne rade sa ljudima. Tako umiremo mi. Nisi smislio ništa atraktivnije? MILJAN: Smislio sam zalutali metak, ali Tatica Rodoljub preferira herc-atak... ANA LIZA: E, šta ćemo... veži konja gde ti gazda kaže. MILJAN: Samo što ja nisam konjovodac, nego pisac! ANA LIZA: Ako te to teši, i ja mislim da je rikošet bio bolja ideja! Jesi jeo nešto? MILJAN: Ne znam. ANA LIZA: Patak! Šta ne znaš? Ne znaš dal si jeo? MILJAN: Ne znam, jebi ga! Ne znam dal sam živ više. Sto godina sam zakopan u ovoj smrdljivoj kućerini! ANA LIZA: Ma nici! Nema ni 10 dana. A smrdljiva je zato što ne luftiraš i pušiš ko samit antiglobalista. Saću ja sve to da ti sredim... MILJAN: (panično) Ništa ne diraj! Ionako se jedva snalazim. Da sam znao kako je starenje beznadežna delatnost ne bih ni počinjao! ANA LIZA: Nije to starost, pače moje, samo si malo preopterećen. Još 10 dana - dvadeset epizoda, i završio si ovaj blok. Pa si opet malo slobodan. MILJAN: Ti ko da ja štancujem šustikle po mustri! Ovo su, bre... ANA LIZA: Zašto si zaključao kupatilo? MILJAN: Molim? Zašto bih zaključao kupatilo? ANA LIZA: Ako si opet napravio poplavu... MILJAN: Jebote! ANA LIZA: Jesi? MILJAN: Zaboravio sam tetu-ribu! Potpuno sam zaboravio britanku padobranku! ANA LIZA: Kakvu padobranku? MILJAN: Ma neka Engleskinja, jebešje, pala s Marsa, sva umazana. Ušla je u kupatilo pre pet minuta, a ja se zapetljao oko tri strane koje mi fale kad izbacim rikošet.. I zaboravio. Za pet minuta!Viš da ipak starim! ANA LIZA: Da li to pokušavaš da mi kažeš kako imaš neku ženu u kupatilu? MILJAN: Kakva žena, bre, neka fuksa... ANA LIZA: Fuksa? Još bolje! MILJAN: U stvari ne znam, upade mi u pola scene, nisam stigo ni da je pogledam. ANA LIZA: Ali si je pustio u naše kupatilo? MILJAN: A što da ne pustim ženu da opere ruke?! Uostalom to mi je bilo kraće nego da se raspravljam s njom na nepoznatom jeziku! ANA LIZA: Sad mi je jasno zašto ti stojiš tri dana na jednoj epizodi! MILJAN: Ma nemoj! Svi Englezi da padnu s Marsa ne mogu me usporiti koliko izvoljevanje jednog smrdljivog Rodoljuba Marića, koga si mi ti uvalila da za njega radim! Nepismeni tip koji sad meni... ANA LIZA: Pa mogao si nastaviti da pišeš pesme za pismene tipove i da gladuješ! MILJAN: Mogao sam i bolje bi mi bilo! ANA LIZA: Bi! Jedino što ti onda ne bi upadale britanske padobranke... MILJAN: Izbaci je, jebi ga! Izbaci je! Ti znaš engleski. Ja da sam znao da je pošaljem u majčinu, slatko bih je poslao! Kako se kaže “Nosi se, bre...” ANA LIZA: Dokle ću ja da izbacujem tvoje “leševe od sinoć”!? MILJAN: Nije leš! Malopre je ušla! ANA LIZA: Dobro. Neću da raspravljam jer smo u cajtnotu, ali kad završiš ovih 20 epizoda, objasnićeš mi sve to malo detaljnije. (kod kupatila) Helou! Miss... (Miljanu) Kako se zove? MILJAN: Otkud znam... ANA LIZA: Ni ime joj nisi zapamtio? Ipak stariš... MILJAN: Ama, rekla je nešto ali sam zaboravio... Nekako kao neka druga... neka poznata...matora... kao Marlen Olrajt, Kilavi Hilton ili tako... slično a nije... ANA LIZA: Halo, miss, are you OK? My husbant does not speak English, but I speak verry well, and I can help you. But, you must open the door, this moment, because... (MADLEN izlazi, pere zube. Peškir joj oko glave.) MILJAN: Ovo je moja žena. Supruga... (pokazuje burmu) ANA LIZA: My husbant told me that you have anny problem, but he did’nt understand anything, because he don’t know a language... MILJAN: Cvrkućeš ko Bušovica, Ana-Lizo! ANA LIZA: Well, can I help you anyway? MADLEN: (skine peškir, obriše kalodont, baci sve i kaže) Ma nema frke, bre matora, šta se grčiš, sve je pod kontrolom! Ćao! (odleprša i ostavi ih u šoku) 5. scena - PREVARA ILI INCEST ANA LIZA: Šta ovo bi, Miljane? MILJAN: Jebeš me tužnog ako znam! ANA LIZA: E, jebaću te i tužnog i veselog! Objašnjavaj! I pazi da bude okruglo! MILJAN: Nit razumem, niti mogu da ti objasnim, nit imam vremena! ANA LIZA: Nađi vremena i nađi objašnjenje za ovu englesku lopatu koja izlazi iz mog kupatila govoreći srpski kao maternji! MILJAN: Ajd, posle ćemo o tome... ANA LIZA: Posle čega? MILJAN: Posle 127-me epizode! Moram da radim, ženo, pusti me na miru! Jesi ti normalna?! Znaš u kakvom smo cajtnotu... Vidi kolko je sati! Nisam danas ni jednu (epizodu) savladao... ANA LIZA: Osim srpske Egleskinje! A kad bi, za promenu, malo prestao da praviš budalu od mene?! MILJAN: Sama ti praviš budalu od sebe! Jebote, u ranim stotim još si ljubomorna! Daj, budi razumna (kreće da radi) Časna reč, nemam pojma ko je fuksa! ANA LIZA: Od tvoje časti dobijam proliv! Nisam ja ljubomorna i vrlo sam razumna, samo ne podnosim da me praviš idiotom! MILJAN: Ama, jebo te idiot! Pusti me! ANA LIZA: Pa i jebe me idiot! MILJAN: Viš da nizašta nisam, čoveče, a kamoli za kurvanje! Zavuko mi Rodoljub do balčaka. Izbio mi sav vazduh iz pluća! Imo sam priču do 111-te epizode. A šta da radim sad, kad je Stevan krepo od običnog infarkta? ANA LIZA: Krepaj i ti... MILJAN: Planirao sam da se snajka Rajka spanđa sa policijskim inspektorom Đukićem, onako domaćički, platonski., sa osećanjem krivice i sve... I da zato ne primeti kad Aca zapadne u incest sa svojom sekom Sašom. Ali kad nema rikošeta, nema ni inspektora... Jedino da je spanđam s advokatom? A? Ali advokat je fenser a ona je debela domaćica! Ne ide! ANA LIZA: Incest?! Ti si planirao incest u seriji za široke narodne mase?! Incest u porodičnoj sapunici? Jes ti odlepio u ovoj vukojebini gde padaju Engleskinje? MILJAN: Ama, skoro incest i to sa nepoznatom sestrom koja je Stevanov vanbračni greh ... Ta Saša dolazi iz Amerike ... ANA LIZA: Kakva Saša? MILJAN: Ma ta gospa Oljina kćerka, koja je u stvari Stevanov vanbračni greh... ANA LIZA: A je li? Sad razumem! Tu Sašu će verovatno da igra ova britanka - padobranka?! Pa sad mi je sve jasno... MILJAN: Koješta! Sašu će da igra gospođica Vera Nevera! ANA LIZA: Ona pevaljka?! Ne mogu da verujem! Kraj onakvih glumačkih starova... Neće pristati da igraju s njom! Znaš kakvi su “prifesionalci”! MILJAN: Oće, oće! Po izričitom nalogu tate Rodoljuba! A na zahtev samog generalnog sponzora, navodno... ANA LIZA: Ma šta ima distributer američkih pelena sa folk pevaljkom, jebo te?! MILJAN: Nemam pojma! Rođa veli, oni su tražili, a mi vežemo konja gde nam gazda kaže...! Stvarno su mi dokurčili ti konji koje stalno vezujem... ANA LIZA: Ali s njom je nemoguće planirati snimanje! Ona se pojavi jednom godišnje sa novim CD-om, i ubitačnom reklamnom kampanjom pa nestane nekud! Niko ne zna gde živi ni kako joj je pravo ime... MILJAN: Znaš da Rodoljub voli mistiku. A i ubitačna reklama kampanja bi mu dobro došla, pošto mu je opala gledanost. Za šta, naravno krivi mene. ANA LIZA: Još mi reci da ti je Rodoljub aminovao i incest sa pevaljkom!? MILJAN: Pa, ne baš... ali tražio je seksi scene. Nije on baš toliko lud da pusti pevaljku da glumi! Treba da je razgaćim, razdrljim i razgolitim! ANA LIZA: Ama, nek je kresne Aca u taksiju ko što ide uz pevaljku! Što mora incest? Nek je nađe pijan u kafani i nek je kresne na semaforu! Zašto mora da dolazi iz Amerike i da mu bude vanbračna sestra? MILJAN: Ne može! Moram da je vučem bar kroz 30 epizoda! Mora da bude dublja i komplikovanija veza... ANA LIZA: Dublja? Kao incest... MILJAN: Tačno! ANA LIZA: Ovo je Balkan, čoveče! Oćeš da nam visokobudžetna serija pukne na jebačini brata i sestre? MILJAN: Ma ne idemo do porno detalja! Malo će da se private i to pre nego što saznaju da su rod rođeni. A posle će da se uzdržavaju i da pate od kompleksa krivice... Lirika, ženo! Lirik - melodramatik! ANA LIZA: Pocepaće ti kritika tu liriku ko krmača masno ćebe! Jesi zaboravio da sa ostalim sponzorima imamo ugovore na 200 epizoda u udarnom terminu? MILJAN: Kritika nas uvek razvali, pa koga boli stojko? ANA LIZA: Ali zgadiće se publika! Popićemo skandal veći od pada vlade! MILJAN: Ih, jači skandal. Svuda u svetu se jebu u dupe, i to sa maloletnom decom! A mi ćemo da puknemo na incestu! Ma daj! Skandal uopšte više nije moguć! ANA LIZA: Jebu se u dupe?! Ali ne sa svojom decom, budalo! Nigde nema incesta! MILJAN: Pa nema, kad oni mogu da ožene sestru od rođenog strica! ANA LIZA: Ali se ne švalerišu sa polusestrom od rođenog tate, jebote! MILJAN: A po čemu je incest gori od pederastije i pedofilije, na primer? ANA LIZA: Po tome što incestaši nisu organizovani i nisu jaki kao pederi i pedofili! Kad si video pornić za incestaše? A pederskih i pedofilskih kolko oćeš! To ti je slika njihove moći! MILJAN: Zato ih i ne diram, što su jači, šta oćeš? Rodoljub pokušava da proda seriju napolje i naredio je da budemo malo truli, gadni i degenerisani, ko što se mora za izvoz... ABA LIZA: Onda bolje da ti Saša bude BRAT iz Amerike, pa napiši homo-incest! A naša će publika da gleda Opstanak, u terminu naše serije! MILJAN: A kako misliš da gđica Vera Nevera igra brata sa onolikim sisama? ANA LIZA: Ništa ja ne mislim! MILJAN: I nemoj! Od mišljenja samo boli glava! (kraća pauza) ANA LIZA: Čak i dajguzi se trte samo po tzv umetničkim filmovima i po pornićima. Još nisu prodrli u porodične serije! Zaboravi incest momentalno! Ne dolaziš u obzir! Odma ću da zovem Rodoljuba! MILJAN: Nema šanse... ANA LIZA: Šta si uradio sa telefonom? MILJAN: Iščupo da me više ne davi Eksport-ekspert Rođa! (pauza) Šta misliš bil se, ipak, jedan trendi advokat mogao navući na snajka- Rajku, onakvu okruglu i stariju 10 godina? Moram da je zabavim nečim dok... ANA LIZA: Ma baš me briga na šta bi se navuko advokat! Mene zanima na šta si se ti navuko, Miljane Brbljanoviću! MILJAN: Kad bi mogo inspektor, što ne bi advokat? Možda nije imao majku pa... ANA LIZA: Čuješ li ti, šta ja tebe pitam? MILJAN: Ne čujem! ANA LIZA: Na šta si se ti navuko, pitam?! Jel ti ovo bila švalerka ili dilerka? (pauza, ko da se Miljan malo štrecnuo) MILJAN: Kakve dilerka, bre, svratila je da mi popuši kad sam upao u kreativnu krizu... samo malo da me relaksira... (pauza. Sad se izgleda malo zbunila Ana) ANA LIZA: Molim? Da li si ti ovo meni rekao da je droplja došla da ti popuši? MILJAN: Pa jel stalno tražiš okruglo objašnjenje? Eto ti! Nije istina, al je barem verovatno! Pusti me, bre da odvratim nekako snajka Rajkinu pažnju dok na drugoj strani razvijem glavni zaplet.
