|
Mirjana Ojdanić PRINCEZIN OSMEH smešna scenska igra, inspirisana motivima japanskih narodnih bajki i strukturom pripovetke U čestaru Rionosuke Akutagave
Lica po redosledu izlaska na scenu: (može da igra sedmero glumaca ako svako igra po nekoliko likova, ali ako ima glumaca bolje je da svak igra svoje i da ima dva doboŠara koji dele postojeći tekst)
RAZGLAŠIVAČ, (ili 2) dvorski PR menadžer, model s kraja 19. veka KENDO TAEKVONDO, samuraj, hvalisavac i lažov *song 1 HATICUGA, kuvarica, zdravorazumska baba DVORSKA DAMA O-TAKE, usedelica, ulizica, snob KOMŠIJA JODŽIRO, prosjak MICURI MATAHARE, gejša *song 2 JAMAMOTO, dvorski bibliotekar i pesnik SELJANKA, Japanka iz okoline Jokohame SER SAJMON SMIT, engleski avanturista *song 3 GLUMAC, sa lutkama DON RODRIGO DEL GVADALKIVIR, španski gusar, trgovac *song 4 KENZO, pripovedač sa maskama MILJENKO OJDANIĆ, serdar Knjaza Nikole
(*Song 5, završni: SVI - u NG verziji bez Dende) DEDA MRAZ (samo u Novogodišnjoj verziji)
1. scena OBJAVA SVETLOGA CARA (iz usta carskog bubnjara ili dobošara, ili već tako nekog stvora što galami i udara) Muzička podloga za celu scenu, nešto dinamično, kao ispod tv vesti.
.... Veliki car Toširo Tatamata, objavljuje da se noćas između ponoći i tri sata, pod sjajem punoga meseca, u doba leta noćnih leptirica... kroz tišinu snova dvorskih ptica... nepoznati lopov ušunjao u carske dvore. I ukrao najlepše što u njima ima, a to je osmeh princeze Cunami Majami. .... Večno budne dvorske straže, nisu videle nikakvog živog stvora, da je došao, ni s kopna, ni sa mora. Dvorski kerovi pokazuju svoje oštre zube, bez tragova tuđih kimona, i tuđih pantalona, što znači da noćas nisu ujedali strance. Ni sa leđa, a ni postrance. Iz prostog razloga što nikoga nije ni bilo. Jer nikakav nepoznat lik, ne bi im lako promako! ...... Mačka princeze Cunami Majami, što prede na samom pragu princeske odaje, Mjauče da prag nije prekoračila nijedna tuđa ljudska noga, Za ime boga! A princeza se ljuti i ćuti... ..... Iz razloga toga, svetli car Toširo Tatamata, veliki majstor carskog zanata, za koga svi znaju da je taki, kaki se samo poželeti može. daje svima na znanje, da nudi blagostanje i imanje, svakom Japancu ili strancu, koji je u noći punog meseca, u tišini snova dvorskih ptica, video, čuo ili nanjušio kradljivca osmeha princeze Cunami Majami, i koji kakogod može pomoći, da se lopuža uhvati, tokom narednih dana, ili noći. Da se osmeh princezi vrati, i da se sreća vrati njenom tati svetlome caru Toširu Tatamati! ..... Pozivamo svedoke oštrooke, da caru iznesu svoja zapažanja, svoja znanja svoja čuvenja, pa čak i svoja trabunjanja... (odlazeći) ..... Pozivamo svedoke oštrooke, da caru iznesu svoja zapažanja, svoja znanja svoja čuvenja, pa čak i svoja trabunjanja...
2. scena SAMURAJ KENDO TAEKVONDO (Nakićen i naoružan. Nadmen i hvalisav. On pesmom nudi svoje usluge Caru, a uz pesmu se opasno producira. Komponovati i napraviti koreografiju. Borilački i žestoko)
Samuraj Kendo Taekvondo, lik što blista i obraza čista! Moćni care, što se mene tiče, o meni ste čuli mnoge priče:
song 1. - oštar, ritmičan, borben, muški, sa okusom Japana može i sa krikovima
Kendo - on je najhrabriji, (podvučeno mogu da pevaju ženski glasovi) Kendo - on je najveštiji, Kendo - on je najčasniji, Kendo - on je najsnažniji! Kendo Taekvondo Lep ko slika, čvrst k’o stena, brz ko munja, a lukav ko žena!
Ljudoždere, Kendo secka, zmije u čvor on vezuje! A na zmaju - taj putuje! S ajkulama on se kecka. Kendo Taekvondo Lep ko slika, čvrst ko stena, brz ko munja, a mudar ko žena!
A taj Kendo, to sam ja! Opasan sam, to svak’ zna! Ko god da princezu takne, ja ću lako da ga smaknem!
Pa da je od sunca jači, za glavu će biti kraći! Ako li baš bude nužno preseći ću ga uzdužno! Kendo Taekvondo! Lep ko slika, čvrst ko stena, brz ko munja, a hrabar ko žena!
