|
NE PIJE I NE BIJE
Ljubinka Milinčić FENOMEN PUTIN Čovek koji je stvorio sam sebe Izdavač Rusika, Beograd 2011. Mati koja je jedva preživela glad u II svetskom ratu, otac borac i ratni vojni invalid. Venčali su se sa 17 godina, a do Putinovog rođenja 1952, kada je njima bilo preko 40, već su izgubili dvojicu starijih sinova i dobili jedan Svetski rat. Živeli su u “komunalki” zajedničkom stanu kamo je Vladimir kasnije doveo i svoju suprugu Ljudmilu. Ovaj deo biografije obezbeđuje izbornu podršku širokih narodnih masa koje su živele i preživele na sličan sirotinjsko-socijalistički način. To što su mu braća poumirala, a on opstao pa kao student vozio Zaporošca dobijenog na lutriji, imponuje sujevernima i onima koji veruju u sreću. Jer uvek je bolje da te vodi neko ko ima sreće nego nekakav malerozan tip. Kao što se nama dešavalo... Činjenica da je pravoslavac prija onima koji veruju u Boga. Pravoslavnoga. Dok pripadnici svih ostalih konfesija (kojih Putin pominje 4) svakako više cene kad pripadaš makar i nekoj konkurenciji, nego kada uopšte nisi verujući. Ili cene, ili lažu? Podatak da ne pije i ne bije, da je suprugu upoznao u teatru i da je sposoban da zaštiti svoju porodicu, čak i od paparaca, naravno imponuje ženama koje su u Rusiji velika većina izbornog tela. Pošto Ruskinje umiru posle sedamdesete a Rusi već posle 50-te zbog alkohola... ako je verovati statističarima. Što tečno govori engleski, nemački i francuski, te ima perfektnu memoriju imponuje intelektualcima, koji uglavnom nikada nisu takvi, ali ipak veruju da jesu. Pošto deluje hladnokrvno, sigurno i odlučno, po principu kontrasta imponuje svima koji nisu hladnokrvni ali su nesigurni i neodlučni. Oni vole da neko odlučuje umesto njih. To što je radio u tajnoj službi odbija neprijatelje, koji i dandanas užute gaće čim se pomene NKVD ili KGB. A neprijatelje treba odbiti, zar ne? Pogotovo ako se može bez rata. Osim toga postoji zanimljivo verovanje da pripadnici tajnih službi nisu korumpirani. Verovanje je za razliku od Dekartovog “credo qui aposurdim est” sasvim logično. Kako da korumpiraš nekoga ko je tajni agent, kad ne znaš šta je ni ko je? Tajna. Jedino što oni mogu da budu dvostruki, trostruki i višestruki agenti, kakvi su u akcionim filmovima. Ali to nije korupcija nego gomilanje funkcija ili prekovremeni rad, šta ja znam, nisam imala tu sreću. Najzad, život nije film, nego je dosadniji, jeftiniji, opasniji i mnogo manje logičan. To što je Vladimir Putin bio osrednji đak normalno privlači osrednje đake, kojih je najviše u svim školama sveta. Učiteljica koja je, jasno, uprkos njegovim trojkama verovala u njega, ama oduvek!, i koja svedoči o strašnom zajedničkom klozetu u komunalki, obezbeđuje verodostojnost cele priče, pošto će svaka učiteljica na svetu tvrditi da je verovala u đaka koji je postao Neko. Niko naravno ne misli o tome da su najbolji đaci obično devojčice koje kasnije postaju domaćice ili sekretarice osrednjih đaka, dok oni najlošiji đaci postaju bogataši, bankari ili nešto još organizovanije... To što izgleda prilično obično a ne kao filmski glumac (ili kao srpski, bosanski ili kosovski Predsednik), privlači sve obične proćelave oniže glasače, a to što je u formi i deluje vrlo zdravo, imponuje naciji koja je bila bačena na kolena, da ne kažemo na leđa. Velika prednost zdravlja je što ne moraš kod lekara! Mada oni najvole da im dođeš zdrav. Putin preferira džudo kao azijski sport pred zapadnjačkim boksom, što imponuje raznim njegovim azijatskim podanicima diljem Sibira. A i šire. Pošto je čovek iz naroda, sviđa se narodu. Normalno. Svak se sebi sviđa. Njegova hrabrost da vozi teški bombarder (kakav naravno, niko, osim Rusije, nema), da zaranja u atomskoj podmornici, miluje sibirske tigrove i bele medvede, treba da vrati osećanje moći zemlji koja je odbila da umre i postane opljačkani leš (kao što naša domaja nije odbila, pa je postala...) ali još uvek jedva diše. I da vrati osećanje dostojanstva njenim stanovnicima... od kojih neki ( celih 6 komada) dišu kako hoće a većina (150 000 000) kako može. Naravno