6. scena - AUDIO BABA ERŽIKA: (spolja) Garonja! Garonjaaaa, golube, di si? Ta nemoj me jediti nesrećo, di si se, u očin, zavuko sade!? Garooo, kožu ću ti odrati! Sam nek znadeš! ANA LIZA: I ? Šta se sad očekuje od mene? Da progutam govno? Da te ubijem? MILJAN: Da napuniš frižider i da lepo odeš kući! I pustiš me da radim! ERŽIKA: (spolja) Ajd izađi, daće ti tvoja Eržika, meur od kečige, upeco Lacika sinoćke... Dođi, neću te više nikad kandžijom opaučiti, slatki moj Garo... ANA LIZA: Pa da i ova Eržika svrati i povuče koji dim!? Je li? Temperamentno madjarico! Napreduješ Brbljanoviću, muškarčino... Stvarno originalna kolekcija pušačica! ... Zbilja ne znam kako da se ponašam sad... MILJAN: Kako misliš da pravim kolekciju kad ubijam po 10 epizoda nedeljno? To ni Lope de Vega ne bi mogo! Ajd da oladimo i da radimo. Odrasli smo ljudi. Vidim i ja da je sumnjiva ta priča sa engleskinjom, ali ne mogu sada da istražujem šta je u pitanju. Daj sad da radim, a posle ćemo da proverimo ko je ta žena u stvari i zašto se lažno predstavljala. Zezo sam se da je pušačica... ERŽIKA: (spolja) Garo, pile moje! Da ga sam vidiš kaki je krvav sve se cedi! Ta di si, nesrećo pogana! Garooonjaaaa! ANA LIZA: A ko je ova žena što se sada dere? U idiličnoj tišini koja ti je neophodna za stvaralaštvo? MILJAN: Neeeemam pojma! ... ne znam šta je ovo danas... Uvek je tišina. Kunem ti se životom, da deset dana nisam video ni čuo živu dušu! Osim tebe kad doneseš provijant i veš. ANA LIZA: Deset dana ni žive duše, a u sred srede dva komada duša. I to obe ženske! Pa, jebiga! Priznaj da ni to ne drži vodu! MILJAN: U pizdu materinu! Život nije drama! Ne mora sve da bude logično i verovatno! U životu postoji i slučaj! Ima i pizdarija i zabuna! ANA LIZA: I kurvanja! MILJAN: I spletki! ANA LIZA: I drame su pune spletaka!
7. scena - ETO ERŽIKE (MILJAN krene da proveri šta je i samo što se ne sudari sa Eržikom koja ulazi) ERŽIKA: Garoooo! (Uđe) Dobarveče! Jel se kod tebe sakrio, komšija? MILJAN: Koji komšija? Nisam čuo da ste kucali! ERŽIKA: Ta šta se praviš blesav, Biljko brate! Kaki komšija! Pitam jel se tude sakrijo moj Garonja, nesreća moja i lebac moj! (Eržika je karikatura od žene. Zapuštena, podebela, poluvekovna seljanka: na glavi joj dve marame, jedna stegnuta preko čela zbog glavobolje i jedna povezana seljački. Ima naočari bez jedne drške, pa joj stoje nakrivo. Male mrke brke. Nekoliko sukanja i kecelja, ispod kojih vire sportske bele sokne sa trobojkom. Na nogama prevelike potpapučene muške patike br. 47. Preko rekle pršnjak, ili muški sako sa otkinutim rukavima. U levoj ruci joj nešto naduvano i krvavo, a u desnoj kanžija za svinje.) ANA LIZA: (smeje se, Miljanu) Lirik a la rustik... Opao ti kriterijum, do bola! MILJAN: (Ana Lizi) Uopšte ne pozunajem gospođu babu! Kunem ti se! ANA LIZA; (Erežiki) Dobro veče, gospođo, baš mi je milo!... ERŽIKA: Ju! Izvinte, gospoja! Nisam te ni vidla! (Miljanu) Jel se ode zavuko, lebac mu se ogadijo!? (tiše, Miljanu saučesnički) A koja ti je ova? ANA LIZA: Ja sam ANA LIZA, gospodinova supruga i vlasnica ovog tepiha na koji ste nagazili svojim blatnjavim patikama. ERŽIKA: Ju izvinte! Nisam vidla otirač na tremu! Možda vam ga je Garonja digod odvuko...(izuva se pa ostaje u nekim priglavcima ili šorkama jer su patike bile bar 6 brojeva veće) Izvinte! Više nisam pametna dib se taj nekrst, mogo, u majčinu, zavuć! Imal digod kaka kuja u teranju... ANA LIZA: Za kuju ne znam, al imamo ovde jednog džukca u teranju! Ako želite... MILJAN: Nije potrebno da se izuvate, pošto vas nećemo više zadržavati... ANA LIZA: Samo opušteno, ženo, skini sve što obično skidaš... (Miljanu) Nemoj da menjaš navike samo zato što sam ja ovde... MILJAN: Jebote, ti stvarno misliš da sam ja skotolovac! ERŽIKA: Tolko se jedim da ga nije onaj pogani Pišta ubijo! MILJAN: Ma, kakav Pišta! Evakuiši se, ženo i zaboravi nas! Kakav je ovo način! ANA LIZA: Ko, bre, ubio? Koga? ERŽIKA: Ama Pišta Parcov, mog Garonju! (Miljanu) Znaš Pištu meandžiju, odol iz donjeg sokaka! Onaj što vara Goranku, naku vrednu i poštenu ženu.Znaš ga?! MILJAN: Ne! ERŽIKA: E taj! On mog Garonju sam tak mrzi što ga jedared ujo za debelo meso, kad je išo u štetu, kroz moj šljivik, znaš kod one Anke Bobocke... (smeje se) Valda zato što ga zovedu Parcov, pa ga moj Garo pobrko... MILJAN: Pobogu ženo, ne znam ko je Pišta, ni ko je Anka Bobocka, ni ta poštena Goranka, ni taj tvoj Garonja, ostavi nas na miru! ERŽIKA: Iju, naopako! kaki je i trćke nasadit danaske! (Ani) Štaj to sašnjim? (uvali mu krvav mehur od kečige) De pridrž mi ovo dok ja zavirim tude, kad sam se već izula... Nisam ga trebala kandžijom... MILJAN: Fuj! ERŽIKA: Garooo! Ta nije ga, valda zaklo, nek ide u očin.. On je već potezo sikiru na mog Garonju. Garo, rode, di si? Ta nemoj me jediti... ANA LIZA: Izvinite, a ko vam je taj Garo? ERŽIKA: Garonja? Nesreća moja i moj ranitelj! Troje dece on meni rani! (klekne i viri pod krevet ili kauč, i džara tamo kandžijom) ANA LIZA: Mažnjavaš trostruku kevu, Miljane, majstore! ... Ubiću se iz zasede! MILJAN: Začepi! (Eržiki) A na osnovu čega vi verujete da bi vaš muž mogao biti pod mojim krevetom? ANA LIZA: (smešno joj) Misli da si peder, kuku čoveče, razočarao si komšiku! ERŽIKA: Kaki muž? MILJAN: Taj što zaurlavate za njim i valjate mi se tu po kući! ERŽIKA: (krsti se) Iju, bože me prosti! Ti si Brbljane, kanda zaboravijo da je moj pokojni Miško pao sašlajsa, napit i besan ko nerast, još preklani - i dao Bogu dušu, nek mu je laka crna zemlja. Ma nek je on lak zemljici crnici! MILJAN: Gospode! (Bogu) Zašto mi ovo radiš? ANA LIZA: Pijan ko krmak, dao Bogu dušu? (Miljanu, zajedljivo) Nadnaravno tužno! A obaška verovatno, da bog skuplja takve duše! ERŽIKA: Ta otom su svake novne na celo frtalj strane pisale. To svi znadedu. Imo je saranu ko pravi čoek! Svi se bećari sremski skupli da ga isprate, sve sa bandom ciganjskom... Dabogda se svi u šancu podavili. MILJAN: Dobro, u redu... da ispratim i ja tebe. (izvodi je. Kao gluvoj;) Jer, tvoj Garonja nije ovde i bolje da ga potražiš na nekom drugom, što udaljenijem mestu. Zbogom! ANA LIZA: Čekajte. Stani! Ne kapiram - ko je Garonja? ERŽIKA: (stane) A? ANA LIZA: Ko je Garonja? ERŽIKA: Kera! ANA LIZA: Ko? ERŽIKA: Kera, brate! Kera! Ne znaš šta je kera?! ANA LIZA: Pas? ERŽIKA: Ta daa! Ker... ANA LIZA: Znači, vama pas rani sitnu decu!? MILJAN: (Ani tiho) Viš da je uvrnuta. Odlepljena jebote, pusti je... Zadržava me. ERŽIKA: Ta kaki sitnu, studente! Otkud meni sitna deca, ištenem? Ja sam zamal tvoji godina. Sam što nisam baba. Imam tri studenta, dva večita i jednu nako, dok se, sirota, ne udade... ANA LIZA: Studenti ili ne, kako može pas da ih hrani? MILJAN: Daj bre, ne nasedaj. Pusti nesrećnicu... Oću li se danas dokopati posla?! ERŽIKA: A kako ti raniš tvoju decu? ANA LIZA: Molim? MILJAN: O bože me sačuvaj! ERŽIKA: Kažem, kako raniš ti svoju decu? MILJAN: Ama, otkači se, opičena ženo! ERŽIKA: Čoek ti zaradi novce - pa ti naraniš decu, jel tako? I obučeš. I obuješ. I kupiš knjige! E, pa et viš, tak i moj Garonja! Kuku, di je... ANA LIZA: Kupi knjige? Garonja? Kad zaradi pare? Ker? ERŽIKA: Dabome! MILJAN: E sad mi je dosta! Ajde, briši! Napolje! Nemam vremena. ANA LIZA: Čekaj! Zanima me kako pas može da zaradi pare! Jel rasan? Jel dresiran? Radi za policiju? U cirkusu? Njuši narkotike, ili šta? ERŽIKA: Moj ti je Garonja najveći i najbolji lovac na parcove s ove strane Dunava! A mož bit i s one! MILJAN: E, boli me kurac! (izvali se) Što baš ja moram da radim u zemlji gde sesvi zajebavaju! ERŽIKA: Iju, kaki je brezobrazan... ANA