<<

 

 

Mirjana Ojdanić

 

PRIVATIZACIJA

(turbo-komedija)

 

 

 

 

 

 

 

Beograd 3.3.2003.

 

 

 

 

LICA:

 

DESISLAVA ĐONOVIĆ, okrivljena. Optužena za pljačku. To je u stvari jedna ponižena žena, koja pokušava da od svoje muke napravi svoj izbor i svoje zezanje. Ili bar da drugima to tako izgleda. Da bi preživela krije čak i svoje obrazovanje i svoj ukus, pravi se gluplja nego što jeste. U ozbiljnim godinama, a radi golog opstanka počela je karijeru turbo-folk pevaljke, u čemu je takođe gubitnica.

Kao doktori nauka koji se bave švercom. Tranzicioni lik.

 

DAKTOS, administrativno lice, ženskog pola

Autentična, nepatvorena kičerka. Konzument svake mode od turbo folka do ljubića, od veštačkih noktiju do silikonskih sisa. To je “sofisticirani” kič, skup, potrošački, zaštićen medijskim kampanjama i reklamama.

Umetnica u utucavanju vremena. Intelektualno ostala večno u pubertetu.

 

 

SUDIJA, lice sa funkcijom ženskog pola, mlađe

TUŽILAC. Muškog roda ali ne baš sasvim.

 

 

 

Dok publika ulazi na sceni je Daktos. Na njenom stolu je istaknuta tabla PAUZA 9 - 9.30. Ona jede burek sa mesom i jogurt. Sluša neku mutnu muziku sa tranzistora. Ona je sve ono što vas nervira kod administrativnih lica. Pedantno napirlitana sa dugim noktima (sa kojima videćemo kako kuca!?) Prenašminkana. Prenakićena. Apatična i antipatična. Ledena prema strankama. Utegnuta, u miniću i visokim potopeticama, kao NK pevaljka. Čita herc roman, normalno. Izgleda dobro, ali je kičer u duši, ako tj. ima dušu. Kad publika uđe njena pauza je, kanda prošla. Ona sklanja tablu, pogleda u neke papire, popravi šminku i proziva Desislavu. Vrlo glasno ili preko mikrofona.

1. blok Dolazak

DAKTOS:

Optužena Desislava Đonović neka se javi u sudnicu broj 129...

DESA:

(Mižda ima gips i štaku, ali i ne mora. Dok šepesa kroz salu, za sebe)

Dolazim... optužili ti mater, dabogda...

DAKTOS

(još glasnije)

Optužena Desislava Đonović neka se javi u sudnicu broj 129...

DESA: (isto)

Ama, idem, idem šta si zapela! Tri meseca čekam da me zoveš a sad odjednom crkavaš od nestrpljenja, ne mo’š da me dočekaš...

DAKTOS

Optužena Desislava Đonović neka se javi u sudnicu broj 129...

Ušepesa Desa na scenu.

DESA:

Tu sam! Jel ovo 129?

DAKTILOGRAF:

Jeste. Ti si Desislava Đonović?

DESA;

(za sebe) Jok, nego si ti! (daktosu, vrlo ljubazno)  Pa, molim vas jel to lepo da se vi toliko (derete)... mislim tako glasno, da sav svet sluša: OPTUŽENA, pa optužena, ko da sam nekog ubila daleko bilo!

Dobar dan!

(pa kad niko ne otpozdravi) To jest, onome kome je dobar, a meni baš i nije od najboljih, iskreno da vam kažem... a izgleda nije ni vama...

DAKTOS:

(diskretno čačkajući zubić) Ti si, znači, Desislava?

DESA:

Da. Desa.. Ja sam... Desa me zovu, zato što je Desislava dugačko i staromodno. To je istorijsko ime, a danas se brzo živi. Moj otac je, na žalost, bio lud za istorijom... Niko više nema vremena da me zove punim imenom. Neki me čak skraćuju na De! (imitira nekoga) ‘De si, bre, De!

DAKTOS:

(ukucava podatke) Optužena Desislava Đonović, iz Beograda. Rođena?

DESA:

Da!

DAKTOS:

 Datum rođenja?

DESA:

15. maj. U znaku Bika.

Kucanje na mašini. Kratko, pa zastane.

DAKTOS;

Godina?

DESA:

Kakva godina?

SUDIJA:

Godina rođenja. Koje si godine rođena?

DESA:

A zašto je to važno? Ovde se ne sudi mojoj mami, pa da joj treba alibi. Kao nije mogla da počini krivično delo, jer je bila opravdano odsutna, zbog porođaja. Ha, ha...

DAKTOS:

(ledeno) Ovo je sud... Ličnu kartu! Imaš?

DESA:

Imam...

DAKTOS mrzovoljno pruži ruku

DESA: (sudiji)

Da joj dam? Gospođici? Evo odma’... sa’ću da je nađem, samo malo...

 

DAKTOS, malo sačeka tako sa ispruženom rukom, koliko da Desi bude neprijatno što ona čeka, ... a onda uzme da isturpija noktić...

 

DESA: (dok bunari po tašni, tražeći)

Ženska tašnica je velika tajna, slavni sude... Vidite čega sve tu nema...

DAKTOS:

Dok tražiš, recite nam bar školsku spremu...

DESA:

Moju školsku spremu?

DAKTOS;

Nego čiju?!

DESA:

Nepotrebna... uzaludna. Kako god hoćete...

DAKTOS: (mrzovoljno)

Dakle, školska sprema?

DESA:

Dakle: Visoka nepotrebna!

DAKTOS (sudiji);

Ne razumem? Šta da napišem?

DESA:

Napišite: Visoka uzaludna, ako vam se tako više sviđa!

(našla je LK) Ah, evo je lična ispravica!

DAKTOS:

Školska sprema, precizno... Koja škola?

DESA:

Pišite: pravni fakultet. U roku. Prosek 9,0. Zato sam i rešila da mi ne treba branilac. Reko’ daj da jednom nečemu posluži i to što sam derala klupe pune četiri godine. A i što da plaćam neku barabu, kad mogu i sama da budem!? Ne mislim baraba, nego branilac! Osim toga, to je sad u modi, kad mogu gospoda... bivši... Što da ja ne mogu! (pa strogo poverljivo) Završila sam i srednju muzičku, ali vas molim da to ne ulazi u zapislik, jer bi moglo da mi naškodi u karijeri! (šepajući, nosi ličnjak) Evo, slika je iz mlađih dana, ali to sam ipak ja, nadam se da se još uvek vidi...

DAKTOS:

Adresa je ova ista?