da bi ovih sto pedeset miliona koji jedva dišu voleli da bar neko, kad već oni ne mogu, kontroliše tu šetoricu koji posisaše sav vazduh, sav plin, svu naftu... pa im se sviđa Putin za koga veruju da je disciplinovao oligarhe... Što bi bilo svakom milo, kad bi bilo... Dakle, da gospodin Putin nije stvorio sam sebe, kao što tvrdi autorka ove knjige, da sam ga na primer stvarala ja, kao dramski pisac, ili neka ozbiljnija marketinška agencija - stvorili bi baš istog ovakvog lika. Ako bih želela da povratim veru u život, nadu i osećanje dostojanstva jednom nersrećnom narodu, što bi mene zanimalo, ili ako bi htela da sačuva tržiste, resurse i kapital, čime bi se bavila marketinška firma... rezultat bi bio isti. Ja naravno ne bih napisala da je ravnodušan prema raskoši a da nosi sat od 60 000 dolara, jer to nema logike, ali marketinšli stručnjaci bi uleteli u takvu kontradikciju jer je to pikantno. Oni se ne pitaju zašto bi neko za koga se tvrdi da zarađuje godišnje samo 135 000 dolara, dao skoro pola godišnje plate za sat, kada i bez skupog aparata može da zakasni, što obično i čini. Čak je i logičnije. Kako znam da ga je kupio? Pa lepo piše da kao predsednik ni kao premijer Rusije, po zakonu, ne sme da primi poklon skuplji od 100 dolara. Znači kupio je sam. Supruga Ljudmila koja je prošle godine zaradila samo 3 500 dolara morala bi raditi šesnaestak godinica za takav satić, onda nije ni njen poklončić za godišnjicu braka. Osim ako je zaradila još nešto u evrima pa konvertovala? Kad ga novinari drsko pitaju koliko je bogat, on odgovara da je najbogatiji čovek na svetu jer ima ljubav svoga naroda. Lepo. I logično je da se od ljubavi brani zidom visokim 6 metara, blindiranim automobilima, avionima itd. Doduše... i Gandi je imao ljubav naroda, pa pogibe od atentatora, samo zato što je potpisao mirovni sporazum. I Kenedija su voleli sve do mira u Vijetnamu... i Lenjina, i Karađorđa, i Đinđića... pa svi izgiboše po atentatima. Postoje neki koji baš vole atentat, pa čak i rat, ma koliko to normalnom svetu izgledalo neverovatno. Sa druge strane, Kastra npr mrze iz sve snage, a on izbegao puno pokušaja atentata (pročitajte u Markesovoj knjizi eseja Riba je crvena)... Putin, dakle mora da se čuva, nije da hoće... Ipak, zašto je potrebno u istoj knjizi, o istom čoveku pisati kako je on častan i skroman dok živi u dvorcu i nosi brendirano sve? Možda zbog idolopokloničkog mentaliteta ruskog naroda koji se klanjao istoku ili zapadu, jugu ili severu, ako tamo negde daleko prolazi car, premda ne vidi ni cara ni povorku? Narodu, koji je pošto je utamanio istoga cara sve sa decom, stajao danima u dugim redovima oko Kremlja samo da vidi smežurani leš Lenjina... Za koga se tada tvrdilo da je umro od posledica atentata a danas kažu da je od sifilisa... Čemu bi se danas klanjao i divio jedan narod idolopoklonički? Danas kad je potrošnja idol nad idolima? Pa, Velikom Potrošaču, kome drugom? Zato Putin, osim časnog sirotinjskog porekla mora da ima i skupoceni sat. Dakle, mora, možda i ne želi. Šta će njemu sat i onako će ga svako pričekati? Negde u knjizi piše kako su se mnogobrojni razni ogrebali o brend Putin i kako je od svih njih najbolje prošao, i obogatio se, izvesni proizvođač votke nazvane Putin. Piše i da se Vladimir Vladimorovič na njih uopšte ne ljuti. Neće se valjda naljutiti ni na Ljudmilu Milinčić koja je mogla napisati i zanimljiviju knjigu sa manje slovnih grešaka. A valjda neće ni na mene koja sam je mogla do kraja pročitati... Uz knjigu ide i DVD pod naslovim Putin superstar, gde je snimljeno sve ili skoro sve što knjizi piše, dakle... samo drugo pakovanje... Već je bila pre neku godinu jedna knjiga o Putinu, takođe na kioscima. Ni bolja ni gora od ove, samo što beše u tvrdom povezu i bez DVD. Na ulicama Beograda već se godinama viđaju šablonski grafiti sa njegovim likom i natpisom „Putin te gleda“ (na engleskom) za koje nije jasno da li ih špricaju po zidovima njegovi fanovi ili pak mrzitelji. Meni je, pravo da vam kažem, svejedno. Nek me gleda. Gledam i ja njega.
Mirjana Ojdanić |