LIZA: Ne razumem! Kakvi paRRRcovi? ERŽIKA: Debeli ko krmci! Ta znaš ti kolko ima parcova odi di držimo ranu za polak Evrope!? I miševa! I kaki su sam debeli ko krmci... ANA LIZA: Miljane, da nemaš i ti debelih glodara, u tvojoj seoskoj idili, jebote? ERŽIKA: Mačka il jež možda još možedu štogod s miševima, al parcovu ne mož baš ništ. Kad meteš otrovne mamce potruje se perad i marva. Zato gazda iznajmi mog Garonju, kad kašćemo, ruši svinjac il kaki čardak, znaš kad se parcovi razbežavadu. Garo potamani. Sam lomi vratove i baca na rpu. Potlen izbrojimo crkotne pa gazda men izbroji novce. Dobro meni, dobro studentima mojim, dobro Garonji, a gazdi još i ponajbolje... ANA LIZA: Miljane jel imaš ti ovde glodara, pitala sam te! MILJAN: Ne učestvujem u dijalogu! Smišljam švalera za snajku Rajku!! ERŽIKA: O čoeče! Ala na(o)pako divaniš! Lepo te pita žena jel imaš parcova odi? MILJAN: Nemam! Pustite me na miru! Zbogom! ERŽIKA: Ni mišova? Šta jel nemaš nikake rane? MILJAN: Ni mišova ni rakova ni flakova! Odjebi ženo od gola života! A ni hrane neću imati, ako odmah ne zbrišeš! Meni vise rokovi za vratom. Moram da radim. ERŽIKA: E ako zbiljam nemaš, ondak ću ti ja odi ostavti jednog, kolko da namamim Garonju ako naiđe tuda, znadeš... A valda će naić... ANA LIZA: Mooolim? ERŽIKA: Šta se štrecaš!? Sasma je malecki ne mož ti on ništ. Vid uteče u kujnu! (Miljanu) Ipak ti imaš neke rane... ANA LIZA: (već na stolici) Miljane! Miš! Brbljanoviću! (ali je i MILJAN već na nečem visokom, valjda đipio na krevet) ERŽIKA: Ta ne boj se! Nanjušiće njega moj Garonja pa će ga ufatit! Ajd uzdravlju! (pa se vrati) Slušaj, crko mi stabilni, ne znam koji mu je andrak, pa ako naiđe moj Garonja, ne bilo ti naređeno, da me zovneš na ovo čudo, pać ja doć po njeg... Odi t je brojka na podsetnici! Ajd uzdravlju i izvinte na smetnji... ANA LIZA: Vodi tog smrdljivog miša sa sobom! Ej, ženooo MILJAN: Jesam ti reko da je luda! (baci za njom mehur) Nosi i ovo eeej...
(Eržika je izašla, ne obuvši patike i ostavivši miša i riblji mehur. Spolja se još neko vreme čuje dovikivanje Eržikino ili možda neki zgodan bećarac? ili joj zvoni mob.)
8. scena SAMI SA MIŠEM ANA LIZA: Keve mi, ovo je košmar! Jebala te seoska idila i tvoj stvaralački mir! MILJAN: Tako ti i treba kad ti zadržavaš ludu babu! Prohtelo se “urođenoj beograđanci” malo saznanja o tome kako se putem upotrebe džukele rane večiti studenti! Ko da imaš studenta! A meni curi vreme! ANA LIZA: Ne seri! Nađi tog jebenog miša! MILJAN:
Kako da nađem miša, jebote! Pa nisam ja mačak! MILJAN: Mislim da ... Ni ja ne silazim!
(pauza) MILJAN:
Jebiga! To je relativno, što reče onaj Marićev zet. Ako sad malo
izanaliziramo, doći ćemo do
zaključka da si mnoge muške funkcije u našem braku obavljala ti.
Naređivanje naprimer... onda kompletan budžet... Ja sam od svojih sopstvenih zarađenih
para dobijao jedva bedan džeparac! MILJAN: Jel? Ja sam znači sponzoruša? A za koji moj onda sedim ovde izolovan od sveta i pišem ko da mi se o golom opstanku radi?! ANA LIZA: E, al si izolovan, do mojega! Ko na železničkoj stanici! MILJAN: Ako opet počneš ljubomornu temu... ANA LIZA: Dobro, pusti sad to! Neutrališi tog glodara, da siđem, pa da razgovaramo ko ljudi... Ko su stvarno ove žene? Istinu oću! MILJAN: (kontemplativno) Da bismo razgovarali kao ljudi... možda bismo morali da budemo ljudi... (pauza) ANA LIZA: Vidi, nije obula svoje smrdljive patike ! MILJAN:
Hm. Nije mogla da potpapuči muža, pa potpapučila njegove patike... MILJAN: Mislim da me to u stvari ne interesuje... Gotovo da sam jednako indiferentan prema sudbini sitnog glodara kao i prema tom glomaznom obuvnom predmetu netom nestale seljanke u koji se mali sisar mogao zavući... Više bih voleo da rešim pitanje emotivnog zbrinjavanja snajke Rajke...
(MILJAN ide sve po stolicama i nameštaju do stola gde je Eržika
ostavila vizitkartu. Zajebava Anu) MILJAN: Paaa. Ako imaš takve namere, mislim da ćeš ipak morati da siđeš! Ne verujem da bi moja ostarela roditeljka, dolazila iz staračkog doma u koji si je oterala i penjala se na stolicu samo zato da je ti seksualno zloupotrebiš... ANA LIZA: Ja sam oterala tvoju Milanku u starački dom? Ja? Pošto sam imala neodoljivu želju da plaćam 500 evra mesečno za njen provod po Mladenovcu, jel?! MILJAN: Meni nije smetala u petosobnom stanu! ANA LIZA: Zašto bi tebi, tako velikodušnom, smetala rođena keva u mom stanu?! U mom stanu, Miljane, u koji ti svraćaš samo da promeniš gaće i čarape! U kome mi je po čitav dan rasparivala lonce od poklopaca, sušila svoje velikepocepane gaće po mojim radijatorima i kukala mojim prijateljima kako ja nju maltretiram! Jer sam gora od Tuđmana, Alije i Slobe zajedno! MILJAN: U tvom stanu, Ana Lizo dušo, samo zato što si ti moj stan izdala Azerbejdžancima! Mogla je da živi tamo! Kad ti je već njena kuća trebala za vikendicu! ANA LIZA: Jeste, a ja da joj nosim ručak svaki dan, jer uključi televizor kad oće da skuva supu. A kad pomisli da je supica gotova, onda isključi vešmašinu! Milanka je senilna čoveče! Senilna i zaboravna ko političar! To je najbolje što smo mogli da učinimo za nju... Zar nije zamalo zapalila ovu kuću kad... MILJAN: Jeste... Kao što je za tvoju kevu bilo najbolje... ANA LIZA: Ako se usudiš ... MILJAN: Da je smestiš na Novo groblje! Da nije imala porodičnu grobnicu možda bi još bila živa... Al što da zauzima stančić kad već ima grobnicu?! Stan se može izdati sirotim mladim glumcima, što sa grobnicom ipak nije slučaj... ANA LIZA: E tebe ću da smestim na ovo ovde seljačko groblje kraj tvog ludog oca samoubice, kraj dede konjokradice i kraj babe aborterke pizda li ti... MILJAN: Jel me tako motivišeš da te oslobodim malog glodara, a? Vataš me na sentiment? ANA LIZA: Izvini, iznervirala sam se... znaš da ne mislim sve što govorim... MILJAN: Ne misliš ti ništa. Kad bi ti htela da misliš, naš bi život izgledao sasvim drugačije... (seti se)Jebote, što mi je ovo odnekud poznato! Eržika koja lovi miševe, jel to ima kod Nušića negde? ANA LIZA: Jebo te Nušić! Uhvati... MILJAN: Psssst! Nemoj da si nekrofilna! Pssst! ANA LIZA: (tiho) Šta je? MILJAN: Šuška miško... da čujemo gde šuška... ANA LIZA: Ja ne čujem ništa... MILJAN: (glasno) Jebote, Anka, pa ti se svega na svetu bojiš, samo se mene ne bojiš! Samo meni možeš da se posereš na glavu kadgod hoćeš i kolkogod ti se prikenja... ANA LIZA: To bi ti hteo! Da te se ja bojim, a? Do toga je tebi smrdljivi, matori, srednjovekovni, seljački, feudalistički gade... MILJAN: (nonšalantno se izvali) Ma, nije mi ni do čega, pravo da ti kažem...(pa opet preskoči na drugu temu) Ne! Nije iz deda Nuše... ne mogu sad da se setim odakle beše Eržika, ali znam da je iz neke komedije! Ali - zašto bi neka seljanka ličila na literaturu? Šta ti misliš? A? ANA LIZA: ( zabrinuta i ljuta) Mislim da tebi nije dobro. MILJAN: Zato što uopšte nije seljanka - nego jeste iz literature! Neko je izplagirao Erži-neni zato da smrsi konce meni! Nameštaljka, jebote! Ali, čija? ANA LIZA: Ti ili si najveći lažov posle Minhauzena ili si paranoičan do koske! MILJAN: Ja sam paranoičan, a ti stojiš na stolu i drhtiš pred mišem!? (tišina) ANA LIZA: Izvini... Miljane... Slušaj... MILJAN:
Slušam, srce! MILJAN:
Mogao bih, maco... MILJAN:
Ako me naprimer lepo zamoliš... MILJAN:
Lepše... MILJAN: A
neki lep pridev, ili tako nešto... MILJAN: (krene,
ali zastane kod vizitke, čita) Melanija Prokić - Eržika. Umetničko
ime - Eržika. Marketing. Mogla
bi da joj budeš PR menadžer... (Čita) Istrebiteljka glodara. Brzo i
efikasno. Ekološki bez upotrebe otrova. Povoljno. Zakazivanje na mobilni...