DESA:

Jeste! Samo se ulica više ne zove Međuratnih radničkih štrajkova, nego... (diktira) Slobodne međukordonske šetnje... Bulevar Slobodne međukordonske šetnje... premda je za bulevar prilično tesna, kratka, uska

 i bez-drvoredna...

DAKTOS:

To sud ne zanima!

DESA:

A jel zanima sud to što ni sprat više nije drugi nego prvi?!

DAKTOS:

Znači preselili si se? A što to nisi regulisala u policiji?

DESA:

Ne, ne nisam se preselila, nego je zgrada malo potonula, pa sam sad na prvom spratu, a ne više na drugom...

Zato što je zidano na nekom podzemnom potoku pa...

DAKTOS:

Bračno stanje?

DESA:

Nesređeno!

DAKTOS:

To nije odgovor! Udata? Neudata? Razvedena?

DESA:

Sve!

DAKTOS:

Kako sve?

DESA:

Pa, logičnim redosledom! Prvo neudata, pa udata, pa razvedena! Kako bi drukčije?! Nisam se valjda prvo razvela, pa udala, pa neudala!? Ha, ha...

DAKTOS:

Da li si kažnjavana?

DESA:

Normalno. Svi smo kažnjavani, na neki način! Mislim kažnjeni od sudbine, od samoupravnog diktatora, od Milosrdnog anđela, od “demokratija to sam ja”...

DAKTOS:(sudiji, u publiku)

Šta da napišem?

OFF: SUDIJA: Ja vas upozoravam da se uozbiljiite, inače...

DESA:

Izvin’te neću nikad više! Nešto mi odjutros ne radi autocenzura, ne znam šta joj je, uspavala se... A inače je ona po vazdan budna, kao da sam novinar, da izvinete na izrazu ...

DAKTOS:

Ponavljam: Da li si kažnjavana?

DESA:

Mislite ovako formalno, od suda?

DAKTOS:

Da!

DESA:

Ne!

DAKTOS:

Šta: ne?

DESA:

Od suda nisam do sada kažnjavana, a pravo da vam kažem, nadam se da neću ni danas biti jer...

DAKTOS:

Dakle, da pišem: Ne.

DESA:

Da!

DAKTOS:

Da ili ne?

Svađa. Upada sudija.

OFF: SUDIJA: Dakle, pod moralnom i materijalnom odgovornošću tvrdite da do sada niste kažnjavani i da ćete govoriti istinu, samo istinu i ništa osim istine... Izvolite onda...

                                                             2. blok    Izjava

DESA:

Šta da izvolim?

DAKTOS:

Daj izjavu. Prvo treba da uzmemo tvoju izjavu. Šta imaš da kažeš?

DESA:

 Svašta imam da kažem!

DAKTOS:

Svašta se Suda ne tiče! Samo ono što se tiče predmeta optužbe!

DESA:

Znači, da krenem od početka? Dobro...

Ovaj... a jel mogu nešto da vas zamolim? Molim vas da, za vreme mog izlaganja, isključite svoje telekomunkacione aparatiće! Ovo mi je prvi nastup na sudu, pa imam malu tremu. A kažu da mobilni najviše zvone baš na premijerama, kao ludi... Ja doduše ne idem na premijere, al priča narod... Kažu, jedan usred premijere uzeo vezu i dere se: Evo me kod kuće ubijam se od dosade, samo što nisam zasp’o! Usred premijere, možete misliti! Šta je? Nije moguće da ga niko nema?

Evooo... ima gospodin tužilac. Normalno.

Samo trenutak da se gospodin tužilac isključi... (zagleda pažljivo)

O, gospodin ne samo da se isključuje nego... Izmrežili ste se? Transparentno i konstruktivno? Puno vam hvala.

Dobro, bićete par minuta nedostupni pretplatnik... ali neću ja dugo...

DAKTOS:

(za sebe, kriz zube) Oćeš li više, baba!? (pa nastavi da sređuje noktiće)

DESA:

(uvređena) Izvinite, molim vas! Ovo nema nigde u svetu! Ja gledam te TV prenose i videla sam da se svuda lepo kaže Gospodin. čak i ratnim zločincima! Gospodin ratni zločinac!  A ova meni TI BABA. A šta mislite kad bi tasmo u kulturnom svetu rekli Oćeš li više, deda! ?

DAKTOS:

Duboko se izvinjavam!

DESA:

 E, pa ovako: ja sam drugarice, pardon, ... gospođo sudija...

(pa se seti ovoga) Jel se vama ne čini da je ovaj kapitalizam malo nepravedan prema nama ženama? Dok sam ja bila mlada sve smo bile “drugarice”. I ja, kao gospođica, i babuskare od 100 godina! A sad kad bi meni naprimer odgovaralo, da me zovu drugarice, isto ko i neku devojku, sad se stalno naglašava i podvlači ta razlika u godinama...

Mislim, jel to lepo da mene zakači i jedna i druga nepravda?!

Dobro, dobro, nemojte da se mrštite...

Daktos igra košarku sa gužvicama papira i korpom za otpatke...

Možda ste i vi zapravo gospođica, al ja ne vidim odavde...

Nisam ponela naočari, jel shvatate kakav sam ja maler? Uvek nešto zaboravim... (misaono) Dosta je neobično da žena sudi... mada kažu da su danas kod nas većinom žene sudije... To je zato što su vam plate bedne. Čim porastu, vratiće se lepši pol. Mislim jači pol. A... meni je i lepši, iskreno da vam kažem. Šta ja mogu što sam nepopravljivo normalna?! Mislim stvarno me ne zanima isti pol...

Premda, priznajem, naravno, pravo na svačije seksualno opredelenje...

U redu! U redu! Meni čak, baš odgovara. Stvarno se deklarativno i definitivno izvinjavam, molim da mi oprostite, neću nikad više, strašni sude. Pardon, slavni sude...

OFF SUDIJA: Šta to nećete nikad više?

DESA:

Pa neću ... neću da zaboravim naočari... Znam da to deluje neozbiljno... da čovek dođe u ovako ozbiljnu instituciju bez...

DAKTOS:

Pređi na predmet rasprave!

3. blok O demokratiji

DESA:

Da, da! Evo baš prelazim na njega. Odnosno na predmet. Dakle, ja sam svim svojim toplim balkanskim srcem i širokom slovenskom dušom za tu rasprodaju. Odnosno privatizaciju. I za demokratiju.

Premda su meni kao DEMOKRATIJU prodvali najrazličitije stvari.

I dandanas se sećam kad sam prvi put išla na izbore...

Davno, bila sam mlada (dobro, nije sad važno kol’ko tome ima godina!)

