Iznuđena pesma
Sedim u sobi s pogledom na maglu
koja se, srećom, ne vidi od mraka,
na nekom južnom sremskom drumu, u Sirmijumu.
Hrvem se s temom sitnom, al' nebitnom
koja se tiče persijskih mačaka,
u jednom projektu neprofitnom, izdavačke kuće, što nije od juče.
Đurđević* me zvala, M
(hidrašica, ne glumica, niti pevačica,
trilerka i romansijerka)
zbog čupave mačkadije
nedavno useljene, i uveseljene kod mene.
Hm.
Sudbina je, valjda, htela
mačorče crno kao izborna kampanja.
Samo se uvuklo u transporter, da ga izbacim, nije fer.
Ne mogu reći dal' je baš lep
jer saznam gde mu je glava, tek kad mu ugledam rep.
Ali je zato mačkica lepotica. Prava i retka.
Bela
od njuške do repa.
Cela.
Svaka dlaka, bez izuzetka.
I bez zezanja!
Te Mira, koja krije da je Dr,
kaže da sklepam, k'o nova macamama
jednu od mojih šašavih pesama.
Gr!
- Moji su pesme satirične o moćnicima i muškim stvarima, o ratnim zločincima** i teroristima***. Nek' ti o mačkama piše Kusturica****
ili Koštunica*****! Hitno, a neprofitno.
- Ionako nemaš pametnija posla, pod maglama u tim ravnicama.
Šta radiš tamo sama?
- Po pesmama Jovana Jovanovića Zmaja režiram predstavu za decu i potpisujem sa Mirjana Ojdanić Aždaja******
- A čim se završi proba, tebe spopada dosada?!
- Pa... to je tačno... za sada.
- E pa onda budi fina i učukaj neke skice, dok patiš od nesanice,
- Slušaj luče, baš si kuče*******!
- I požuri, rok je bio juče!
Inspiracije, naravno, nema
ali je tu moralna dilema:
dal' je u redu da se ture
dve meke mace buce
u tvrdi mrak literature?
Kako da Belu pufnu od 150 evrića
i Crnog, njenog batu što nam je dat „bez da platiš“
gurnem u tesnu pesmu, bez sramića
totalno gratis?
Je li to zloupotreba živih bića?
Ili je izdaja bez kraja?
Ili je samo varljiva prilika
za devalvaciju mene u „pesnika“?
To su dve male zverke, bez zamerke
životinjke spretne i okretne,
Crni je moj, a Bela moje ćerke.
Još nisu ni punoletne.
To su dve mačke... oslobodilačke!
Ne pričam više s ukućanima,
već samo s njima... s mačićima.
Po kući nam više ne tonu lađe i (zamalo da) nema svađe.
- Što me gledaš tako ludo, žutooko crno čudo?!
Nije ti to igračka ni hrana, već kutijica od Gasvana.
Silazi s malog ekrana, uješće te političar.
Ala si ti blesav stvor, ne liži taj monitor.
Sklanjaj mi njuškicu sa nosa, dlakavo bićence malo!
Zašto pravite dar-mar?
Ne ujedaj me kad sam bosa! Ne mešaj mi se s papučama,
obuću te na smrdljivu nogu!
Krznena crna budalo!
Mačorče čuje i ne reaguje...
- Pusti radio neka svira, to mu je posao jedini.
Jao! Daj mi minut mira...
Sa glave mi se skini. Ne glođi gajtan od telefona!
Ne spopadaj moju šolju, ne zapišavaj mi palmu, i ona je biće živo!
Molim te, izađi iz tanjira...
Što si mi maznula ručak, nije mi krivo, već što nije higijena.
Znam da ti je dlaka kao svila ne mogu stalno da te češkam...
Ne ponašaj se k'o hijena... Pusti da odspavam, bar malo...
Bela, hajde i ti na spavanjac.
Ne kenjaj nasred kupatila, znam da se inatiš i da nije greška!
plavooka buduća šubaro!
Ne gledaj me kao vanzemaljac!
Normalno,
ovo nije pesma o macama, nego monodrama, ali šta mogu?
Nisam ni ja pesnikinja, već komediografkinja, pobogu!
_________________________________
* Đurđević Dr Mira, profesorka i romansijerka, gurnuta u pesmu iz osvete jer je
ona mene, kao negotivnog lika, turila u čak dva romana.