( U Kendovu koreografiju i u njegovu muziku ulazi dvorska kuvarica sa kutlačom ili varjačom, i velikim poklopcem - kao štitom, ako toga ima kod Japanaca, i ne samo da pobedi, nego baš izmlati hvalisavog Kendoa, tako da on prosto pobegne. Zatim se klanja i obraća Caru)
3. scena HATICUGA, kuvarica, (kako napravi malo jači pokret, istrese brašno): Izvini svetli care, ali moram da ti kažem, nije ti brate, pametno ovo što radiš! Navuk’o si nam pun dvorac raznih baraba, probisveta i lažova! A svu tu fukaru ja sirota ‘ranim i pojim! Kuku meni, slabašnoj i krhkoj! Ako ti nije žao tebe što slušaš budale, kako ti nije žao mene što ih dvorim! Otpadoše mi ruke od mešenja pirinčanih lepinjica i nalivanja čaja i sakea... Poješće i popiće sve što ima u tvojim ostavama carskim! Zato su i nagrnuli! Svaki tvrdi da je baš on nešto načuo i nanjušio, i da samo čeka svoj red pa da ti objasni i otvori oči... A ovamo, svi od prvog do poslednjeg lažu, žderu i loču! Da je moglo išta da se čuje ili da se vidi, valjda bismo čuli i opazili mi koji živimo u dvoru! Pa ne spavamo ni mi ko klade, dok pun mesec džandži s neba! Znaš da se od punog meseca svi uzvrte i uzvrpolje ko prrr... neću da se izrazim. Šta će ti, na primer, ovaj Kendo Taekvondo, puvadžija i lažovčina, koji čak ni ne izmišlja da je nešto video, nego se samo tako duva?! Ja mislim da princeza prosto nije dobro spavala, pa joj se od neodsanjanih snova osmeh zagubio. Zagubio se negde u njenoj nežnoj dušici i vratiće se čim se dobro naspava. A ti se, čoveče, uspaničio k’o da nisi car nego običan seljak! I k’o da se nikad niko nije rastužio na ovome drevnom dvoru!
DVORSKA DAMA O-TAKE (ulazi žurno, sa lepezom i uzrujano prekida kuvaricu) Oprosti premudri care, beslovesnoj, glupoj ženi! Sram te bilo, Haticuga, kako se to obraćaš premislostivom gospodaru! Nestao je najlepši osmeh carevine, što je ozbiljan razlog za carsku brigu, a ti se ponašaš kao da carevina postoji samo zbogradi carske kujne i carskih ostava!
HATICUGA: Ne, nego postoji radi carskih riznica i službenika! (publici) Šlihtara O-Take, sve zna i svuda zabada svoj debeli nos! Ulizica! (ode)
O-TAKE Platićeš mi ovo, Haticuga! Dozvoli premudri da se udaljim. (krene, pa zastane) Kad bi od mene tražio savet, ja bih ti rekla, da bi valjalo dobro proveriti ko je sve, i zašto, prolazio noćas ispod princezinih prozora. Možda je prošao neki zgodan samuraj (koketno) kao ovaj slavni Kendo, na primer... I možda se, izvini na izrazu, princeza malo, da oprostiš, u takvoga zagledala... da ne kažem baš zaljubila... Pogledajmo istini u oči, ona je u opasnim godinama, kad se i najpametnijima događaju svakve gluposti. Dobro, dobro, dobro... Pošto ne želiš od mene saveta... ništa nisam zucnula! Ništa ne mislim! Premilostivi, premudri, odlazim prezahvalna na tvojoj milosti... (straži, negde u portalu, hladno) Pustite onog vašljivog... (izađe, a spolja čujemo urlik) Haticuga, alapačo bezobrazna, gde si? Nemoj da misliš da te neću naći! Haticugaaaaaaaa...
4. scena KOMŠIJA JODŽIRO (to je jedan raščupani, dronjavi lik u najprljavijem i najpocepanijem japanskom seljačkom odelu kakvo ste u životu videli. Baš dronjak. Bez obuće, ali sa kolekcijom raznih izbušenih čarapa na svakoj nozi. Vezan je konopcem da ne bi prišao caru i cimaju ga kad pretera. Uđe nespretno ali se pristojno pokloni, čak se baci na kolena, ko što je negde čuo da pred carem valja, ali se ubrzo raspusti i počne da se češe, pljucka i uopšte čini sve one neuglađenosti koje ni jednom normalnom caru ne bi prijale. Sva sreča što car sedi negde u tonskoj kabini i publika ne vidi koliko mu je neprijatno...) ‘De je? Strašni car! ... A! Evo mene! Komšija Jodžiro. Živim tu... u komšiluku... ako se i to može zvat životom... Spavam na starom, nasukatom, čamovom čamcu... Sklupčam se na njegovom pramcu... Pokrijem se mesečinom... A danju, po vasdan radim tu pred tvojom kapijom. Ti care, nemoj slučajno da poveruješ nekima koji će da ti kažu kako ja samo džonjam na asuri... Tvoji stražari!... Vidi, vezali me da ti ne priđem preblizu. Ko da bi ja! Sramota! Oni misle da svi, koji nisu nakićeni i naoružani i koji se ne šećkaju strogo tamo-vamo, gore-dole... (pokazuje) uopšte nemaju ni časti ni obraza... Misle da niko osim njih ne radi ništa važno, ni potrebno! K’o da ništa drugo nije ljucki pos’o nego samo tamovamo, goredole! Stalno me teraju. Prebiju me, pa još posle viču zamnom Jodžiro ko re diro!? Zabrani im, carevine ti! Zovu me Jodžo lenčuga i lažu da sam prosjak. A ja nisam ni lenčuga, ni prosjak, nego sam jako pobožan čovek i pravi vernik. Veliki vernik kakvih je malo danas na svetu! Ja se povasdan molim bogu i boginji milosrđa da mi udele bogatstvo i sreću. Od usrdne molitve nemam kad ništa drugo da radim! Nisam ja valjda kaka lakoma prostačina, da ostavim svetu molitvu, rad neke berbe pirinča, ribolova il’ makarčega! A