Kad tamo, na listiću, jedan jedini lik! Šta ja ovde imam da biram, pitam?! Da biram između jednog?! “Na tebi je samo da zaokružiš, a druga su izabrali pametniji od tebe, po delegatskom principu, to ti je demokratija!” Zaokružim druga. Ako je to demokratija, jel?! Nisam više išla na izbore. Nek biraju pametniji, bez mene. Sami. Posle, došlo ono samoupravljanje za koje su sve svetske novine pisale da je najveća svetska demokratija. Ja doduše nisam čitala sve svetske novine, al su mi prepričavali preko mog televizora. Posle kaže, kakva demokratija, to je bila smrdljiva diktatura!

Samu upravljali! Niko ništa nije radio!

Isti spiker kaže! Nije smeo da zine dok je drug bio živ...

Onda se pojavio veliki demokrator, za koga sad sve svetske novine pišu da je bio veliki diktator... I opet ja ne čitam, nego mi prepričavaju preko istog onog televizora. Onda su došli još veći demokratori koji su srušili velikog demokratora jer je varao na izborima... I to je sad opet demokratija! Ja stvarno verujem da su mi ranije prodavali muda pod bubrege i da sad više nema muda, nego su baš pravi bubrezi... Mislim prava demokratija.

Daktos baci sa stola fasciklu sa papirima iz koje sukne oblak prašine. Ona ništa...

Ja verujem! Ali mene osujećuju mračni, reakcionarni, nazadni elementi. Valjda što sam maler, vidite da sam čak i cvikere zaboravila, bez kojih sam praktično nevidljiva. Odnosno, ne vidim ništa, to jest ćorava sam! Mada inače nisam, odnosno sa cvikama...

DAKTOS:

Prestani sa tim digresijama!

DESA:

Prestala! Dakle, potičem iz jedne rasvetljene, napredne sredine...

 

DAKTOS:

Šta mislite pod rasvetljenom sredinom?

 

DESA:

Pa ne mislim, valjda na zonu zaštićenih potrošača kojima ne seku struju! Jer ja u toj zoni ne stanujem, gospođice, ako vi možda stanujete...

Dakle mislim na prosvetljenu sredinu, u kojoj su svi ZA! Ranije su bili PROTIV, ali sada su svi listom ZA. Nizašta drugo nego samo za ZA.

Prvo su se, doduše, dogodili kao narod, što reče pesnik. To još onda, dok još niko nije smeo da nas bije i dok je voleo i on nas. Al posle, kad su počeli da nas biju i da nas polivaju ladnom vodom, kako figurativno, tako i bukvalno, svi smo se u’vatili, prvo za pištaljke, pa za šerpe, pa bogami i za kontejnere...

OFF TUŽILAC: Ne razumem, kakve ovo ima veze?

4. blok O Diši i privatizaciji

 

DESA:

Objasniću! Evo na primer, direktor firme u kojoj i ja imam čast da budem na prinudnom odmoru. On je prosto pravi pionir privatizacije. Premda ima jedno sto godina i niko ne bi poverovao da uopšte može da bude pionir! Ali on jeste! Znate, nas je jednoumlje socijalizma držalo u zabludi da su svi “pioniri maleni”. A pionir je, u stvari, neko ko nešto prvi započinje. Hoću da kažem, naš direktor. On je shvatio prednosti privatizacije još dok niko nije smeo ni da nas bije, ni da zucne. To jest dok su svi ostali čamili duboko u mraku društvene svojine itd. I ne samo da je shvatio, on je obavio istu! Mislim privatizaciju. On je izvršio. Njegov je privatizatorski genije smislio odgovarajuću borbenu taktiku za tu revolucionarnu... jer u datom trenutku to je još bilo u ilegali... I zato je genije od mog direktora, pionira privatizacije, sve naše mašine, koje su čamile pod debelim slojem društvene prašinčine - prosto rashodovao, kao zastarele. Sutradan ih je pošteno kupio po dinar tonu, kao staro gvožđe. Obrisao prljavu prašinu društvene svojine i one već deceniju, u punom sjaju, obavljaju poslove i važne radne zadatkle u njegovoj privatnoj firmi. Naši radnici rade mu neprijavljeni, za trećinu plate, pošto u našoj firmi primaju prinudni...

OFF TUŽILAC: Prigovor! Ovde se ne sudi gospodinu direktoru, nego optuženoj i ne vidim zašto je potrebno...

OFF SUDIJA:  Usvaja se prigovor!

DESA:

Molim? Ja znam da se ne sudi njemu, nego meni. Uostalom, zašto da mu se sudi, on je rodonačelnik napretka i priv...

OFF TUŽILAC: Prigovor!

OFF SUDIJA: Usvaja se. Optužena, molim vas, bez digresija!

DESA:

Dobro, neću više o njemu, slavni sude. Ja sam samo htela da oslikam kako potičem iz jednog progresivnog, naprednog, valjanog okruženja. (To je ono što se nekad zvalo okolina ili sredina, a sad se zove okruženje. Okruženje je danas doduše i ono kad se nađeš opkoljen neprijateljima, što se nekad zvalo obruč... al nema veze... to se sažima jezik, valjda...)

 Evo, na primer, zgrada u kojoj živim potpuno je privatizovana u prvom talasu. Ne samo da smo svi otkupili stanove po ceni kutije šibica.

Doduše i jesu kao kutije šibica, ali ipak...

Ali ne samo to! Nego i sve ostalo.

5 blok Dete bez tate

Vešernicu je prisvojio bivši predsednik kućnog saveta, za svoju ćerkicu iz prvog braka i njeno... dete bez tate. Normalno je da se vanbračni deka pobrine za unuče, jel? Ona, tj vanbračna mamica, čak tvrdi da je upravo dete bez tate, u pravom smislu reči, privatno dete. Jer deca iz regularnih brakova su, jelda, zajednička, pošto su rođena pod svojevrsnim okriljem države. Takva deca su takoreći državna deca. Kaže ta predsednikova ćerkica. Ta što je rodila dete bez tate i sad s njime uživa u našoj vešernici, dok mi sušimo veš po prozorima, u smogu! Tako da čim se osuši možeš ponovo da ga pereš, ne moraš ni da ga peglaš. Mezimica! Bivšeg predsednika.

DAKTOS:

Ovde se ne sudi bivšem predsedniku, nego tebi!

DESA:

Pa i ne možete vi njemu da sudite, on je ex prezident. Njemu može da sudi samo Haški tribunal. Nema nama boljitka dok ne unesemo u Ustav, da ćemo svakog bivšeg predsednika lepo da isporučimo u Hag ko porciju ćevapa...