Jeste nameštaljka! Neko mene ljuto zajebava! MILJAN: E, to vidiš ne znam! Možda neki novinarski skandalmajstori. Ili neko oće da me uspori u pisanju... Rodoljub ionako pokušava da mi ubaci još jednog pisca, jer mu kao treba brže! Voli svežu krv. Možda neki konkurent? ANA LIZA: Kad ti je to rekao? Koji mu je sad to fazon? MILJAN:
Zamisli seronju šabačkog! Kaže u Holivudu radi po više scenarista pa
zašto sam ja sujetan! Mislim,
sad kad sam ja smislio i karaktere i zaplet! MILJAN: Iščupo sam telefon, zaboravila si?! ANA LIZA: Daj mi tašnu! MILJAN: A
gde ti je tašna? MILJAN: Pa jesi ti normalna, bre! Zato mene tera maler! Kako ostavljaš tašnu na podu. Znaš da to donosi materijalnu nestabilnost. A osim toga mogao je i miško da ti se zavuče. I da ti poždere tvoju kremu protiv bora. Ili karmin sa okusom papaje i jagode od Helene Rubinštajn i od 200 evrića... (pretura t.) ANA LIZA: Daj mi tašnu, bre! MILJAN: Siđi pa je uzmi. ANA LIZA: Daj mi tašnu... MILJAN: Znaš... u stvari nije kukavica onaj ko se boji, nego onaj ko ne može da savlada svoj strah... ANA LIZA: Brbljanoviću... MILJAN: Stvarno deluješ jadno i ... glupo tako stojeći na stolici i tresući se od straha pred slatkim bespomoćnim malim glodarom. A ovamo pretiš kako ćeš očitati jednom od najmoćnijih ljudi u zemlji. I to preko telefona! ANA LIZA: Stvarno ne razumem zašto mi ovo radiš! Drma te klimaks na selu ili šta? MILJAN: Ti si potpuno otuđena od prirode... Sutra, kad bi opet izbio rat, ti ne bi preživela ni dva dana u šumi na primer... Ili još gore u močvari... ANA LIZA: Važno da ti deluješ pametno preturajući po mojoj tašni, junačino! Važno da ti nisi otuđen od prirode, seljačino preispoljna! Nema veze što si otuđen od civilizacije! Daj mi tašnu, idiote, znaš koliko mrzim...
9. scena FAKTOR IZMIRENJA (ulazi DORA Selica obučena kao muškarac, jedino možda kravatu nema. Ima prilično solidno odelo, svoj broj, muške cipele isto tako. Muške naočari, desna ruka u džepu od pantalona, fini šešir takođe gospodski... Jedino su naušnice i rukavice, damske..) DORA: Možete naleteti na nešto mnogo gore od onoga što tražite, gospodine! MILJAN.... Kucanje ne radi, a? ANA LIZA: (Jeboteee... ) Još jedan faktor iznenađenja! (čučne na stolu) MILJAN: (ironično) Baš lepo od vas što se mešate, nepoznata osobo!? DORA: Dora Selica, milo mi je! ANA LIZA: Zar ne reče ti Miljane, kako u smrdljivoj idili ne moraš ni vrata da zaključavaš? MILJAN: To sam i mislio. Do danas. DORA: A od danas mislite drugačije? To je uostalom simptom zrelosti, Odrasli ljudi menjaju mišljenje A meni rekoše da ste nezreli, u šta sam na prvi pogled mogla i da poverujem, (razgleda sobu) s obzirom na situaciju... (Ani) Zašto čučite na stolu? ANA LIZA: A šta se to vas tiče? MILJAN: Odrasli ljudi pre svega ne upadaju u tuđe kuće u nevreme, nepozvani i nenajavljeni. DORA: Upadaju, na žalost, ako su poslani! Nezahvalan posao, verujte mi... ali solidno plaćen, a od nečeg mora da se živi... ANA LIZA: Šta ste vi do đavola?! DORA: Psihoanalitičar. Stručnjak za bračne krize. MILJAN: Mislila je : muško ili žensko! DORA: A vi znate šta ona misli? Da nije to malo pretenciozno? U braku ste tek 5 godina i već tvrdite da znate šta misli vaša supruga, koju uostalom retko viđate, jer je brak iz obostranog računa... ANA LIZA: Tačno to sam pitala! Dakle šta ste? Muško, žensko ili hremafrodit? Transseksualac ili neki drugi izvrnuti kurac!? MILJAN: Eto vidite, ipak znam šta misli! U braku se brzo uči. A sve žene misle isto! DORA: Ovo se zbilja ne bi moglo nazvati gostoljubivošću. (Ani) Uostalom taj vaš ton, psovke kao izraz verbalne agresije... govore o seksualnoj nesigurnosti i o priličnoj količini nepravilno usmerenog adrenalina. ANA LIZA: A oblačenje u muška odela obavezno govori o psihičkoj stabilnosti potpunoj seksualnoj ravnoteži usmerenoj na isti kastrirani pol!... MILJAN: Razvali je, Ana-Lizo, legendo! DORA: Ne, draga... ANA LIZA: Nemoj ti meni “draga”... nisam ja od tih! DORA: ... govori samo o tome da je muška garderoba smišljena da pomogne muškarcima, dok je ženska smišljena da odmogne ženama. Da ih inhibira i da ih dovede u još inferiorniji položaj. Eto, vi ste morali da izujete svoje slatke štiklice da biste skočili na stolicu, a on svoje nije morao.. Vidite, u muškom odelu je svaki džepić na svome mestu i služi svojoj svrsi. Olovci, novčaniku, pištolju... A nema nikakvog rizika da će vam neko preturati po tašnici i tajnicama. ANA LIZA: Miljane, ova je naoružana... MILJAN: I ti predlažeš da je ja ovako goloruk do zuba, razoružam, jel?! DORA: Ne bojte se, nosim ga samo kad idem po vukojebinama! Rizici mog posla...ja ipak radim s ludacima... MILJAN: Pa ste svratili da poradite s nama? Baš vam fala na komplimentu! ANA LIZA: Dobro, recite nam najzad šta dođavola tražite u ovoj ovde vukojebini, koja se zove dnevna soba naše vikendice!? DORA: Pa rekla sam vam! Spašavam vaš brak. ANA LIZA: A ko vam je rekao da je našem braku potrebno spašavanje? MILJAN: I što bismo ga, do mojega, spašavali kad ni za krivi nije! DORA: (Ani) Vaš producent! Njemu ne odgovara da vam se brak raspadne pre kraja serije. A tvrdi da je u ozbiljnoj krizi, prvo zato što ste oboje ušli u klimaks... ANA LIZA: Rodoljube Mariću, jebaću ti sve od askurđela do praunuka mrcino dođoška! Ma jebaću mu sve od Adama i Čite do ribice u akvarijumu... Daj mi mobilni! MILJAN: Lutko, stvarno klimaks kod tebe! Kako ga nisam primetio... DORA: Zatim da vi gospođo Ana Lizo Bez Prezimena, namećete gospodinu Brbljanoviću stalno nove i nove ljupke dečake u seriju, a radi zadovoljenja svojih klimakteričnih seksualnih apetita. Što usporava njegov rad i dovodi do kašnjenja u isporuci epizoda. A da ne govorimo o tome kako su likovi tih lepotana u seriji potpuno nemotivisani i tanki... MILJAN: Tata ti je nemotivisan i tanak, znaš! ANA LIZA: To tvrdi ona iskompleksirana, impotentna mrcina koja me ćapi za dupe svaki put kad prođem pored njega!? To on kaže?! MILJAN: Koliko novosti za jednu običnu septembarsku sredu... Jel danas sreda? DORA: Pa je on izračunao da mu je jeftinije da plati mene da saniram vaš brak, nego da stalno plaća te fićfiriće što mu se šeću pred kamerama i kroz vaš krevet! ANA LIZA: A one sifonjare koje plaćamo da bi prošle kroz druge krevete, one mu nisu skupe? Vera Nevera mu nije skupa?! A koštaće više nego cela glumačka ekipa! Mada o glumi nema pojma. Njegova smrdljiva teza da je “muškarac zoon - politikon, a žena je “zoon- silikon”! MILJAN: Da se ipak zadržimo malo da tim dečacima, draga! DORA: Šta ćemo... Žene su uvek jeftinije, draga... ANA LIZA: Nemojte vi meni “draga” pizda vam materina perverzna! (silazi) MILJAN: Više se ni miša ne bojiš, srce?! ANA LIZA: Kako da se bojim miša, pored žive aždaje?! (DORA je našla mehur i podiže ga sa dva prsta) DORA: Ovaj detalj bih takođe mogla svakako da protumačim... MILJAN: Kakav detalj! To je neki mehur od somčuge koji je ostavila neka luda komšinica... ANA LIZA: Koja ponekad svrati da mu popuši kad se siromah umori od stvaranja i izolacije... MILJAN: I dok ti pušiš klincima, jebiga! ANA LIZA: Nisi joj valjda, poverovao Miljane!? Pa ti znaš zbog koga... MILJAN: Ama, znam! Kao što i ti znaš da je baba Eržika iz neke druge serije! DORA: U mom selu ovo je običan zakrvavljeni kurton, ko zna zašto zavezan na sredini... Valjda da ne iscuri.. bljak! Totalno menstrualno... ANA LIZA: Molim? MILJAN:(ironično) Gospođa fantazira u skladu sa svojom seksualnom stabilnošću! Vidiš, Ana Lizo, kako