to što držim činij’cu pred svojom asurom, to je sam’ zato da bi’ olakš‘o bogu kad odluči da mi, preko nekog od prolaznika, pošalje koji jen il’ šaku pirinča il’ badema. Bog pošalje, a ljudi samo ubace u moje čanče... Da nije po tebi posl’o štogod, a? Da ubaciš? Nemoj da se mrgodiš, strpljivi care! Bog mi ne može ništa dati ako mu ne pružim priliku, jel’ tako? Doobro! Znam ja da sam pripušten pred tvoje moćno lice samo da reknem sve što znam o noći punog meseca, kad je nest’o princeski krasotni osmejak. Sve sam vid’o. I sve sam čuo, svojim očima! Zato što od punoga meseca moje buve i vaške sasma polude i pobenave, i tol’ko grizu, da mi ne daju oka sklopt. Gle, kaki sam izujedan! (pokazuje) I da znaš nisam doš‘o rad’ nagrade, ni rad’ bogatstva koje si obeć’o! Mada... mogu ti reć da bi svud u svetu, svaki bolji car dao ruku svoje ćeri jedin’ce vak’om jednom deliji... Neka, neka, dobro! Ništa nisam rek’o! Evo, evo, prelazim na stvar... Vrati ovog (stražara koji je ušao), inače ništa neš saznat! ... Elem, sinoć, taman što je mesec izvirijo iza oblaka, čujem ja strašan lepet. Huk krila osmoglavog zmaja. Onda vidim njegova četr vrata, svaki sa podve glave. Kruži iznad krova princezne sobe. Hu-huu. Kad se vrać’o o’ma’ opazim princezin osmejak na gadnoj njuški njegove pete glave. I o’ma mi je bijo sumljiv! Ukro, znači! Gađ’o sam ga kamen’cama i sve sam mu glave porazbijo! Al tu petu nisam smeo! Da ne zveknem princezin osmeh... I tako je on pobego na zapad... A meni zakrčao stomak... (izvlače ga, konopcem) Čekaj! Care, ne lažem, časna prosjačka! Ej! Pusti me, čudo grubijansko! Ja sam zaštićeni svedok! (izvukao ga stražar) Mamaaaaa!
scena GEJŠA MICURI MATAHARE: Dozvoli, mili care, Gejša Micuri Matahare, poreklom iz Osake... iz porodice Kavasake... dovedena na tvoj dvor, da lepu princezu Majami naučim ikebani, i drevnom umeću origami. Te ljupkoj ženskoj veštini ćućorenja na mesečini...
2. song - elegantan, melodiozan, sa aranžman a la Japan Izvini što ću ti istinu reći, ti si od sviju mudriji i jači, iz oba oka, dobrota ti zrači ti si od svih pametniji i veći, ali ipak ne znaš - princeze ništa ne rade! Izgubila je osmeh - zbog puke dosade!
Veruj mi, dobro poznajem princeze, i sve do jedne, sasvim su bez veze! Pitaš se: zašto? Pitaj mene! - Jer su im sve želje ispunjene! Cunami je dosadno da diše, jer ima sve... ne želi ništa više (jer ništa ne radi i ništa uči, samo u dokolici čami i čuči!)* ovo i ne mora
A da mene iko išta pita, mogla bi nekad nešto da pročita! Mogla bi ponekad nešto da uradi, pa da ne misli o svojoj dosadi!
Jer dokolica je majka svih greha! i zbog nje čovek ostaje bez smeha!
Zato predlažem, da njeno lice belo, pošalješ u neko siromašno selo! Da vidi ljude koji se trude. Da se nečim pozabavi i nešto napravi! Jer ti sam, care, nisi pazio... I previše si je razmazio... Sasvim si je razmazio... Totalno si je razmazio.... (odlazi plešući i pevušeći)
6. scena JAMAMOTO, dvorski bibliotekar, pesnik i poltron, seksualno jednosmeran: Ovo je podmukla laž, sunčani care. Ne daj na sve to ni prebijene pare! Gejša Micuri Matahari ima grozno mutan plan, da se uništi veliki Japan! Ovo su opasne, špijunske stvari! Zbog kojih laže po čitav dan! Ma, drobi dan i noć, sve nešto tandara broć! Nju, a ne princezu, pošalji na pirinčana polja, nek tamo malo rinta i neka postane bolja! ... Ako to uopšte može, o bože! Jer sve što ona tvrdi je strašna, retka spletka! Sve, od kraja do početka i bez izuzetka! Nije istina da princeza ništa ne radi! Sama se, kad joj je vruće, svojom lepezicom hladi! Kad se šeta po bašti, lično svoj suncobrančić nosi! A osim njega nosi, još i cveće u kosi! Kadgod joj nešto zatreba, sama dotakne zvono, i mirno stoji uvek, dok joj oblače kimono! Satima se, odostraga, pa spreda – u svome, kristalnom, zrcalu ogleda! Da samo znaš kako mudro kroz prozor zuri, dok frizerka radi na njenoj frizuri! Pažljivo sluša muziku tvojih svirača, i dobro poznaje izvor svakoga dvorskog trača! Ako mene neko nešto pita, a trebalo bi da me se pita! Podla je laž da mudra Cunami Majami ništa ne čita! To znam ja bar, kao bibliotekar! Za svojih 13 leta, ako ti ne smeta, pročitala je cele dve knjige! Skoro cele... i skoro debele... GLAS MATAHARE (spolja, ironično) I obe tvoje, luče moje! JAMAMOTO: (odgovara joj, zajedljivo) Zato što tvoje ne postoje! (caru) Dakle, da zaključim, Cunami mnogo radi i mnogo uči. Pa dosada ne može biti uzrok njenog problema! Uzrok nije ni momak, jer ona momka, normalno, nema! Zmajevi ne kradu osmehe ni preko krova, ni preko strehe, A ako nije dosada, nije zmaj i nije momak, o čem’ onda, radi? Mislim da je princeza prosto pokvarila svoj nežni mali stomak! Il’ joj je... oprosti... nestao osmeh... od gladi... (naglo utiša strogo poverljivo) Ja moram da ti kažem moćni care, u strogom poverenju da sam ja sinoć u magnovenju....