DAKTOS:

 Ovo je uvreda...

DESA:

Uvreda koga... ili čega? Predsednika ili ćevapa? A, ne-ne-ne! To je jedina šansa da prestanemo da se koljemo za vlast, ko besni kerovi. Kod nas bre, svi oće da vladaju, niko neće da radi. A kad bi vladanje imalo neke konkretne posledice, naprimer Hag...

OFF SUDIJA: Upozoravam vas.. Ovde se nesudi toj... majci. Nego

DAKTOS ukucava opomenu

DESA:

Ma šta se odmah ljutite, znam da se ne sudi njoj, pa nismo u srednjem veku! Šta fali detetu bey tate? Ovo je XXI vek.

Saće svi da imaju decu bey tata! Osim pedera!

I to ne zato što oni neće, nego zato što, siroti ne mogu... Dvojica tata!

Pa će da se venčavaju i da usvajaju tuđe neželjene trudnoće...

Zato i tvrde da je abortus ubustvo!

Nego da se vratim na ex-prezidentovu mezimicu iz naše vešernice...! Uostalom... to je jedna pametna devojka.

Prodaje picu na železničkoj stanici...

Daktos se smeje

Šta je smešno? Moraju i putnici nešto da jedu.

Rekla sam da jedu a ne da... D, a ne B!

Dobro! Prodaje picu, ali je završila čistu Filosofiju!

Za razliku od prljave filozofije... 

Ja priznajem da ima nešto u tom njenom stavu o ličnoj i zajedničkoj deci. Mada se meni čini da ipak nije bitno bračno stanje roditelja, nego pol deteta. To jest, ja mislim da su ženska deca stvarno privatna,

a da su sinovi... nekako... više državni!

Zato što idu u vojsku i da prostite, u taj rat...

(šapati i domunđavanje sudije i tužioca)

Daktos duva balone od žvake...

DESA:

Dobro, dobro, znam da to više nije rat, nego čuvanje državne granice, samo što je ta granica 100 kilometara unutar državne teritorije i što se tamo puca. A države ionako nema, pa ne znam kako nešto čega nema može da ima granicu?! Ali verujem da nije rat. I to su mi rekli na televizoru. ( * Štrih Samo ne znam kako se to piše onima koji poginu pri odbrani granice, dvesta kilometara u dubini svoje teritorije?! I kakve su to terorističke grupice od sto ljudi a masovne grobnice sa po petnaest leševa! Morali bismo prvo da razjasnimo šta je grupa. a šta masa!)

OFF TUŽILAC: Prigovor!

OFF SUDIJA:  Usvaja se! Sud nema vremena da...

DESA:

OK.OK. Shvatam da nemate vremena za tako široku diskusiju i momentalno se vraćam na temu mene...

Ukratko: ja sam iz jedne apsolutno podobne i privatizovane sredine! Đubretaru, to je prostorijica od 8 kvadrata u kojoj smo nekada držali đubre, a zovemo je od milja đubretara... Nju je preuzeo komšija iz prizemlja i sada tamo drži uzgajalište pit-bul-terijera.

(peva) Ja sam mala pit-bul-terijer...

Nema tamo više nikakvog društvenog đubreta nego potpuno privatni pitbulovi, rastu teraju se i razmnožavaju. Sve u osam kvadrata. Ekonomično. Zna on da je uzgoj ovih zveri zakonom zabranjen...

OFF TUŽILAC: Prigovor!
OFF SUDIJA: Usvaja se.

DAKTOS šaljeSMS poruke

DESA:

Pardon! Kućnih ljubimaca. Uzgoj je zakonom zabranjen još otkad su negde na periferiji kerovi pojeli dete...

DAKTOS:

Ovde se ne sudi psima, nego tebi!

DESA:

Ama, znam, kerove štite društva za zaštitu životinja, a mene ne štiti niko! Ali baš zato što se meni sudi, vi morate da me saslušate i da ispravno shvatite iz kakve ja sredine potičem i kakva sam ja osoba, kao ličnost! Dakle, naša mračna smrdljiva društvena đubretara je sada svetla i privatna, a svoje đubre mi, lepo bacamo kroz prozore. Gađamo društveni kontejner koji je tu odmah iza ćoška. I na taj način stičemo kondiciju za eventualne ulične borbe sa crvenim protivnicima privatizacije.

Mislim, ako se povampire.

Što bi moglo da se desi, s obzirom na to da su izumrli!

DAKTOS:

(za sebe) Skrati, bre ...

DESA

(zabrza) Evo! Podrum privatizovan za privatnu štampariju privatnih novina, jedne privatne partije. Iste se inače dele besplatno kao humanitarna pomoć. Samo vam uguraju u sanduče, pa posle s njima bacite i zaturen telefonski račun. Onda vas Pošta isljuči, ni krive ni dužne!

DAKTOS:

Upozoravam da gospođi ističe vreme!

6. blok Hit

DESA:

Meni stalno ističe vreme, samo nemojte misliti da vama ne ističe.

Dakle, oko mene sve privatno! Na tavanu privatna radio stanica jedne privatne banke. To je upravo ista ona radio stanica, što je lansirala onu čuvenu autobiografsku pesmu:

(peva)  Skinula sam četrdeset kila

         da bih tebe, dušo, osvojila.

         Nisam jela sto dvadeset dana,

         bio si mi i piće i hrana

 

                          Ali tebi ništa nije dosta.

                          Muko moja skočiću sa mosta!

 

Sećate se te pesme...

DAKTOS: (koju je kupila pesma)

Jao! Bila je veliki hit februara u Rakovici!

(pa se sabere, sudiji) Izvinite...

DESA:

Vidite, gospođice, to je hitić sa naše tavanske radio stanice. (Sad nam je ovo... skakanje sa mostova maksimalno olakšano, otkad su nam mostovi skenjani... ovaj porušeni. Ne moraš ni da oćeš da skočiš, na primer sa Ostružničkog mosta, nego ti se to desi takoreći spontano... Zato što oni misle da mi svi obožavamo da padamo sa mostova... Šta - Ko:Oni? Pa oni milosrdni... Dobro dobro, dobro... Gde sam stala?

DAKTOS:

Kod radio stanice...

DESA;

Puštaju i želje slušalaca. Ono: Milodarka i Ratomir Jocić čestitaju komšiji rođenje kćerke pesmom: Fala, ženo, što mi rodi sina!

A što imaju reklame! Onako džinglove: (imitira) Čaj za šarm i protiv zatvora samo za vas proizvodi... Zaboravila sam ko. Meni taj čaj za šarm stvarno nije potreban a ni zatvor, nadam se, neću zakačiti...