to biva kad je žena stabilna i menstrualna... DORA: Pogledajte malo bolje! ANA LIZA: Miči mi to govno s očiju! MILJAN: Jebote, stvarno kurton! Jesam ti reko da je u pitanju neka zavera! Niti engleskinja govori engleski, niti Eržika traži Garonju pacolovca, a po svemu sudeći ni ova spodoba nije ovde da spasi nego da rasturi naš brak. Ili nešto još gore. Kladim se u pet epizoda da je mastiljara i skandalmajstorka... DORA: Izvolite moju vizitkartu... ANA LIZA: Vizitkartu je imala i Eržika! To može da se odštampa na svakom boljem kompjuteru. Da vidimo ličnu kartu! DORA: Ličnu kartu dajem na uvid samo službenim licima! ANA LIZA: Novinarka, nego šta je! MILJAN: Znam! Feministički lobi! Zbog onog silovanja u 99-oj epizodi.. DORA: Ta scena je stvarno bila odvratna! Ali ja nisam lobi... ANA LIZA: A da nije i ova od onih koja ti ponekad popuši kad ti zafali kreativna ideja? MILJAN: Ova bi pre mogla da popuši tebi! ANA LIZA: I to što kažeš... DORA: Dobro. Da prekinemo sa vulgarnostima i da pređemo na posao. Moje vreme je skupo. ANA LIZA: Slušaj, bre, ta priča o spasiteljki brakova ti je jeftina i prozirna do bola! Nego, karte na sto, pa da vidimo koju igru ćemo da igramo. MILJAN: U svakom slučaju, neku prljavu! A meni curi vreme... U sodu sam do guše. DORA: Jao, zaboravih da vam dam pisamce od tate Rodoljuba. Izvolite. (oni pročitaju pismo u tišini i sednu ko deca) MILJAN: Ovo se zove udarac nisko ispod struka... DORA: Znači, može? ANA LIZA: Pa znate šta... pod pretnjom otpuštanja mene, raskidanja ugovora sa Miljanom, i pod pretnjom tužbe za probijanje rokova... MILJAN: Sa kamatama na ukupnu pretkalkulacijsku vrednost serije... DORA: To je razumno ponašanje! Ko će prvi? ANA LIZA: Šta - ko će prvi? MILJAN: Da se prepusti kopanju po duši. Pa onaj ko ima dušu! Idi ti Lizo malo u kujnu... ANA LIZA: Kod miša? MILJAN: Ma zaboravi sad miša, jebo te on! Idi u avliju onda! ANA LIZA: Pa da naiđe Garonja!? I da me ujede... DORA: A da odete prvo vi, časom u kujnu, dok nas dve malo popričamo? Red je da dami date prednost... MILJAN: Ako gazda kaže... Samo, molim vas što kraće, jer meni ističu rokovi ...i život mi ističe! Ja moram za 10 dana da predam... DORA: Znam! I skuvajte mi jaču, gorču s malo mleka... MILJAN: A tanja, slađa s malo cijankalija ne bi vam prijala? (ode)
10. scena DAME SAME DORA: Vaš suprug se ne potresa na šetnju dečaka kroz vaš bračni krevet? ANA LIZA: Mislite na priču o takvoj šetnji? DORA: Dobro, na priču... ANA LIZA: Priča prosto nije tačna i on to zna. DORA: Znači, ima u vas neograničeno poverenje? ANA LIZA: Kod muškaraca baš ništa nije neograničeno. Vi biste - ako ste stvarno psihoanalitičarka - to bar morali da znate. Bez obzira na... DORA: Na šta? ANA LIZA: Pa na to što očigledno sa jačim polom nemate nekog iskustva! DORA: A po čemu sudite da nemam? ANA LIZA: Ma, baš me briga! Pređimo na stvar! DORA: A stvar je? ANA LIZA: Cena! DORA: Kakva cena? ANA LIZA: Vaša cena! DORA: Ne treba da se brinete za moju cenu, ja sam već plaćena. ANA LIZA: To mi je jasno. Pitam kolika je cena da ne uradite to za šta ste plaćeni, ma šta to bilo, i da lepo odete odavde i zaboravite nas! DORA: Kako to mislite? ANA LIZA: A kako vi mislite da ja mislim? DORA: Zašto mi stalno odgovarate pitanjima? ANA LIZA: A zašto vi meni odgovarate pitanjima? (pauzica) DORA: Objasnite mi kako ste vi, kao novinarka opšte prakse, uopšte postali glavna urednica igranog programa kod tate Rodoljuba Marića? ANA LIZA: A kako ste vi kao folirantkinja opšte prakse postali psihoanalitičarka za bračne krize? DORA: Ja imam diplomu! I specijalizaciju na Oksfordu. ANA LIZA: A ja imam magistraturu, a imaću i doktorat! Na Novom Beogradu! DORA: Oh! Na stvaralaštvu sopstvenog muža! Vi ste jedina osoba za koju znamda se udala za svoju magistarsku temu i za doktorsku tezu! U jednom licu. ANA LIZA: Gospođo! Vama je jasno da je meni jasno da vi niste nikakva psihoanalitičarka protiv razvoda, nego ste ovde sa nekim drugim ciljem. DORA: Meni je naravno jasno da vi još uvek tako mislite, čak i pošto ste pročitali pismo gospodina Rodoljuba Marića. ANA LIZA: Taj će biti gospodin kad na vrbi zasvrbi! DORA: Možda, ali vama je gazda. ANA LIZA: Trenutno takvi vladaju. Zato sam i pristala da razgovaram s vama! DORA: Takvi vladaju uvek... Izvolite onda. ANA LIZA: Šta da izvolim? DORA: Razgovarajte! ANA LIZA: Da nećete slučajno da legnem i da vam pričam o svom nesrećnom detinjstvu? Zašto sam sisala palac? DORA: Ako vi mislite da bi to pomoglo... ANA LIZA: U čemu? DORA: U otkrivanju uzroka vaše bračne krize... ANA LIZA: Moj brak nije u krizi! DORA: Sigurni ste? A zašto onda svaki drugi dan prevaljujete po 100 km ovamo i nazad da biste proverili svog supruga? Niste ljubomorni? ANA LIZA: Ni trunčicu! Sigurna sam da me suprug ne vara! Tajna srećnog braka sastoji se u dve reči: Nahrani životinju! Dolazim da ga nahranim i to čini naš brak idealnim. DORA: Ako niste ljubomorni, zašto je onda uopšte bitno da li vas vara? ANA LIZA: A ko kaže da je bitno? DORA: Zar niste malopre rekli da ste sigurni da vas ne vara? Zašto? Impotentan je? ANA LIZA: Proverite slobodno... DORA:
Možda i hoću... DORA: S
kojim razlogom? Seksualno uznemiravanje ili šta? Pljačka? DORA:
Posed uopšte nije vaš nego Miljanove sestre! On pokušava da ga otme na
bazi patrijarhalnog običaja da
sin nasleđuje sve! Bez obzira na želju majkekoju ste strpali...
11. scena - IDEALAN BRAK MILJAN: (dotrči) Šta je bilo? Oće da te siluje? Šargarepom ili krastavcem? DORA: Ha,
ha ... DORA:
Grešite, gospođo! MILJAN:
Pa strpala si je! DORA:
Nije to razlog, draga, smirite se! DORA: Gospođo, ispadate iz šina... MILJAN:
Kontroliši se, Ana Lizo! MILJAN: Ej! Milanka je živa, čoveče, niko je još ne nasleđuje! Oladi! ANA LIZA: Seka će i vikendicu sve sa okućnicom i 10 hektara šume s ribnjakom i voćnjakom da odnese u Kanadu, kao što je odnela sav porodični nakit! Još gore, tražiće da joj ti pošalješ, a ja da platim poštarinu! Njoj sve treba! MILJAN: Ne seri! Ovo si ti proglasila vikendicom! Pre tebe ovo je bilo naša roditeljska kuća! Moja i Sekina! I ne postoji nikakav “porodični nakit”! ANA LIZA: A 200 dukata što joj je Milanka dala za “dok se ne snađe u belome svetu?” MILJAN: To je Sekin miraz i može da ga nosi kud hoće. Kod nas seljaka ne postoji “porodični nakit” kao kod vas “rođenih beograđana”! Mi ne prenosimo dva lanćića i jedan privezak sa kolena na koleno! Nego se devojci lepo spreme njeni dukati kad se udaje, a ne da čeka da joj mama umre. ANA LIZA: Hoćeš da kažeš da smo mi bednici, a vi seljoberi ste... MILJAN: Oću da umukneš! I da mi se skineš sa jedine sestre koju imam! ANA LIZA: Aaaaa! Otud tebi ideja o incestu! Sad je meni jasno! Seka koja dolazi iz Amerike i faćka se sa bracom! Projektuješ svoje prljave snove u melodramu, za pošten svet, govno jedno seljačko! I ko zna dal su to uopšte snovi! MILJAN: Umukni! ANA LIZA: Nisu hteli da ti kupe ovcu za skidanje đane, pa si moro da jebeš sestru! MILJAN: Ako još jednom otvoriš usta, ubiću te! Zini!... Ajde!.. Ajde!... Zini! DORA: Stvarno - idealan brak! Baš mi je žao što sam neudata! ANA LIZA: (nakon pauze) Pa, udaj se za njega! Slobodan je! (Miljanu) Javi se mom advokatu za razvod! (uzme kaput i tašnu i odlazi) Ti ćeš meni dapretiš batinama! Stoko seljačka. Ti... MILJAN: Jel onom istom što te razvodio i prethodna tri puta? ANA LIZA: (već izvana) Njemu! Odraće ti kožu s leđa! MILJAN: Iseli momčad Azerbejdžana iz moga stana, u roku od dva dana!