7. scena HATICUGA: (još pre no što uđe gađa ga serijom nečega. Voća, pirinča ili ...?) Maaarš! Prašnjavi knjiški moljče! Podli stvore! Bubašvabo, žabo! Smrdljivi tvore! Proždrljiva alo! Budalo! JAMAMOTO: Dozvoli Care, posao me čeka. Čuo si mišljenje moje, pa ti sam vidi... (pobegne) HATICUGA: O da gadnog li čoveka! Ovaj se ničeg ne stidi! (Caru) Ne veruj izrodu, premili moćni care! Od njegovih se podmuklih reči, i zdrave uši pokvare! Moje kuvarsko znanje je vrh vrhunca u tvojoj Zemlji izlažećeg sunca! Moje je kulinarsko umeće, stabilan izvor vaše sreće! Tvoj će veliki carski um da me shvati, ne dam da mi se moja umetnost blati! Nisam ja neka pralja da me kalja, ofucani pesnik, koji ništa ne valja! Jel znaš ti da je on hteo da se u Japanu. uvedu ovak’e male vile i lopate za hranu?! (vadi nož i viljušku) Samo da bi što više natrpo u svoja alava usta, ostala mu pusta! Kaže: svako kulturno biće, već je bacilo štapiće... Zamisli! Da nas pretvori u zapadnjačke fićfiriće! Ma, to je priča duga, sav mu se Tokio (Kjoto) ruga! (tiše) A osim toga, ima još razloga! ( u poverenju) Slušaj šta narod tajno peva, zaboga ! ... (kao rugalica) Jamomoto mrzi Matahare. jer oni imaju račune stare! molio je da se za njeg uda. na šta ona reče: nisam luda! Zar ovakva, lepota i dika, da bude žena lošeg pesnika! Zar ovakva ljupkost i dobrota, da se uda za prašnjavog skota! Prema tome, dabome, iz skota Jamamota, govori čista zloba! Tu nema šta da se misli, i nema šta da se proba! A ako je princezi stvarno pokvaren izvesni probavni organ, Ja sa tim nemam baš ništa, nego je kriv taj pesnik - orangutan! Koji samo ždere suši i princezi puni uši! On joj je rekao da odlaze laste, a dogodine, dok se ne vrate laste - Cunami mora da odraste! Ti znaš šta znači za jedno dete, kad mu odrastanjem prete! Nego, lepo, spali sve njegove knjige, otpusti ga i bićeš bez brige! Još bolje! Ako želiš da spasiš Japan - baci pesnika u vulkan! (krene) Daj da ga smaknu i brige ne beri! A ja sad žurim, vreme je večeri... Oprosti, vaša milosti... (ode)
8. scena DRUGA OBJAVA SVETLOGA CARA: *iz usta istog onog lika što se dere i udara Muzička podloga opet kao za tv vesti ... Presvetli car, Toširo Tatamata, najveći majstor carskoga zanata, objavljuje... Da uprkos tovaru zlata, potrošenom da se kradljivac osmeha nađe i tromesečnom saslušavanju pravih i lažnih svedoka, nije pronađen vinovnik strašne krađe. Ni faktički, ni odoka! ... Osmeha i dalje nema. Princeza i dalje ćuti, i uporno se ljuti. Prestala je da spava, pa skoro i da drema. Carstvo osvaja duga tuga... ...Predobri car, Toširo Tatamata, najveći majstor carskoga zanata, zabranjuje... počev od današnjega dana, celom narodu Japana, da se cereka, smeje ili smeška, sve dok se ne ispravi greška i dok se lepa princeza ne reši da se ponovo nasmeši! ... Premili car, Toširo Tatamata, najveći majstor carskoga zanata, poziva... sve lekare, kuvare, travare, vračare. dakle sve stručnjake za ljudsko zdravlje, da traže princezi leka i da ga nađu, u vidu travke ili u vidu čoveka! Da smisle neki način il neki začin! .... Dalje car poziva sve majstore raspoloženja cirkusante, pripovedače, pevače, žonglere, kabuki - glumce, komičare, mađioničare luckaste i vickaste, da ne žale truda, ni strpljenja, već da nasmeju princezu Cunami Majami, zajedno ili sami! ... Car, otvara granice i poziva sve strance, Mongole, Kineze, Mađare, Korejance i Meksikance Engleze, Grke, Jevreje, Nemce, Peruance i Amerikance Italijane, Francuze, Arape, Kongoance i Zimbabvance Ruse, Špance, Bugare, Srbe, Crnogorce i Indijance, da pređu preko brda, pustinja i okeana. I kada stignu do Japana, da pokažu svoju veštinu, umeće i znanje Te da nasmeju princezu Majami. Ni više ni manje! ... Dobiće oku zlata svako ko se odvaži da proba, ali ako ne uspe Car ga zadržava, kao roba! ... Dobiće oku zlata svako ko se odvaži da proba, ali ako ne uspe Car ga zadržava, kao roba!
scena Muzička podloga, Neki lirski instrumental Što podseća na selo i Japan. SELJANKA (prostodušna, uplašena i sa velikom tremom, ulazi i baci se na kolena): Strašni Care, ovaj... moćni gospodare! Čula sam tvoje dobošare... Tačnije, čula sam onog lika čiji je zanat vika... Odnosno, onog čoveka kome je posao dreka... Ama... onoga stvora što galami i udara... (gunđa) Valjda mora... Ja sam od moje mame, a mi smo iz jednog sela blizu Jokohame, naučila mnoge smešne, narodne priče. Pa bih se odvažila da probam, jer mi je žao što je princeza tužna... Mislim što se ne smeje... Odabrala sam priču koju vole deca iz mog sela... Jel’ mogu? Da počnem?... Samo da se setim, kolu sam ono... Izvinite, malo sam zbunjena... Nije šala izaći pred velikog Cara i malu princezu... šta sam ono... E, da!...