Jel tako gospođo sudija?

 

OFF TUŽILAC: Prigovor. Stranka prejudicira!

OFF SUDIJA: Prihvatam! Nastavite, ali brže i konciznije!

 

DESA:

Kažu da će uskoro dotična privatna radio stanica da preraste u TV studio i da će nam, u tom slučaju, dozidati još dva sprata i dva potkrovlja. Samo ako temelji izdrže. Ja bih baš volela da dograde, prvo zato što više ne bi prokišnjavalo...

OFF TUŽILAC (besno i ironično) Objasnite sudu, malo detaljnije šta je sa tim prokišnjavanjem, molim vas! Mnogo bi mi prijalo da dočekam penziju u vašem prijatnom društvu!

SUDIJA: Uzdržite se, kolega!

DESA:

Pa, eto... prokišnjava... Ja sam, doduše na prvom, ali oni sa šestog sprata se žale, a to su fini jedni ljudi, onako privatno... Zato bi bilo dobro da nas nadzidaju... S tim naravno, da ne potonemo još više i da ne zapadnem u prizemlje... A drugo, volela bih i zato što bi bilo bolje da preko televizije lansiram moj novi hit:

(peva)

                                      Moj dilbeeeeere,

                                                   moja crna brigo,

                                      varo siii meeee

                                                   s kojom god si stigo.

DAKTOS: (prati, tiho)

S kojom god si stigooo...

DESA:

( * ŠTRIH dalje) Mazio si Miru na klaviru.

                       Stiskao si Žanu u ormanu.

                       Oborio Radu na livadu.

                       Valjao si Maru, more, po oltaruuuu.

 

OFF TUŽILAC: Prigovor!

OFF SUDIJA: Usvajam. Morate da skratite, inače...

DESA:

Šta da skratim? Hit? Nemoguće, molim vas. Tu sam ja kompletan autor i pesnik i kompozitor i frontmen. Osim toga kako da im posle uzmem pare na neki dajdžest pesmičuljak? Ja pošteno radim svoj posao, dozvolite!

(sudiji) Šta je boli vas glava?

DAKTOS:

Ama ne hit, nego izjavu svoju da skratiš, pobogu!

 

 

 

7. blok Sve privatizovano

DESA:

A... izjavu mogu, naravno. Evo skraćujem. Znam ja da je vreme novac. Šteta samo što je, u vašem slučaju to prilično bedan novac, ha, ha...

Zato što se niste privatizovali! Zato gospođica još uvek mora da kuca na drljavoj pisaćoj mašini, dok svaka šuša kuca na kompjuteru.

Al svanuće i vama. Čim postanete nezavisni. Dobićete i vi kompjutere iz beloga sveta. Moderne. Fine... sa uprogramiranim presudama...

Doduše na engleskom... ili na nemačkom... to je još malo tesno...    

Jel vam obećo vaš ministar da će vam svanuti ?Već bi on to obavio da ne mora da bude u svakim vestima! Obaveze su to. Toliko slikanje...

DAKTOS: (šapatom, saveznički)

Kazniće te za uvredu suda...

DESA:

Joj nemojte molim vas! Malopre me odro jedan plavac po novom zakonu o prelasku ulice, nemam više ni kinte. Jedino ako primate čekove na odloženo...

OFF SUDIJA: Ovo je poslednja opomena, zapamtite.

Daktos ukucava opomenu.

DESA:

Umemorisano! Dakle stali smo kod zgrade u kojoj stanujem. Po hodnicima privatne saksije sa privatnim šargarepama, makovima i kanabisima. Čak je i lift privatizovao komšija sa trećeg sprata. Zaglavio ga, lepo, kraj svojih ulaznih vrata i pretvorio u špajz. Kaže penjanje je zdravo za srce, a kad može u njegovom podrumu... Taj lik je, u poverenju, iz jedne druge partije, a na petom je jedan iz treće partije, dok je na šestom jedan iz četvrte. Pa se sad džapaju, jer ne mogu da se dogovore ko im ljulja koaliciju...

To vam je jedan mali interpartijski sukob na seksualnoj osnovi. Odnosno, ne zna se ko kome majku i da li je majka aktom zadovoljna ili, da izvinete nije. Premda su svi oni na nekoj vlasti, ko u opštini, ko u republici, ili da prostite, makar u Zajednici država...

Moram da naglasim da je naša opština takođe jedna od vodećih u stremljenjima. Kod nas su već isprodavani i krovovi i parkirališta, a da ne govorim o tome da su svi parkovi koje su do sada samo zapišavali kerovi, klošari i penzioneri, rasprodati kao privremeno građevinsko zemljište.

Za privatne pekare, autolakirere i vulkanizere.

Zli jezici doduše laprdaju kako se ne zna gde su pare od tih prodaja,

ali svaki točak istorije ima svoje klipove, zar ne?

Dobro, neću više da širim, ako ste razumeli kakva je to progresivna sredina! Pa i šire. Na samom ulazu u zgradu usvojena su vrata i ulična i hodnička, pa je sada između njih privatna fotokopirnica. Ma, mi smo svi toliko za tu privatizaciju, da odbijamo čak i da dišemo prljavi, ničiji, zagađeni, društveni vazduh.

Nego se lepo služimo isključivo svojim vlastitim izduvnim gasovima!

Mislim svojih privatnih kola, a na šta ste vi mislili?

8 blok Telefonček

Zvoni joj mobilni telefon, tj. kukuriče. Ona prvo ne shvata pa se javlja.

DESA:

Alo! Jao, Miko, pa gde me nađe sad! Čuj na pijaci?! Otkud ja na pijaci u ovo doba, saniraj se malo. Ajde, ajde, edukuj me, života ti!

Sto godina da pogađaš nećeš ubosti gde si me naš‘o.

E neću da ti kažem! Dobro, bre, dogovorićemo se...

OFF TUŽILAC: Prigovor! Od mene je izričito zahtevano da...

OFF SUDIJA: Usvaja se!

DESA:

Ej luče, ne mogu da ćaskam sad, buni se ovde jedan glavonja. Javljam ti se za po’ sata. Jesi na njemu? Mislim na stabilnom? OK, ljubi te De! (prekine vezu)

OFF TUŽILAC: Kakvi su ovo dvostruki standardi, molim lepo? I na koga se odnosi pridev Glavonja?!

OFF SUDIJA: Glavonja je imenica, kolega! Isključite mobilni, gospođo!

DESA:

Jao, izvinite, ali ne mogu. Zvao me gospodin pomoćnik gospodina ministra za Nešto. Juri me da radim jedan masovni koncerat protiv šunda, na otvorenom prostoru... to jest na buvljaku. To je mega projekat.