12. scena - MUŽ PO UVERENJU DORA: Temperamentna žena... MILJAN: Naporna do zla boga... Najbrži jezik Srbije. DORA: Vidim. I lakoma... MILJAN: Moja sestra ima troje male dece, a ona ima samo jebenu persijsku mačku! DORA: Za koju joj prethodni muževi već plaćaju alimentaciju?! MILJAN: Ha, ha ... DORA: Kako ste se uopšte oženili njome? MILJAN: Eh kako, ostavila me bivša žena, a ja ne umem da živim sam. Ja sam muž po uverenju... Kad nemam ženu pri ruci, ne znam gde su mi gaće... DORA: Držite ženu za prljave poslove? MILJAN: Zašto prljave? Za kućne poslove. To su regularni, čak plemeniti razlozi... DORA: Pa, ono jeste, za te “plemenite” poslove i ja imam ženu. Jedino što je ja plaćam... MILJAN: Prvi put sam se oženio sa dvadeset. Prva me je razmazila... A posle... Najlakše je zavesti razmaženog i ostavljenog muškarca... DORA: I prva vas je ostavila? MILJAN: Svaka me je ostavila... DORA: Zašto? MILJAN: Zato što sam pio... a malo sam kao... nezgodan pri piću... DORA: Agresivan? MILJAN: Ne. Nikad nisam tukao žene. Muškarci poput mene nikad ne biju. Mlate oni mali, kržljavi... pa panduri i vojna lica... a pravi muškarci... DORA: Pravi... Varaju pa rasturaju? MILJAN: Ponekad. Ali žene se ne razvode zbog preljube... DORA: A zbog čega se razvode? MILJAN: Pa naprimer... zbog kocke... DORA: Ah. Zato vas je majka razbaštinila. Vi ste kockar? MILJAN: Ne, ja sam pisac! A sada, pošto ste spasli moj brak, mislim da biste mogli da odete... Ja sam, znate, pod jako preciznim ugovorom i pritisnut sam rokovima, kao peglom... DORA: Žao mi je... Nisam htela da se posvađate... Mislite li da je zauvek otišla? MILJAN: Nadam se... Milo mi je da smo se upoznali. DORA: Nismo se još upoznali. MILJAN: U nekim drugim okolnostima... DORA: I šta sad? Snaći ćete se bez gaća? MILJAN: Kupovaću nove dok se opet ne oženim. Ne nosim usrane, ne bojte se. DORA: Mogu li nekako da vam pomognem? MILJAN: Pa... recite mi kako da okupiram snajka Rajkinu pažnju da ne bi primetila Acinu idilu sa sestrom? Mora da bude debeo razlog, jer ona to ne sme da primeti u 30 epizoda, a prilično je ljubomorna... DORA: Oni imaju decu, zar ne? MILJAN: Ko? DORA: Aca Stevanović i njegova žena Rajka. Vaši likovi. MILJAN: Da. Imaju dvoje. Studenta i srednjoškolku. A otkud vi to znate? DORA: To zna cela Srbija i dijaspora. Svi gledaju prvu srpsku sapunicu ... MILJAN: Eh, da... Nek bog poživi latinoamerikance, što mi stvoriše publiku... DORA: Svaka majka se uplaši kad joj se dete žestoko zaljubi, zar ne? MILJAN: Verovatno... Na šta mislite? DORA: Pogotovo ako zaglibi u neku ne baš sasvim prirodnu vezu... MILJAN: Ako mi predložite da im se sin zacopa u vodoinstalatera, popišaću vam se u šešir! Časna reč! DORA: (kroz smeh) Ne, ne ali ako bi se zaljubio naprimer u neku čuvenu glumicu, a duplo stariju od sebe... MILJAN: (dugo je posmatra) Vi ste glumica? DORA: Ne. Nisam na žalost. Pokušala sam jednom... davno, ali sam pukla na prijemnom, pa sam završila... psihologiju. Ali, pogledajte me i razmislite.Kad bih na primer bila neka... čuvena zvezda sa oreolom slave... Sa lovom i sa šlifom... Da li je verovatno da bi se jedan student mogao zaljubiti u mene? MILJAN: Ipak bi vi voleli da igrate tu zavodnicu... Tu damu s kamelijama, a? DORA: Pitam vas, da li vam to izgleda moguće. MILJAN: Pa... ja bih na primer, mogao, kad bih imao vremena... ali na žalost... DORA: Ne vi, nego student! MILJAN: Koji student? DORA: Pa Rajkin sin. Vaš lik. O kome pričamo?! MILJAN: Ma to je perverzno. On nije edipovac. Keva mu je mala slatka domaćica. DORA: A nije perverzno kad se klinka zacopa u dedu, što stalno gledamo!? To je normalno, a? To vi! Vi pisci ispirate mozak devojčicama kako je normalno da se valjaju sa salastim, ćelavim čičekanjama... Ili sa sredovečnim fenserima... MILJAN: Tako je! Tačno! To je rešenje! Da im se ćerkica zacopa u fensi advokata! Snajka Rajka se obeznani zbog maloletnice (baca se na kompjuter) To je to. To mi treba. Ćerku vać imamo, advokata je Rođa odobrio! Čak ga je tražio. Super! Ko guza na nošu! Samo da vidimo gde će da se sretnu. Curičak nije bio kod kuće kad je fenser bio na teveu, dakle nema pojma ko je on. Ali je mogla da bude na splavu pored Sajmišta! Gde će fenser Đorđe Đukić svratiti da popije piće, posle Tv emisije. Ha Miljane, majstore! (pa se oladi) E prc! Na splavu mora da bude bar 10 statista! Jebaće me Rođa u mali mozak zbog probijanja predkalkulacije i povećanja trošk...! DORA: Ne trebaju vam statisti. Ako se advokat i curičak sretnu na mostiću između obale i splava. Na primer, slučajno se sudare na brvnu. Ti mostići su vrlo uski i dosta dugački, pogotovo kad je nizak vodostaj... Slučajno se zakače, njoj ispadne tašnica u plićak, a fenser se napravi Orfej i zagazi u blato za njenom tašnicom. Curičak odlepi na džentlmenštinu... MILJAN: Savršeno! U nekoj od sledećih epizoda napravi se Kazanova, pa zaboravi kondom... DORA: Normalno, a u narednoj se pretvori u Hamleta i odbija da snosi posledice! MILJAN: Perfektno! Dovoljno da Snajka Rajka ne primeti ni pomračenje sunca, a kamoli s kim joj se smuca muž! Dakle tišina: (diktira) Enterijer. Noć. Mostić između obale i jednog dunavskog splava... DORA: Ne dunavskog nego savskog! Zašto bi Đorđe Đukić išao sa Sajmišta čak do Dunavskih splavova kad prolazi pored 10 savskih? MILJAN: A zašto bi Acina ćerka išla čak iz Zemuna na savski splav kad prolazi 20 dunavskih? DORA: Zato što klinke namerno idu što dalje od kuće, a advokate boli dupe. MILJAN: U pravu ste... Dakle: (ponovi) Enterijer. Noć. Mostić između savske obale i jednog splava... Acina ćerka... (misli glasno) Kako mu se ono zvala mala? (kopa po papirima) DORA: Milica... MILJAN: Bravo! Milica. Vi sve znate... (zvoni mobilni)
13. scena - ROĐA MOBILNI DORA: Zvoni vam telefon. MILJAN: To je vaš. Ja ga nemam. Mrzim novinare. Stalno oće da me slikaju u kadi sa lovačkom puškom, kako pečem palačinke! DORA: Moj svira Marseljezu. (donosi mu tel) MILJAN: Onda je moja bivša zab... (glada ko zove ali ne uzima vezu) (upada Ana Liza) ANA LIZA: Zaboravila sam mobilni! Daj mi ga! MILJAN: Sve vreme si džonjala na tremu? (dobaci joj aparat) Izvoli. Tvoj golub Rodoljub! Ponesi ga sa sobom - u pičku materinu! ANA LIZA: Odjebi! (javi se medeno) Reci rođeni. Da. Tu sam... Pa ovde kod Brbljanovića, na vikendici, donela sam mu malo klope da mi ne crkne gladan, jadan. Toliko se zaradi da... (Miljanu) Pita što se ne javljaš na fiksni, ima neke ideje. Šta da mu kažem? MILJAN: Reci da sam iščupo fiksni i krenuo za Beograd da mu ga nabijem u dupe! ANA LIZA: (u tel) Ne, ne... Nije zvonio... Uopšte nije zvonio, a kamoli deset puta... To ti je lažni signal. Sigurno je riknula veza. Ovde je takva oluja, a čim padne kap kiše, nama prekine veze, znaš da je ova Miljanova selendra... MILJAN: Za razliku od tvoje selendre! ANA LIZA:(u tel) Ma nego šta! Radi, rođeni, kao sumanut! Ne pije, ne jede... ne jebe... haha baš si vulgaran... Molim... Slušaj, bolje da ga ne prekidam. Baš mu se odčepila 120 epizoda! Reci meni šta želiš, a ja ću da mu prenesem sve od reči do reči, čim napravi pauzu... (Miljanu) Zahteva da razgovara s tobom! (pruža mu mobilni) MILJAN: Nisam tu! ANA LIZA: Već sam rekla da radiš! Čuo si! MILJAN: E, sad reci da nisam tu. ANA LIZA: Misliće da lažem... MILJAN: A ne lažeš? (pruži ruku) Dobro. Daj da mu se malo najebem majke! ANA LIZA: Sram te bilo! Mama mu je nekidan umrla. (javi se, medeno) Rodoljube, golube.. Ja uđem u sobu, znaš u kuhinji sam spremala večerinku... Dođem u sobu kad Miljana nema. Maločas je bio ovde časna reč! Javiće ti se čim se vrati! Gledam u kupatilo, nije ni tu... Sigurno je otišao da optrči krug oko sela da malo izluftira glavu...Džogira!A? Kakva oluja? Ah, pa dada... oluja! Normalno da je oluja, jesen je. Ala, duva, lije kao iz kabla... Molim? Ej, riknuće mi baterija, a nemam punjač! Ma šta ti je, bre, on je seljačko čedo, obožava kišu! Mogu da se kladim da je i šampon poneo da se plakne malo pod kišnicom... Znaš mekana voda, to je dobro za njegovu kosicu... Ma daj! radioaktivnu kišu, izmislili novinari! Uvek zaboravi da se kupa kad piše. Smrdi kao tvor! Ha, ha, ha... Roćko... Zašto ne kažeš meni? Preneću mu sve od reči do reči, časna reč! (Miljan je gura napolje, dok ona i dalje klepeće)Da te pitam nešto! Otkud tebi ideja da je naš brak u krizi? Jel? Pa, možda svi jesu, ali naš nije! (Miljan je iznosi napolje, a ona melje spolja) Stvarno nije fer da nam pošalješ tu Doru Selicu bez ikakve najave, sad u pola posla... Ne ptica selica!? Dora Selica! Ova kokoška koju si nam poslao da nam kao spašava brak! A ona nam rastura...