Izdržljivi samuraj! ... Tako se zove pripovetka. Izdržljivi samuraj!
Jenom neki samuraj zanoćio u prostoj seoskoj kolibi. Seljak mu namesti postelju, a onda ga upita: (ponese je priča, pa se opušta) (ljubazno)- Da li gospodar želi da ga nečim pokrijem? Samuraj mu na to gordo i nadmeno odgovori: (pompezno) - To ste vi seljaci navikli da se utopljavate, a ja sam vojnik. Dešavalo mi se da noćim u polju po najstrašnijem nevremenu. Zar da se bojim obične noćne svežine! Ja se ne plašim rata a ne vašeg seljačkog povetarca! Ujutro nastupi mraz. Samuraj se probudi i poče da cvokoće zubima. Trpeo je, trpeo, pa pošto ne mogaše više da izdrži, on probudi seljaka i upita: (važno, krijući da mu je zima))- Domaćine, hej, domaćine! Da li vi seljaci perete uveče šapice svojim kućnim miševima? Ha? Perete li? - Ne, gospodaru! Kod nas to još niko nije radio! - silno se začudio seljak - Ah, tako! Onda me brzo pokri nečim da mi miševi ne uprljaju moju skupocenu svilenu odeždu. Brrrzo! Brrrzo! ( Pauza. Nije uspela da nasmeje princezu. Pokušava još malo. Objašnjava. Vadi se.) Dobro se dosetio, jel’da!? Samuraj jeste bio nadmen i previše gord, ali se ne bi moglo reči da je bio glup... Mada je svoju pamet mogao i bolje da upotrebi... ... Nisam uspela? Šteta... (uđe stražar, stane i gleda u Cara( Nadam se da će nekom drugom poći za rukom... Baš mi je žao što se princeza... eto šta sve ima, a radosti ipak nema! Mnogo mo je žao... Ne zato što... Pa dobro... Šta se može... Šta da se radi... Pokušala sam... Onda, tako... Ja sam ionako... i kod kuće sam bila rob... Bar sam probala... Molim? Oslobađaš me? O predobri Care! O premudri! Svima ću pričati! Hvala... Hvala... (odlazi klanjajući se)
10 scena SER SAJMON SMIT (samouveren, potpuno siguran u sebe, kao da radi na TV s visine): Helou! Ser Sajmon Smit! Pliz tu mit ju! Tu sam, kod Perl Harbura, lovim malo ajkule i delfine... Pa reko’ da svratim i časkom naučim prinses tu mejk Ha, ha, ha! Treba živeti punim plućima, darling! Lisn tu mi! Mjuzik! 3. Song na foru dobrog starog roka S bedekerom oko sveta, usred leta... avantura! Tigru brke očupati, mila mati... avantura! Peska čari, u Sahari ... avantura! S leptirima čaja piti, pa ih zatim uhvatiti... avantura! Bela jedra razapeti, uvek smeti... avantura! I gusaru doakati, pa nek pati... avantura! Pridaviti kobru zmiju, baš za šiju ... avantura! Uzjahati plavog kita, dok se skita... avantura! Pivo piti na barele, kuku lele... avantura! Društvo muško, nema veze, primićemo i princeze... avantura!
Šta nije smešno!? (besno, kao kad neko pita: Šta je smešno?!) Ou nou! Prinses nemati duha! Ona ne razumeti čuveni Ingliš hjumor! Može biti princes glup! Glup kao princes krofna! (odvodi ga stražar) Ne možeš ti samnom tako! Znaj, brezobrazni samuraj! Ja sam Britiš državljanin! Ja ne biti rob! Ja sam od... Ou nou, let mi gou! (izneo ga stražar) Ou nou, let mi gou!