 Izvinjavam se gospodinu tužiocu, idemo dalje!

OFF TUŽILAC: Decidirano zahtevam da se aparat isključi! Momentalno!

OFF SUDIJA: Isključite ga, ili ću da prekinem parnicu!

DESA:

A jel mogu da ga stavim na vibraciju. Jeste znali da ovaj novi model može da služi i kao vibrator? Samo, ne razumem zašto su onda sve manji i manji...

OFF TUŽILAC: Upozoravam da ću zahtevati veštačenje o mentalnom zdravlju optužene!

OFF SUDIJA: Izvolite kolega, ali u tom slučaju, lako možete da izgubite proces. Pošto ako okrivljena ne odgovara za svoje postupke...

OFF TUŽILAC: U redu, izdržaću još malo...

DESA:

Izdržaćemo mi još ko zna koliko... Ne dao ti bog da saznaš koliko možeš da izdržiš - kaže nečija, možda španska poslovica...

DAKTOS: Nastavite!

9. blok Bus

DESA:

Hvala. Našom ulicom prolazi najviše ovih novih privatnih autobusa za gradski prevoz, i ja se principijelno koristim samo njima. Pogotovo otkad su u ovin ničijim, odnosno društvenim, uveli ove kontrolore dođoše koji sad nama beograđanima traže karte. Taj socijalni prevoz je inače bio bruka neviđena! Jedamput sam se vozila sa svojim čovekom, a bila je takva gužva da sam morala da mu sedim u krilu.

Nešto me zažuljalo i ustanem samo na trenutak, da se bolje namestim. Kad - jedna cap -  sede!

Kaže, mislila je da je slobodno!

DAKTOS:

Gospode Bože! Aman!

DESA:

Pa gospode Bože, normalno! Kako bre slobodno u krilu mog dede dečka!?

DAKTOS:

Vrati se na predmet, zaboga, imamo još 5 ročišta zakazanih za danas!

DESA:

Još pet optuženih?! E ako su vam svi ko ja, nećete se leba najesti!

U redu, vraćam se na predmet. Samo sam htela da pre svega shvatite da sam ja NAŠ ČOVEK, odnosno NAŠA ŽENA. Jer ja kad pogledam kroz prozor na travnjak, gde sam, kao nevino detence, šetkala svoje nevino kučence. Na taj nekada društveni travnjak moga detinjstva u centru grada, Šta je vidim danas u situaciji krupnih koraka ka integraciji u kulturni svet? Vidim divan kiosk ... kiosk sa žvakama protiv pranja zuba. To su one PH 5,5 da niko ne dobije karijes i da možemo da se ujedamo, do besvesti. Istina svi ti kiosci nisu u pravom smislu tranzicija društvenog travnjaka, nego više kao neka privremena privatizacija, ali i to je koračić ka napretku, to jest ka zapadu. Jer nama na zapadu sunce izlazi i otud nas greje! I to je napredčić za naše primitivno društvo gde još nismo privatizovali ni vodovod, nu EDB (elektrodistribuciju), ni železnicu, ni nebo nad nama! A zamislite na primer da je nebo privatno?! Onda ne bi ni bombardovanja bilo! PRIVATE brate, pa ti uleti ako imaš petlju. Odnosno fantoma. No, kod nas je sve to još uvek reakcionarna, društvena svojina koju arči kogod ‘oće k’o Alajbegovu slamu. A to nam i svet zamera, da znate!

Mi smo jedan dozlaboga pogan i zlopamtljiv narod! Dvesta godina ne opraštamo sirotim Turcima što su nas kar... mislim što su vladali petsto godina. A, vidite civilizovani, zapadni svet... Oni su nama praktično odmah oprostili što su nas bombardovali. Ma šta odma.. još dok su nas guz.. mislim targetirali već su nam polako praštali što nas gađaju...

A mi dvesta godina Turci, pa Turci, pa Turci, pa Turci...

A siroti Turci ko zna dokle bi stigli da nisu nas nosili o vratu!

DAKTOS:

Nisi ti ovde da držiš politički govor nego...

DESA:

Iju, pa normalno da nisam! Pa nisam ja ovamo isporučena helikopterom, daleko bilo, već sam došla dobrovoljno. Ne pada mi na pamet da držim politički govor... pu, pu pu, ja sam stidljiva, časna žena!

OFF TUŽILAC: (hrče...)

SUDIJA: Kolega...

DESA:

Ej kolega, nemoj da hrčeš dok ja vršim izlaganje.

Uključi se, konektuj se malo... Konektuj se sa stvarnošću!

OFF TUŽILAC: (tiho) Molim?

OFF SUDIJA: Zadremali, ste kolega...

OFF TUŽILAC: Dobro da nisam umro! Jeste li stigli do predmeta?

SUDIJA: Nadam se. (glasno) Nastavite...

10 blok O pljačci

DESA:

U redu, u redu, završavam uvod. Verujem da je bio opširan i detaljan, ali to je bilo nužno i neophodno, jer sam ja ovde optužena za pljačku privatne imovine, kao da sam ja neki nazadni, istočni elemenat. Neki zagovornik društvene, tojest ničije, odnosno zajedničke...

DAKTOS: (zeva)

Ajmo malo o toj pljački, ako ti nije teško...

DESA:

Istina je doduše, da sam ja formalno još uvek zaposlena u jednoj društvenoj firmi. Međutim, kao i većina našeg sveta ja sam samo zaposlena, a ne radim baš ništa. Kao što ni platu ne primam! I samo se čeka da temperatura padne ispod - 15, ispod nule, pa da nas sve otpuste.

Te niske temperature služe kao prevencija demonstracija, znate. U demokratiji demonstracije nisu zabranjene, ali se zato pizdarije dese baš onda kad su nemoguće... Po ledu na primer... Dobro, neću o tome...  Mislim da mi možete uzeti kao olakšavajuća okolnost to što već duže vreme radim sasvim privatno, u jednoj privatnoj kafani. Pevam znate...

Ono što narod voli...

(peva) Dala sam ti i srebro i zlato,

                              a ti si me bacio u blato.

                              Moram da te pošaljem na groblje,

                              jer sam bila tvoje belo roblje.

Daktos pevuši s njom.

OFF TUŽILAC: (hrče)

DESA:

 Gospodin tužilac ne voli muziku? (glasnije, da bi ga probudila) Kažem, pevam to što narod voli, kad već ne mogu ono što volim ja. Nema da se bira, jel? Da može da se bira ko da vi ne biste radili nešto bolje od tužakanja naroda, jel tako?! Sigurno ste mogli da budete bar pesnik, ako već ne maneken. Mada sad ima i ćelavih manekena... Dobro, dobro, nemojte da se žestite, ispričaću sve tačno onako kako je bilo.