14. scena - TANDEM DORA: Prilično jadno laže... MILJAN: Vi lažete bolje? DORA: Kudikamo! MILJAN: Primetio sam... ( kod kompjtera) Gde sam stao? DORA: Na mostiću ka splaviću... MILJAN: Dobro. Dakle - zbogom. Niste doduše spasili naš brak, ali ste bar spasili moju epizodu. I to je nešto. Jedan spaseni pisac. Sad me, molim vas, ostavite da radim... DORA: Ona vam i dalje ostaje urednica serije? MILJAN: Ko? (odsutan. čeprka po svojim papirima) DORA: Ana Liza. MILJAN: Da... Pa? DORA: Mislite da vam neće praviti probleme? MILJAN: Bez problema, ko da mene nema! Navikao sam... DORA: Da, ali sad je ipak druga situacija... MILJAN: Uvek je druga situacija... Stvarno nemam vremena za ćaskanje. DORA: Osećam se donekle kriva. Htela bih da vam pomognem. MILJAN: Već ste mi pomogli. Nemojte više, molim vas. Ubi me vaša pomoć! DORA: A šta će biti sa njenom doktorskom disertacijom? MILJAN: Čijom? DORA: Ana Lizinom, zaboga! Zar ona nije prijavila doktorat sa temom Dramsko stvaralaštvo Miljana Brbljanovića ili tragedija menataliteta... MILJAN: Ma boli me mentalitet! Ko da baš mora da doktorira u ranim stotim! DORA: Uostalom, to bi moglo fino da vam posluži u brakorazvodnoj parnici. Kad ona već ima tako opasnog advokata... Nameračenog na vašu kožu s leđa... MILJAN: (pogleda je pažljivo) Vrlo zanimljiva ideja... Sasvim upotrebljiva... DORA: Dokle je zapravo stigla s tom tezom? MILJAN: (ponovo pokušava da se vrati pisanju) Ja sam stigao! Do kraja. Ostalo je da ona uradi korekturu, da nabuba i da odbrani... DORA: Pisali ste doktorski rad o samom sebi, a pod njenim imenom? MILJAN: Pa šta. Ja sam skriboman a ona je polupismena... DORA:(kroz smeh) Tako nešto nikad u životu nisam čula... MILJAN: Da je Tv urednica polupismena? DORA: Ne to. Obično su potpuno nepismeni. MILJAN: Dobro, a šta vi u stvari predlažete? DORA: Da joj umesto kože s leđa ponudite njenu doktorsku disertaciju čiji ste autor. MILJAN: Ili, ako baš voli kožu, da joj ne dam doktorat, a? DORA: Tako nekako. MILJAN: (opet je pogleda, pažljivo) Ma, ko ste vi u stvari? DORA: Ja sam vaša dobra vila... MILJAN: I ona je bila dobra vila, pa je postala veštica... (vrati se na papire) DORA: Što sam ja gladna... MILJAN: Mhm... DORA: Gladna sam kao vuk. Preskočila sam večeru, doručak sam prespavala, a umesto ručka vozila sam dovde... MILJAN: Umesto ručka? Pa to je ono što me muči! Tek sad sam shvatio! DORA: Šta? MILJAN: Glad! Opet sam zaboravio da jedem! DORA: Super finale za umetničku biografiju! Umro od gladi, pišući seriju... MILJAN: Pa da! Bolje bi bilo da mi i Stevan Stevanović krepa od gladi, a ne od infarkta! ... Možda je i Modiljani prosto zaboravio da jede... Nema Rodoljub smisla za poeziju. Šteta... Nađite tu, donela je Ana Liza nešto da se ždere... DORA: Mislite da nije otrovala? MILJAN: Donela je još pre raskida! DORA: Instant pica? MILJAN: Instant pica, za instant pisca! Ja sam svežder. Ne pravim pitanje. Osim toga ono što ona spremi je još manje jestivo! (klopa) Pi! Oladila se... DORA: Jel mogu ja jedno parče? MILJAN: Poslužite se, ali ćutite. Radim. Dakle: (diktira) Advokat Đukić se pristojno izmakao da Milica prođe, ali je ona zapela tašnicom za njegovu aktovklu i tašna pljusne u vodu pod mostićem... Krupno: DORA: (diktira, imitira tinejdž. sleng) Milica: Jebote, drtino matora! MILJAN: Zašto “matori” Nije on neki čiča... Ima možda oko 35... DORA: Za nju je deda! Kad je meni bilo 16, mislila sam da su ti od 35 zaboravili da umru! MILJAN: Zaboravili da umru? Zgodna fora. Jel bi mogla to negde da mu kaže? DORA: (diktira isto onako) Ša je bre deda, oćoravio si a zaboravio da umreš! MILJAN: (diktira takođe) Đukić: Žao mi je gospođice, nisam namerno... DORA:(isto) Milica: Tebi je žao a ja treba da ronim za tašnom sad! MILJAN: Đukić: (kroz smeh) Pa ne morate baš da ronite! Eno je u plićaku... nema ni 5 santimetara vode. DORA: Milica: Koji si ti moron! Da gacam po blatištu u novim patikama? Olešiće me keva... MILJAN: Da nije malo previše oštra? Deluje ko neka uličarka... DORA: Ljubav na prvi pogled uvek počinje sukobom. Inače akteri ne bi obratili pažnju jedno na drugo... Posle se samo promeni predznak emocije. MILJAN: Onda i Đoka treba da bude tvrđi. (diktira) Đukić: A šta bi ti!? Da ja gacam po blatu u Peđoti... DORA: Milica: Jebo te Peđoti, fenseru smrdljivi!(plače i trči na obalu) MILJAN: Zašto sad odjednom plače? DORA: Zato što je dete. Uplašila se... MILJAN: (diktira) Đukić: Čekaj. Stani. Ja ću da je izvadm... Ama stani mala. DORA: A zašto on tako brzo popušta? MILJAN: Pa, zato što ona plače, to je bar jasno. DORA: Dobro... MILJAN: (diktira) Muzika. Đukić je stigao i zaustavio Milicu. Izuva svoje Peđoti cipele i čarape i daje ih Milici. Zavrće svoje Zileri pantalone i zagazi u blato. Milica se smeška. Kamera se udaljava. Muzika lirska.
Miljanu se dopala ova igra “iz dve glave”. Osvežava ga i opušta. I Dori se sviđa. Zabavlja je. Ali! Ulazi Ana Liza, pompezno. Ovlaš maskirana u neku drugu ženu. Samo nabačena perika od Margaret Flačer, Eržikine naočari i mantil do sada ne viđen. Donosi razne stvari. Elemente kostima prethodnih gošći.
15. scena - ANA LIZA HOLMS ANA LIZA: (deklamuje) Ćao ragaci. Ja sam Zorica Bojović. Velika glumica za koju nikad niko nije čuo! Glumica za po kući! Izvođačica pizdarija i Baba Mraz! Izvodimo glumačke radove u vašoj dnevnoj sobi, po vikendicama i vukojebinama! Najjeftinije na Balkanu, u vašem stanu... MILJAN: Mislio sam da iseljavaš Azerbejdžance, iz mog stana, doktorko... ANA LIZA: Ovo je moja vozačka dozvola! Ovo su moje vizitkarte! (baci gomilu raznih vizitki) Ovo je članska karta Udruženja glumaca.(pokaže na Miljana) A ovo je budala koju sam uspela da zajebem! DORA: (hladno, dok čita na komp.) Skinite moju periku, ako imate perut... ANA LIZA: (Miljanu) Parkirala je svoj džip iza naše šupe i sve sam tamo našla! Evo je Engleskinja, evo Eržike (baci poneki element kostima, kao dokaz) A ovo je valjda civilna, privatna garderoba... (baca mantil i ostaje u svome) MILJAN: Pretpostavio sam tako nešto... DORA: Đavola ste pretpostavili! Do sudnjeg dana ne biste otkrili da se radi o istoj osobi! ANA LIZA: Ova stvarno veruje da je fenomenalna glumica! MILJAN: Pa i nije loša! Da imamo takve u seriji... ANA LIZA: Zar ti ne shvataš da je ona čitavo ovo sranje pravila samo zato da bi ti se uvalila u seriju! MILJAN: Palo mi je na pamet u jednom trenutku... ANA LIZA: (Dori) Provaljeni ste gospođo! Šta imate da kažete u svoju odbranu? DORA: Nemam nameru da se branim... Ne osećam se kriva. ANA LIZA: Nije vam ovo Hag! Nego Pišmanovci! Objasnite, čemu ova farsa!? DORA: Pa eto... Igrala sam se... Pokazujem svoje talente, jel to kažnjivo? ANA LIZA: (Miljanu) Kokoška se igra sa tvojim vremenom! Čoveče, a ti ćutiš! MILJAN: (zajebava) Ja sam u depresiji, pošto me je ostavila i treća žena. ANA LIZA: O tome ćemo posle! Možda te i ne ostavim ako... MILJAN: Nema ako! Ili je mene ostavila žena, ili sam ja ostavio nju. Svakako sam depresivan! Depresivan, ali slobodan. ANA LIZA: (Dori) Rodoljub Marić tvrdi da vas nije on poslao. DORA: Biznismen! Moj i vaš talenat za laž zajedno su - ništa prema njegovom. MILJAN: Ha, ha! ANA LIZA: Znači, vi i dalje tvrdite da vas je on poslao! DORA: Moja laž je prema njegovoj - mala beba. MILJAN: (Dori, umorno i pomirljivo) Slušajte! Recite nešto. Bilo šta u šta može da se poveruje. Inače će vas ova udbašica ispitivati ovde do sudnjega dana, a ja ću plaćati penale Rodoljubu, kad me utuži za probijanje rokova. ANA LIZA: Udbašica, to bih bila ja, ako niste ukapirali... DORA: (Miljanu) Pa, vidite, problem je u tome što će istina vama izgledati ponajmanje verovatna. MILJAN: Ipak recite. Progutaćemo. ANA LIZA: Ti ćeš možda progutati... DORA: Došla sam, zapravo da se sprijateljim s vama... Da vas šarmiram... i da vam pomognem... Pošto bi probijanje rokova nanelo veliku štetu... MILJAN: E do kurca krasnoga! Pa stvarno, ne mogu da progutam! ANA LIZA: Mašala! DORA: Eto vidite! Istina je da sam ja glumica ali je istina i da nisam. Završila sam kao najbolja u klasi još 1979 godine, ali sam vrlo brzo prestala da se bavim glumom. MILJAN: Zašto? DORA: Eh, zašto... Prvo, što sam studirala iz inata jer me prvi put nisu primili, drugo što sam rodila... a treće - nervirali su me reditelji... ANA LIZA: Zato što nisu shvatali da ste vi najbolja glumica na svetu, a