11 scena Ovu scenu igra Glumac sa dva ginjol lutke koje predstavljaju Muža i Ženu. Ispod cirkuska muzika, ako može sa zvucima i mirisom Japana. GLUMAC: Putujući teatar Kabuki Torbaki. To sam ja. Ja sam, samcat. Čovek pozorište! Ekonomično. Dinamično i fantastično! Radim sve što vam srce ište. Poznat širom Azije, kod naroda, kod plemstva i kod buržoazije! Najbolji na svetu, bez laži i bez trika. Gledajte pažljivo. Komad koji vam izgram zove se: BUNIKA. (igra) Neki putujući trgovac svile svrati u jedno gostionicu da prenoći. Žena gostioničareva beše pohlepna i zavidna. Na trgovčevim leđima ona spazi tešku balu i odmah pomisli: ŽENA; Dobro bi bilo da zaboravi svoj teret kod nas. Obogatili bismo se. GLUMAC; Posle toga posavetova se sa mužem. On je bio isto toliko pohlepan kao i žena, a pored toga još i lukav. Kad mu je žena ovo saopštila, on reče: MUŽ: Najbolje je da ga nahranimo bunikom. Od nje ljudi odmah oglupe i postaju zaboravni. GLUMAC: Rečeno – užinjeno. Gazdarica otrča u polje, nabra tamo toliko bunike da je jedva donese. Zatim je pomeša sa jelom i nahrani gosta. Od bunike trgovac sasvim oglupi i svu noć ne mogaše da zaspi. A ujutro, čim je svanulo, brzo ustane i ode iz gostionice. Gazdarica odmah potrča u sobu. “Ha, sigurno nam je sve ostavio” – pomisli ona i, radujući, poče nestrpljivo da traži po sobi u kojoj je trgovac spavao. ali, sem izgužvane poselje u sobi nije bilo ničega. ŽENA; Koliko sam mu bunike skuvala, a nikakve koristi! MUŽ; Ne, to ne može biti! GLUMAC; On je takođe ušao u sobu, pregledao je, ali ništa nije mogao da nađe. Zatim je malo postajao, razmišljajući o nečemu, i gunđao nešto za sebe: MUŽ: “Ne može da se desi da posle bunike ništa ne zaboravi!” ... Pa, da sigurno, zaboravio je, zaboravio je! ŽENA; Zaboravio? Šta je zaboravio? Gde je zaboravio? MUŽ: Zaboravio je da plati prenoćište... (Glumac vidi da mu nije uspelo, pa ponavlja poentu) Zaboravio je da plati prenoćište... (Vidi da mu ipak nije uspelo, pa improvizuje svađu i tuču između muža i žene) MUŽ: Ti
glupa lakoma ženo, šta si ovo uradila!
Sad smo ostali bez svojih rođenih para! GLUMAC: U stvari to znači da su gostioničari na gubitku zato što su bili tako lakomi. Hteli su da trgovac kod njih zaboravi svoju svilu, a on je zaboravio da plati račun. Jel’da je smešno!? Ha, ha, ha! (dolazi stražar po njega) Nije? Care, budi drug! Evo priznajem, nisam nasmejao princezu, ali pusti me! Pusti me, molim te ko brata! Šta će ti glumac kao rob? Glumci su lenčuge i nesposobnjakovići. Bolje da užmeš nekog jačeg. Eno onaj Englez može da ti lovi gliste za pecanje, a ja ne mogu čak ni to. Ja sam slabašan i gadljiv... Joooj (plače, već napolju) 12 scena DON RODRIGO: (gusar i diler razne robe, sa sandukom i blagom, teatralan): Buenos dijas amigo! Hoze Marija Don Rodrigo del Gvadalkivir i Somosa Maraviljosa! Sve sam to ja lično - i porodično! Podanik Španske krune i svetski moreplovac. Radim za zlato i za novac. Zašto od nešto praviti drama i tragedija? Za sve ima remedija. Hoću da kažem lek, za svaki problem i svaki čovek! Samo ti care ne žali pare, i ja ti odmah problem reši, pa se tvoja mala Cunami nasmeši. Radost i sreća su kao i sve drugo, roba, koju kod mene možeš da kupiš u svako doba! 4. Song - raspevan na špansku foru Princezo lepa, istina je stara, apatiju leči - trošenje para!
Nisi više klinka, tako si lepa i mila, treba ti francuska šminka, treba ti kineska svila! Tako nežna i ljupka, zate je arapska kupka! Voliš li nojeva perca il želiš bundu od nerca?
Veliki Care Toširo Tatamata, lek protiv tuge je - trošenje zlata!
Por infante, poznato je svima, najbolje su tašnice iz Rima! Ne smatraj se pravom princezom, dok se ne hladiš Madridskom lepezom!
Kod princeza, kao i kod sviju, trošenje love, leči depresiju.
Evo šnala od korala, evo mašne, somot, strašne, ukosnice-lepotice i biserne ogrlice, izvolite, porfavor! Štiklice fine, ko za balerine, čipkaste gaće, da guza žvaće, mider što steže, gde kaiš veže, il treba fin lavor? Od tila veo, za šešir beo. i damske klompe, za gradske džombe, ogledalce sjajno, gde lepa si trajno, il bi rađe termofor? Škotski viski, parfem pariski italijanske umetničke slike i najbolje oružje iz Amerike, izbirajte porfavor! (kako izvadi oružje, uleti stražar i smota ga spretno) Aj aj ajaj! Aj aj ajaj!... Jo soj konkvista, non soj terorista! (odnešen ) Aj aj ajaj! Aj aj ajaj!