DAKTOS:

 Ajde, ako Boga znaš!

DESA:

Dakle, bilo je to pre četiri meseca u restoranu Navika.

Ja sam tamo bila privatno i pila svoju prvu jutarnju kafu...

DAKTOS: (sudiji)

Ovde piše da ona noću peva u tom objektu.

DESA:

Pevam do četiri. Posle četiri ne može da se radi jer navale oni obrijani, kuroglavi, sa naušnicama u nosu, lancima u rukama i špricevima po džepovima...

OFF TUŽILAC: (kroz zevanje) Prigovor!

OFF SUDIJA: Usvaja se.

DESA:

Dakle, ostala sam u zatvorenom restoranu da popijem kafu dok ne proradi pijaca, pa da na povratku kući, usput, kupim i ručak. Jer, osim svega, ja sam i domaćica. I to sasvim pristojna. Vama je, gospođo sudija, sigurno dobro poznata sudbina zaposlene žene koju i ja delim...

DAKTOS: (zeva)

Aaaaaa! Ajde...

DESA:

Dobro, dobro, samo sam morala da naglasim kako više nisam bila u objektu službeno, nego privatno! A tužitelj je bio poslovno. Na radnoj večeri koja se otegla do radnog doručka. Sedeli su za stolom do moga i derali se iz petnih žila, uporno tvrdeći da pevaju!

A molim vas jel ovo pesma? (imitira)

                      Milijana, moja tugoooooooo

                      nije mi se dizo dugooooooo!

                      Oj đevojko, crni jadeeeeeee

                      otkada mi ti ne dadeeeeeee!

 

I pucali su u lustere. Lustere, priznajem, nisu pogodili, to jest materijalnu štetu nisu naneli jer im je koordinacija pokreta, već ozbiljno popustila. Ali su zato pogodili jednog golubića koji je nevino lepršao iznad parka u kome se inače nalazi pomenuti objekat. Pogodili su i neka kola bez vozača, što su u blizini bila, doduše nepropisno, parkirana i - ko im je kriv! Uzput su okrznuli i kuvara jer je pokušao da se povuče kroz službeni izlaz...

Ali on je otac troje dece i neće se usuditi da svedoči.

Tako da nemam svedoka. Tužitelj je bio mrtav pijan!

!

OFF TUŽILAC: Prigovor! Pazite kako se izražavate o mom uvaženom klijentu!

OFF SUDIJA: Odbija se! Nastavite.

DESA:

Moram da kažem kakva je bila uvažena protivnička strana Kravatu mi je vezao kao podvezicu. Mislim dok sam još pevala... dok mi nije isteklo radno vreme. Imam i dokaz. Evo te kravate, koju mi je vezao u tri ujutro kad sam zapevala moju omiljenu...

(peva)

                  Šta je bilo sa ljubavlju našom?

                  Milo moje, varaš me sa flašom!

 

                   Ti si moja muka i sudbina,

                   moja ljubav prva i jedina,

                   moja sreća i moja milina,

                   moj zavičaj, moja otadžbina.

 

    Šta je bilo sa ljubavlju našom?

                  Milo moje, varaš me sa flašom!

 

                  A kad dođeš kući, žalim što sam živa.

                  Za sve što ti smeta, ja ispadnem kriva.

                  Što mi slamaš srce, oprostiti mogu,

                  ali ne razumem, što mi slomi noguuuuu!

Daktosica se opet razgalila uz pesmu.

Svi odlepe na tu pesmu, ali mi niko ne vezuje kravatu oko butine.

Obično dobijam pare!

Ja za kravatu ne mogu da kupim ni luk, ni meso, ujutro na pijaci.

Već u dvojku je bio trešten...

OFF TUŽILAC: Podsećam slavni sud da moj klijent ima poslanički imunitet!

DESA:

Pa šta onda što ima imunitet? Valjda smem da opišem kako je izgledao?!

OFF SUDIJA: Ipak, birajte reči, s obzirom da govorite o čoveku kome je narod dao svoje poverenje!

DESA:

Taj narod je isto tako pijan!

OFF TUŽILAC: Zahtevam kaznu za uvredu naroda!

OFF SUDIJA: Polako, kolega! Regulisaćemo to...

DESA:

U redu, biraću reči s obzirom da se radi o čoveku iz Dnevnika.

Za pojasom, iznad guzice... kako se to zove sa imunitetom? Stražnjica? Dobro! Tu je imao zataknut hekler, go ko pištolj. Poklon od Ministra. Ne znam dal od aktuelnog il od svrgnutog, taj je sa obojicom kum!

OFF TUŽILAC: Ovo je prevršilo svaku meru!

OFF SUDIJA: Ali smo, napokon, došli do predmeta.

11. blok Predmet rasprave

DESA:

Predmet, odnosno inkriminisani buđelar je bio zataknut ispod ličnog naoružanja. Virio je iz zadnjeg džepa. U jednom trenutku glava mu je pala u tanjir sa... Ako ne moram ja ne bih detaljisala čega je sve bilo u tom tanjiru, malo sam gadljiva, znate...

DAKTOS:

Nije potrebno, naprotiv. Nastavi...

DESA;

Dobro dakle, tužitelj je u tanjiru zadremao. Ja to donekle i razumem. Umorio se. Nije lako veseliti se čitavu noć u ova nesrećna vremena!

A i bio je kao što rekoh mrtav pijan...

OFF TUŽILAC; Prigovor!

OFF SUDIJA: Usvaja se.

DESA;

OK bio je u alkoholisanom stanju. Kao svinja! Ko krmak!

 

OFF TUŽILAC; Sve da je to i istina, to vama ne daje pravo da prisvajate njegov novčanik!

DESA:

Prvo, to se ne može nazvati prisvajanjem! On meni nije platio deset pesama! Ja sam samo nameravala da ga privatizujem, jer je postojala opasnost da ispadne i postane ničiji. Ili, što bi bilo još gore - društveni! To je, dakle, bilo ne samo moje demokratsko pravo, nego i moja demokratska potreba da ga spasem od podruštvo-

vljavanja. Jer sam ja, kao što sam već dokazala napredna i progresivna!

Jel’ vam sad jasno zašto je bio potreban onoliki uvod?!

 

OFF TUŽILAC; Prigovor! Tu o privatizaciji ne može biti ni govora, jer je novčanik ionako već bio privatni!

OFF: SUDIJA: Tačno!