iskali su ribe? DORA: Svi su bili genijalni... MILJAN: E, to je tačno! DORA: I nervirale su me probe... Sve mi je to izgledalo nekako minorno... ANA LIZA: Dobro! Dobro! Dosta! Udavićete nas tim vašim istinama! Zapinju u grlu! MILJAN: Idi kući, jebo te! Zovi advokata! Iseli Azerbejdžance. Razvodiš se, Ana Lizo! DORA: Tako sam batalila umetnost i rešila da zarađujem pare. ANA LIZA: Ako je džip vaš, onda ste u tome uspeli, a? DORA: Da. ANA LIZA: A onda vam je sigurno i to dosadilo? DORA: Kako ste pogodili? ANA LIZA: Pa ste došli da zajebavate nas, jer to nije dosadno? DORA: Ne, htela sam da proverim da li bih mogla da radim sa Brbljanovićem. ANA LIZA: (Miljanu) Eto! Šta sam ti rekla! Oće u seriju! Znala sam! MILJAN: Šta da radite samnom? DORA: Da pišem. MILJAN: Šta? DORA: Seriju. MILJAN: Moju seriju? DORA: Koja bi u tom slučaju postala naša. Ali ja se ne bih potpisivala. Možda samo pseudonim... ANA LIZA: Vi ste znači taj pomoćni pisac koga nudi Rodoljub? DORA: Ne gospođo... ANA LIZA: Nego? Vi ste u stvari Marija Magdalena koja je izašla iz Biblije da bi nama smrsila konce, a? Ili Jelena iz Troje... MILJAN: Možda bih i mogao da pišem sa vama ako mi obećate da ćemo u sto dvadesetoj epizori baciti bombu od koje će svi da postanu kolateralna šteta! DORA: Ha, ha, super. ... MILJAN: Jel može? DORA: Ne može... Na žalost, vi niste taj koji postavlja uslove. ANA LIZA: A ko diktira uslove? Ako nisam previše znatiželjna... DORA: Ja. Kao suvlasnik Marić Televizije, a samim tim i vaš. ANA LIZA: U kom procentu? DORA: 51% ANA LIZA: Otkad? DORA: Od ponedeljka... MILJAN: Ako sam dobro razumeo vi ste kupili pola Marićeve televizije? Da li toznači da više ne moram da trpim Rodoljuba? DORA: Pa... trpićete mene, ako vam je to lakše... MILJAN: Znači, kupili ste i seriju? to jest nas... ANA LIZA: Ja, bogami, nisam na prodaju! DORA: Vas nisam ni kupila. Otpustiću vas. (malo mučnija pauza) ANA LIZA: Nisam sigruna da to može tek tako. Postoje sindikati, advokati. DORA: Postoje, ali svi rade za pare, a ja imam više nego vi. ANA LIZA: E Miljane Brbljanoviću, sad si stvarno u sosu! MILJAN: Ja? Učini mi se da si ti. Ja sam kupljen. ANA LIZA: Dozvolićeš da te kupi kao stoku na pijaci? MILJAN: (kao da nije čuo. Dori) Ako nisam indiskretan. Kako ste uspeli da zaradite toliko love? Pola razrađene Tv kuće košta sigurno... DORA: Vrlo ste indiskretni, ali reći ću vam... Na razne načine. MILJAN: Stvarno ste mi rekli! Hvala na iskrenosti. DORA: Sistematski zarađujem već godinama... ANA LIZA: A naručito poslednjih 15 kad se zarađivalo brzo i sumnjivo! DORA: Velika lova je uvek sumnjivog porekla. Naručito onima koji ne znaju da je steknu. ANA LIZA: A muž vam je u Hagu ili u Hadu? DORA: ( s prezirom) Prava udbašica! MILJAN: I ja radim godinama a nisam zaradio televiziju! DORA: Vi ste kockar... ANA LIZA: Sve se ovo da proveriti... DORA: (Miljanu) Na primer, imam eksport-import firmu koja generalno zastupa najvećeg američkog proizvođača pelena... Onda, u poslednjih pet godina povremeno izdajem i turbo hitove pod pseudonimom Vera Nevera. ANA LIZA: Ona pevaljka? Sifon silikon? Uopšte ne ličite na nju. DORA: Zašto bih ličila, kad mogu da je odigram?! MILJAN: A gde su vam silikoni? DORA: U šminkernici, kao i brazilsko dupe. Nego, dosta smo ćaskali. Da se bacimo malo na posao. Scena susreta Ace i njegove sestre Saše mi ne odgovara, ali scena u hotelskoj sobi je dobra. Popravićemo susret. ANA LIZA: Jebo te! Ova će i da igra i da piše i da komanduje. Sve će ona! MILJAN: Kako to mislite? DORA: Ja ću da diktiram Sašu, a vi ćete Acu. Dođite ovamo. ( Miljan krene ka njoj i kompjuteru) ANA LIZA: Jebeš mi mater, Rodoljub je bio lakši! Miljane, šta to radiš? MILJAN: Vezujem konja gde mi gazda kaže...
16 scena - PISANJE U ČETIRI RUKE IZ DVE GLAVE ANA LIZA: Ti ćeš stvarno pisati s njom u četiri ruke iz dve glave? (oni je, međutim ignorišu. Ana ih neko vreme gleda bez reči) DORA: Dakle Saša je završila razgovor sa mama Oliverom i izdiktirala joj je broj taksija u koji će da sedne. Sc. 10. eksterijer. Ulica. Saša i Aca stavljaju prtljag u gepek. Idemo! Aca: MILJAN: (diktira) Kome ste izdiktirali moj broj? Opsednuti ste američkim filmovima? DORA: (diktira) SAŠA: Na žalost... Živim tamo. MILJAN: (isto) ACA: Vidim. Bojite se da vas ne silujem možda, a? DORA: (Saša se od srca slatko nasmeje. Tako da to bude skoro uvredljivo za Acu.) Ha,ha,ha! MILJAN: ACA: Šta, izgledam vam odviše mator, za seksualnu agresiju? (Ana Liza je odlučila da nešto preduzme. Kopa, tržeći svoj mobilni. Možda gunđa, ali nerazumljivo) DORA: SAŠA: Ne, ne. Moja keva se boji... Pitam se kako bi ona mogla da mi pomogne kad bi mi se sad na primer nešto desilo... MILJAN: ACA: Ništa vam se neće desiti, izvolite... DORA: Ušli su u kola i kreću. SAŠA: Moja sirota majka je potpuno blesava i nemoguća. Nismo se videle tri godine. Zovem je svaki dan i svaki put kažem Zdravo, mama, kako si? A ona me uvek pita: Ko je to? Ja sam (Ana je našla svoj mobilac i pokušava da zove, ali joj je riknula baterija. Baci ga) jedino njeno dete i samo ja je zovem “mama”. Ali ona uporno pita “ko je to?” Kao da hoće da mi pokaže da ne postojim! Čak i večeras, kad sam radi nje preletela okean. Dođe mi da odmah odletim nazad! MILJAN: Zar je niste malo previše raspričali sa nepoznatim taksistom... DORA: Ne. Besna je na mamu. Uželela se razgovora na svom jeziku. Osim toga, nepoznatim ljudima uvek kažemo više nego najbližima. Zato što se nadamo da ih više nikad nećemo sresti... (Ana je naletela na fiksni i pokušava da ga poveže, ali ne uspeva, pa baci i njega) MILJAN: Ipak je malo... DORA: Nije!(diktira) To što može majka da ti uradi, ne može niko na svetu! MILJAN: (diktira) ACA: Bogami, može! (iskreno jako gorko) Može otac! Čekajte. Stanite. Ako Rodoljub više nije glavni gazda, onda bi besmrtnik možda ipak mogao da pogine od zalutalog metka? DORA: Molim? MILJAN: Stevan Stevanović Slikar. Acin i Sašin otac. Ja sam smislio da on pogine od rikošeta, ali me je Rodoljub zajebao da umre od infarkta. (Dora se zagrejala. Skida sako i baca ga negde iza sebe. Ana tu vidi šansu) DORA: Od infarkta? Slikar? To je glupost. MILJAN: Jelda je bolji zalutali metak? DORA: Sto puta bolji. I realniji. (Ana se šunja ka Dorinom sakou) MILJAN: Blentavi Rođa ne kapira... DORA: A odakle bi zalutao metak? MILJAN: Paaa... sa neke svadbe... ne znam još. Iz nekog od solitera 6 kaplara. DORA: Zar tamo ne stanuje gospođa Olivera? Stevanova bivša ljubavnica i Sašina majka... MILJAN: Pa... stranuje, ali ona je baba... Mislim mogla bi da bude sumnjiva ali ko bi u to poverovao... DORA: Baš zato! Zato i puca jer zna da niko neće sumnjati u babu! MILJAN: Onda metak nije zalutao... DORA: Ne, ali je ipak metak! Svaki je metak dramatičniji od infarkta! Ona se naselila u blizini njegovog areljea. Mrzi ga već 40 godina što joj je napravio kopile i ostavio je. I čeka pogodan trenutak da ga... MILJAN: Ostavila je ona njega, to je nekoliko puta rečeno u prethodnim epizodama... DORA: Super! To je još bolji razlog da ga mrzi! Kupila je snajper i čeka... MILJAN: Baba sa snajperom? Pa to je smešno! (Ana se dokopala Dorinog sakoa. Pažljivo vadi pištolj) DORA: A nisam vam rekla da menjamo žanr serije? Zajebaćemo melodramu i od 107 epizode idemo na horor komediju! MILJAN: Ovaaaaj ... teško da će to... ANA LIZA: Dosta! Maknite se od lapatopa ili pucam! DORA: Taj pištolj... ANA LIZA; Kad može baba sa snajperom, onda mogu i ja sa pištoljem. MILJAN: Ana Lizo, bre... ANA LIZA: Nećete vi meni od moje serije praviti pizdariju! MILJAN: Tvoje? ANA LIZA: Moje, nego čije! Ja sam napravila tu seriju! Ja sam nagovorila tebe da pišeš i Rodoljuba da plati. Ja sam navukla publiku da gleda... ja sam... Dvorim te ovde ko Ana kapetana više od godinu dana... DORA: Ostavite taj pištolj, može svašta da se desi! ANA LIZA: Štagod da se desi, obećavam da ti neće biti dosadno, đubre razmaženo buržujsko! Razlaz ili pucam! MILJAN: Ajde, smiri se... DORA: Nemojte da pravite budalu od sebe. ANA LIZA: Ne, nego ćeš ti da praviš budalu od mene! Gubi se ili pucam! Ajd brzo! DORA: Pa, dobro, pucaj jebiga ako ti se baš tolko pripucalo! Pucaj sestro, naživela se... MILJAN: Neeee!
Ana Liza puca, ali nema zvučnog efekta. Samo mlaz crvene vode izleće iz vodenog pištolja i fleka sve na šta naiđe. Dora se smeje kao luda.
ako ima kraja, tu je.
|