scena - (ove sc. nema u NG verziji) (Ovu opriču priča Pripovedač sa maskama Sekija i Jednookog, koje drži u rukama i stavlja, po potrebi, ispred lica. Dakle igra tri uloge: Pripovegača, Sekija i Jednookog) PRIPOVEDAČ: Pripovedač Kenzo, znan i čuven diljem Japana, a i šire, preko okeana. Čast mi je nasmejati princezu mladu, u našem prestonom gradu... Ispričaću vam poučnu priču o Jednookom i dvookom... Dakle: Na jednom ostrvu živeo je lenjivac po imenu Seki. Od jutra do mraka izležavao se i molio bogove da ga izbave od siromaštva. Jednom Seki sazna da na susednom ostrvu žive jednooki ljudi. Lenjivac se obradova. SEKI: Bogovi su uslišili moje molitve! Poslali su mi sreću! Sada ću poći na ostrvo jednookih, namamiću bilo koju jednooku nakazu u svoj čamac i dovešću je ovamo. PRIPOVEDAČ: Susedi se začudiše: A zašto ti je potreban takav čovek? SEKI: Staviću ga u kavez i pokazivaću ga za novac. Svako će hteti da vidi takvu nakazu. PRIPOVEDAČ: Lenjivac sede u čamac i uputi se na susedno ostrvo. Čim prispe na obalu odmah opazi ono što je tražio. U susret mu korača jednooki čovek. “O kakva sreća! Samo bogatstvo mi ide u susret!”pomiisli. Lukavi lenjivac pokloni se jednookom do pojasa i reče sa pritvornim osmehom: SEKI: Odavno maštam sam da se sretnem sa tako prijatnim čovekom kao što si ti. JEDNOOKI: Ja sam takođe maštao celog svog života da se sretnem sa tako prijatnim čovekom kao što si ti. SEKI:Molim te da posetiš moju kuću. Hajdemo odmah u čamac i pođimo kod mene. JEDNOOKI: Sa zahvalnošću primam tvoj ljubazni poziv, ali pre toga te molim da ukažeš čast mome domu: moji rođaci obradovaće se kad te vide. SEKI: Sa radošću ću prekoračiti prag tvoje kuće... PRIPOVEDAČ: Reče Seki i pomisli: “Sutra ćeš sedeti u kavezu, a meni će sa svih strana priticati novac.” Samo što Seki uđe u kuću jednookog, a sa svih strana domaćinova braća povikaše: - Pogledajte, ovaj ima dva oka! Kakva nakaza! Otkuda je došao? JEDNOOKI: Odmah ću vam reći, samo ga vežite što jače! PRIPOVEDAČ: Seki ne uspe ni da se pomakne ni da se mrdne, a već je bio svezan. Tada jednooki reče svojoj braći: JEDNOOKI: Radujte se! Našoj bedi došao je kraj. Posadićemo ovo čudovište u kavez i pokazivaćemo ga za novac. Svako će hteti da vidi dvookog čoveka. PRIPOVEDAČ: Nije prošao ni sat, a Seki je već sedeo u kavezu. Odasvud su žurili stanovnici ostrva jednookih da vide nakazu sa dva oka. Svaki je plaćao gazdi po jedan srebrn novčić. Tako je završio svoje dane lenji Seki. Eto šta se dešava onom ko drugome nevolju sprema... Molim? Da li to čujem princezin zvonki smeh? ... Ne? Nije moguće! Mora da mi se začepilo uvo... (čačka uši) Dobro, dobro... Nisam uspeo. Odlazim! (stražar mu se isprečio) A? Znači ne odlazim... Ostajem na ručku, pa na večeri, pa na doručku, pa opet na ručku... Pravo da ti kažem Care, uželeo sam se domaćeg reda i mira. Dojadilo mi više da lutam drumovima... Više volim da budem rob i da jedem svaki dan... Kad nemaš šta da jedeš ni sloboda ne vredi baš mnogo... 14. scena SERDAR MILJENKO (Gurnut je na scenu i vezan. Mrtav je ozbiljan i vrlo ljut. U odeći dvaput široj nego što mu treba. Omršavio. Muzika, - izpotiha se uvlače gusle) Pi! Viđi žumanjca, što mi učinje! Pi, avetinjo, trinjo, slino, čamotinjo! (razgleda) Jes ti gospodar u ovu avetnu zemlju, jadan? Ti? Pa, kolko je tebe godina kad si tolišan? (nekome ko ga je cimnuo za konopac) Dobro, de, ne poteži! Ko da se ja ne umijem ponašat na dvor! (Caru, svečano) Serdar Miljenko Ojdanić iz Berana, od sivije tića, Vasojevića, pozdravlja svijetloga gospodara bez mana, moćnoga cara Japana! (privatno) Viđi, care, tebe svaka čas! Jes da smo mi u ratu ljuti protivnici, al izvan bojnoga polja ja protiv tebe, ama baš ništa nemam, oca mi očinjeg. Strine mi! Tebe, velim svaka čas, al mene su ovi tvoji samuraji ufatili na spavanje. A to nije čojski, brate! Đe to ima da se junačina na spavanje vezuje i da se ka brav nosi na brod! Da se ka magare voda kroz gradove vezan i da mu se ženetine cerekaju! Vezan, ej!!! Ka da bi ja pobjega i pliva do Crne Gore! Mene da je bilo do plivanja, ja bi ti se rodia na Kubu a ne u Berane. Nego, slušaj: nijesam ja od svoje volje prevalio po svijeta i doša ratovat s tobom! Mene je moj gospodar, knjaz Nikola, ka bracki saveznik Ruskoga cara Nikolaja, posla, da pomognem caru Nidžu da te pobijedi. Da me posla da pomognem tebe, da pobijediš njega, ja bi čoče, tebe pomoga! (sedne na gusarov kovčeg, ali ga cimnu) Što me trzaš, avetinjo! Šjedim, ne napadam! Oli ne vidiš, oči ti ispale! (stalno muči muku sa gaćama koje oće da mu padnu i sa ovim što ga cima za konopac) Oli mu reć da odpušti?! Ama bi ga pokida ka pas džigericu, samo kad bi moga pustit gaće a da mi ne spadnu! Slušaj Care! Ja sam se naputova, nasmrzava i nagladova i do