** terorista - osoba koja voli vlast, isto onoliko koliko je vole vladaoci, pa hoće
da je otme tamaneći birače, premda nema dokaza da su oni izabrali tu vlast.
*** Ratni zločinac je muška (ili skoro) osoba koja je izgubila rat, pa ga uhvatili.
On je jedini dokaz da postoje „dobri običaji ratovanja“ jer ih nije poštovao.
**** Reditelj filma Crna mačka beli mačor, u kome je mačija situacija obrnuta,
To jest nije kao ovde Bela mačka a mačor Crni .
***** Najveći mačkar među političarima i najneobavešteniji političar među
mačkarima.
****** Autorka ove i raznih drugih zezalica.
******* Suptilna uvreda za ljubitelje mačaka.
nije iz knjige, iz glave
PROBA
Andrej Sergejevič nema parking
mesto ispred lifta, pa ga okolo traži.
Natalija Ivanovna, njegova verenica
kasnije žena Nataša, zaglavljena na
Brankovom mostu, u taksiju žutom.
Maša, Marija Sergejevna, snimila je
spot za Damafiks i samo što nije
stigla, imamo je na mobilnom, tu je.
Irina, njena sestra, na festivalu u
Teheranu, rado će je pročitati sufler.
Olga, u svojoj garderobi, na dijeti
jede žive ljude, s valunzima.
Kuligin, Fjodor Iljič od sinoć vari
u portalu slavsku večeru nekog vrlo
značajnog novog pravoslavca
i mrzi ceo svet.
Potpukovnik Veršinjin priča najnoviji
vic šminkerkama, koje se smeju kiselo.
“Zašto kamikaza nosi kacigu?
- Iz zezanja!”
Baron Tuzenbah u bifeu igra veliki pikado
za male pare, sa dekoraterima i šefom sale.
Saljoni se vraća odmah, trknuo da uplati
loto u komšiluku, blizu.
Čebutikin, vojni lekar, čitaće sportsku stranu
do podneva, posle ima zakazano, a nama
kako bude, on je mada prehlađen,
došao na vreme.
Fedotik i Rode, potporučnici, dobili uloge
u ratnom filmu iz drugog ugla, pa se zajedno
nadaju da neće moći potrošiti lovu.
Starac Ferapont spava u garderobi
gde, ne znamo šta, bazdi na brlju.
Anfisa, srećna što je se još neko seća,
štrika džemperče koje
unuka nikad neće obući.
Proba je počela pre
dvadeset minuta.
Sala hladna, ali mračna.
Vazduh smrdi, ali ga je malo.
Pošto ne pušimo, nećemo
ni umirati.
Moj Antone Pavloviću, šta je to
tebi i meni trebalo?
ŽIVOTNI PLAN ZA BALKAN
Kad napunim prvu banku
zapucaću na igranku!
Jedva čekam!
Na igranku, na igranku!
Čim napunim jednu banku!
Jedva čekaaaaam!
Da navršim drugu banku,
opljačkaću neku banku.
Dočekaaaaću...
Da opljačkam dobru banku,
Čim napunim drugu banku.
A onda kažem...
Čim nanjušim treću banku
zaprosiću moju Stanku.
Jer je Stanka
lepša nego banka!
Zaprosiću lepu Stanku,
čim navršim treću banku.
Kad mu bude četir’ banke
dosta će mi biti Stanke!
Pa šta mogu!
Ostaviću svoju Stanku!
Osvojiću jednu Branku,
ili Blanku ili Anku...
A kad načnem petu banku
Osnovaću svoju stranku.
Ej, ličnu dičnuuuu!
Osnovaću ličnu stranku,
čim obrnem petu banku.
Stranku za igranku!
Oćeš još?
‘Oću još!
Kad doživim šestu banku
idem pravo u u čitanku!
Ko doživi šestu banku
ide pravo u čitanku....
ako ima svoju stranku...
ako je pljačk’o dobru banku...
VEST 01
Mrtav je Osama,
rek’o je Obama.
Blago vama, blago nama,
globalnim demokratama.
Sad leži među ribama
i meduzama.
Istina je sama!
Istina je cela!
Potvrdi ajkula bela
obaška vesela.
Ja sam ga, veli, pojela
čim sam ga videla
na dnu okeana
uredno okupana
i zapakovana.
Bio je malčice žilav
ali ukusan k’o pilav!
Dok varim Osamu
i očekujem Obamu,
gricnuću onako odoka
nekol’ko Morskih Foka...