DESA;

To jeste, ali mene faktički sam novčanik uopšte nije zanimao. Premda je bio reprezentativan, od zmijske kože. Šta će jednoj dami muški buđelar!? Sa slikama njegovih žena i dece. Slikama se fali ali alimentacije ne plaća! Mogu da se kladim! Ja bih to zmijsko čudo vratila, samo da su me pustili! Mene su zanimale samo pare koje su bile unutra, a koje su bile društvene, za šta ja mogu da iznesem dokaze, jer im znam poreklo!

OFF TUŽILAC; Prigovor! Ovo nije predmet rasprave!

OFF SUDIJA: Usvaja se! To sud ne zanima!

DESA;

A zašto to ne zanima slavni sud? (pauza. nema odgovora)

Dobro dakle, ja sam samo htela da privatizujem društvene pare, kao što je opšti trend. Odnosno da ih prelijem iz fonda Zmijska koža u fond Damska tašnica. A privatni novčanik bih sigurno vratila, samo da u tom času nisu upali tužiteljev bodigard, zajedno sa šoferčinom i oteli mi predmet rasprave. Kojom prilikom su mi slomili ruku. Ja shvatam da su oni bili nervozni, jer nije lako džonjati celu noć u kolima pred kafanom, dok gazda loče, ždere i puca. Ali meni moja ruka treba svaki dan, tu ne mogu da budem tolerantna, ma koliko da želim...

DAKTOS; (sudiji)

Ovde stoji podatak da je lom izvršen u ... prijateljskoj vatri.

DESA:

Jeste, lom noge, ali ruku su ova dvojica. Oni su pozvali policiju koja me uhapsila. Kojom prilikom mi je slomila i nogu. Jer, normalno, kad četiri muškarca biju jednu damu, policija hapsi - damu!

Odnosno, ho”u da kažem sad, kad su pohapsili sve krimose...

Sad ovaj... Dobro da ja požurim!

Hoću da kažem koliko je noga krucijalna za moju pevačku karijeru!

Kako da pevam sa štakom? Ajde: kako?! Pokažite mi, gospodine tužioče, ako mislite da može! Pa ne možete da mi pokažete, kad ne može!

Iz svega ovoga, slavni sude, proizilazi da sam ja u stvari, polomljena, odnosno oštećena strana. A meni se sudi! Potpuno naopako!

A gde su priče o suzbijanju kriminala i korupcije?

Bez anestezije i sve te žvake! Vi sudite nesrećnoj samohranoj umetnici, dok okolo neometano vršlja mafija...

Dobro, ne vršlja više, zaboravila sam da su pohvatani! Pardon!

OFF TUŽILAC: Insistiram da prekinete raspravu, gospođo sudija.

Ovo je izgubilo svaki smisao.

OFF SUDIJA: U redu kolega! Ako baš insistirare, molim okrivljenu da napusti sudnicu!

Daktos počinje da kuca, to o prekidu rasprave.

DESA:

Ko da napusti, šta? Ne pada mi na pamet!

Vi nemate pravo da me prekidate u sred izlaganja!

Ja ću da se obratim medijima!

A gospodin tužilac koji je kol’ko do juče bio zadrti drug...

OFF TUŽILAC: Sud mora da prekine ovu farsu! Izbacite ovu ženu! Zahtevam!
OFF SUDIJA: Usvaja se! Pozovite obezbeđenje!

DAKTOS:

(sasvim sa proscenijuma pokušava nešto da došapne sudiji, nemušto.

O tome da obezbeđenje štrajkuje, a to ne bi htela glasno reći..)

DESA:

Ne možete vi mene tek tako izbaciti!

Ja sada nisam u ulozi okrivljene, nego u ulozi njenog branioca!

Gde to ima da se iz suda izbacije branilac u pola odbrane! Hoću da kažem da se ovde uopšte ne sudi Desislavi Đonović, nego napretku i demokratiji. Ovde se sudi privatizaciji, kao principu! Kao motoru našeg boljitka i približavanja kulturnom svetu.

Izjavljujem da NE PRIZNAJEM OVAJ SUD!

Priznaću samo privatni sud u privatnoj demokratskoj državi moje partije!

12 blok Finale

OFF SUDIJA: Dosta. Parnica se prekida.

OFF TUŽILAC: Ama, izbaci je! Iznesi je, ako treba, šta mlataraš!

DAKTOS:

Ja da iznosim babe, jeste vi normalni?!! Pa nisam ja skupštinsko obezbeđenje! (demonstrativno sedne)

DESA;

Jesam se ja zbog ovoga dogodila kao narod?

Jesam ja zbog ovoga lupala u šerpe? A?

Jesam li zato branila mostove svojim telom?! 

Jesam li zato prevrtala kontejnere, kako pune, tako i prazne?

Da me izbacujete odavde ko poslednji šljam? Sram vas bilo!

Gde mi je mobilni!?

 (batrga se i telefonira)

Alo, Rako bre! Izem ti tvoje savete i tvoju modernu, Hašku odbranu!

Ma razbiću te ko dete zvečku, barabo advokatska!

OFF SUDIJA: Zovite obezbeđenje, odmah!

DAKTOS:

Obezbeđenje štrajkuje, gospođo sudija! Štrajkuje, zar niste čuli!?

DESA:

Molim? HA, HA, HA! Štrajkuje vam obezbeđenje, gospodo.

Znači ne možete mi ništa... ha, ha, ha ne možete da me šutnete...

    DAKTOS:

Možemo da im se pridružimo, gospođo!

Ni mi nismo adekvatno plaćeni!

 

Istakne tablu sa natpisom ŠTRAJK!!! Oblači gaće od trenerke i demonstrativno seda na pod. Ispotiha počinje pesmu Daj nam sunca.    

 

DESA:

Molim? Pa kako? Izvinite onda... Vidimo se kad vam prođe...

(povlači se. U telefon. Sad je potpuno drugačija nego ranije. Jedna obična zbunjena i zabrinuta žena.)

Čekaj, Čekaj, Rako, da te pitam još nešto!

Jel to po zakonu da Sud štrajkuje?

Ama znam da štrajkuje i carina i pošta i prosveta i svi ostali koji nemaju zakonsko pravo. Pitam te za sud!

Kako bre, sve je po zakonu, samo nije po zakonu da ja naplatim svoje pesme?! Samo nije zakonito da ja prinudno naplatim svoj uloženi rad?!

Što me bre nagovori da pravim budalu od sebe,

veću nego što je život od mene napravio?

Da sam bre, rekla istinu da nemam leba, možda bi mi oprostili...

(pridružuje se daktosicinoj pesmi) Daj nam sunca daj...

 

 

KRAJ