one... kako ono biješe, Mindžurije, a kamoli do ovoga tvojega Japana! Viđi, niđe me nema! Još trojica stanu samnom u moje rođene gaće! Spa sam na frtalj onoga momčine kakog me majka rodila. Sve odgladi! Viđi, niži sam za po metra! Dva puna metra mi bješe kad krenuh iz Berana! Turili me ovi tvoji u neke kazamate, kakije ni u Turaka nema. Dadnu mi dva štapića da lovam s njima posan pirinač po činiju! Dobro ti nijesam manjka gladan! Mi u Crnu Goru kad nemamo ‘rane i ne držimo zarobljenike. A kad imamo ‘rane, onda i ranimo isto ka i svoju čeljad. Krtolom! Bolje bi mi bilo da su me ljudski popšjekli no da me vako glađu more... Ne cimaj, jado! I časprije me bačiše vamo. Vele, idi te nasmij neaku princezu... Da ako uspiješ daće ti dobri car oku zlata pa begaj doma, da te naše kose oči više me gledaju! Čuš, jel to poso za junaka da nasmijava đevojčice?! Nijesam ja neko... da izvineš, spadalo, sprdalo il kako se ono reče... glumac, daleko bilo! Ja sam ozbiljan čoek, i mene ponos ne dozvoljava da mi se đevojčice smiju! I nijesam ja doša vamo nikog nasmijavat, no ratovat! I viđi da ti rečem... Nego imaš li ti kako dijete il samo to malo đevojčice? I! Jadan! Pa što ne napravi? (baš ga žestoko povuku i opasno naljute, on se zaboravi, prgavo svom snagom potegne konopac, na njemu izvuče stražara, koji samo što ne padne na nos. Ali zato i miljnku padnu gaće...) Čuje se veseo i spontan smeh princezin... Šta je smiješno?! Šta je smiješno, pitam!? Jeli, mala, tebe govorim. Je li ti smiješno to što sam oslabio, te mi gaće padaju?! Što me držaste na dijetu, ka dijete, je li ti to smiješno. E da sam još duplo manji, po trojicu ovaki u zube ću da nosim! Razumiješ! U zube! Svi ulaze, razdragani, čestitaju mu, što njega zbunjuje. Počinje završni song. 15. scena Song - veselo i dinamično. SVI pevaju. *osim Deda Mraza u NG verziji) Ako imaš srce lavlje, ti se smeškaj, smeh je zdravlje. I nije ti neka zgoda da budeš mrgoda!
Nema, bome, većeg greha nego kad se lišiš smeha. I nije ti neki fazon da smanjuješ dijapazon!
Ništa nije veća greška nego kad se lišiš smeška. I nije ti neka fora da igraš namćora!
Važno je da imaš njuha i biraš društvo što ima duha. Čuvaj se gluposti, čuvaj se laži, šta ti je smešno, odmah pokaži. A zbilja je strašan peh ako sakrivaš osmeh!
Izpotiha, il izglasa, pusti nek se zatalasa. Niti zbori, nit romori, već smeh pusti da se ori. Smej se bez zazora, smej se bez treme. Ozbiljni prave prave probleme! ozbiljni prave najveću frku smej se u letu, smej se u trku! Bićeš lepši nego ljiljan kad si malo neozbiljan! Smeh protiv stida, smeh protiv straha smeh protiv gnjida, smeh protiv kraha... Smehom protiv boljke, osmehom do sreće, pokloni mi osmeh, ne treba mi cveće. Niko nema bolje želje, nego da mu daš veselje. (Osmeh je lep, a smeh je lek.... osmeh je lep, a smeh je lek... osmeh je lep, a smeh je lek... ) dodatna NG scena Čuju se praporci sa Dedinih sanki DEDA MRAZ (ulazi zaduvan) Draga deco, draga deco! Nije moguće da sam odocnio! Jesam li zakasnio? Da li je pronađen princezin osmeh?... Da li je vraćen princezi Tanaki Manaki? Molim? Nije Tanaki Manaki, nego? Aha! Cunami Majami! Naravno, znao sam! Uh šteta što joj je vraćen, mogao sam ja da joj ga vratim! Tj. Nije šteta, ali... Ja sam velemajstor za povrat osmeha i osmehčića na dečija i princeska lica. Nego, eto odocnio sam... Zar se vama ne čini da sam ja malčice ostario u ovih poslednjih trista godina? Usporio sam malo... Brada mi nekako sve belja i ređa... I eto... Zakasnim na Povratak princezinog smeha. A slušajte kako se to zbilo: (fon muzika) Baš sam bio u Azerbejdžanu, u jednom malom restoranu... Kad sam čuo preko moje veze, za problem japanske princeze. Skočim i sanke azerbejdžanke, i jurnem put zemlje Japanske! putujem tako od brda do brega, a sanke sporeeeee! U Ažerbejdžanu nema snega! Jedva me negde kod Urala, pokrene neka mećava mala. Tako sam stigao do Sibira, a tamo može da se bira! Sneg kakav oćeš, to svako znade, do struka, grudi il čak do brade... Dok vetar svira, širom Sibira... U po zime i u po leta, lete sanke ko raketa! Ali me kod Ulan Batora, presrete jedna tetka matora! “Sram te bilo Deda Mraze, zar ćeš da projuriš mongolske staze? U veselome decembru mesecu, zaboravićeš mongolsku decu!” I šta ću? Meni propusti ne liče! Stanem, da darujem Mongolčiće! Reč dve ovde, reč dve tamo, kako to ide, svi mi znamo... Proleti vreme kao san, i tako zakasnim u Japan! (dosta muzike)
Nego, ja se raspričao o princezinom osmehu, i kako sam zakasnio u Japan a gde su vaši osmesi? U Beograd nisam zakasnio! Imamo još ____ dana do Nove godine i stići ću svima da podelim poklone i osmehe. Nego da proverim ko je bio dobar? ____ Ko je bio bolji? ___ A ko je bio najbolji.? .. (kratak razgovor sa decom, improvizacija)
|