<<

RADOZNALOST

            Pakleno leto 2012-te bilo je u punom zamahu. Daša, koja je ustajala prva u kući, zorom kao monahinja, pokrenula je veš-mašinu već u 5 sati izjutra, da opere još za'lada i da kasnije dodatno ne zagreva stan, kad počne vrućinčina.             Veš je bio onaj štrokavi što mora da se iskuvava.

            Mama  je izbegavala uključivanje klime tvrdeći da joj jako pogoršava konjuktivitis, dok je Baki pogoršavala reumu. Mačke Bela i Crni nisu imale pravo glasa, zbog nepoznavanja jezika i nemanja uverenja o državljanstvu, pa je Daša ostala u demokratskoj manjini po pitanju klime. Mada je bila uverena da bi dugodlake perzijanerke glasale za rashladni uređaj, ali šta vredi...

            Kad je Mama oko pola sedam ustala u znoju lica svog, mašina je bila već na osmici, odnosno, završavala je posao, ali kad je još krmeljiva htela da prostre veš ustanovila je da je isti ne samo pretopao nego i potpuno neisceđen. Čak je izrazila otvorenu sumnju da je kao malo lepljiv! Misleći da je mašina bila pretrpana izvadila je pola kuvanih krpetina i zamolila Dašu da ponovo uključi hladno ispiranje i centrifugu, pa ako sve bude ok, da isto obavi sa ostatkom veša. Daša se inače pozabavila pranjen veša relativno nedavno, kad je prva i jedina u kući pročitala uputstvo za upotrebu mašine koju je mama koristila već lepih 5 godina. Dakle sa pravom „obučenog korisnika“, za razliku od gospođe koja ju je koristila samo iskustveno, kao vlasnica, odnosno kao „jača“, pa je imala običaj da je šutira i psuje ako beslovesna sprava napravi neku grešku, što se događalo sve češće.

            Prva polovina veša se doduše iscedila, ali je ostala vruća, pa je druga polovina stavljena na duže ispiranje. Međutim i ona je ostala „topla“ kako je kazala mama. Odnosno „mlaka“ kako je tvrdila Daša. Mašina je, tu su se složile obe, bila vrela kao peć, što je stvarno bilo nepotrebno s obzirom da je spoljašnja temperatura već postigla 29 stepeni, od obećanih 36. Zato je Mama kazala Daši da propere hladnom vodom, samo sa omekšvačem, neke bakine džempere koji su samo to čekali pa da se spakuju u zimske delove plakara. Što će valjda najzad i ohladiti nestašnu mašinu! Stavila je to i još neke svoje sive i crne dukseve na poklopac klozetske šolje i izašla na terasu da prostre ostatak oceđenih skuvanih krpa.

            Kad je Baka provirila iz svoje sobe u predsoblje, a u nameri da zauzme kupatilo, i da se uključi u jutarnju gungulu, odmah je shvatila da nasred prolaza nema ništa za preskakanje. Tamo je naime običavao da se izvali i opruži celom svojom sve većom dužinom Crni mačak tako zgodno da bi ga morao preskočiti svako ko je pošao bilo kuda. Za razliku od Bele koja bi se ponekad zavlačila na tajnovita i skrivena mesta da odspava, Crni je voleo da knjava isključivo na sred srede izvaljen kao da je tigar i da je sav svet njegov. Sad ga nije bilo ni tu niti na maminom  stolu, ni na jastuku još ne spremljenog kreveta, ni ispred kade...

- Gde je Crnjo? Ne vidim ga a čujem da odnekud jauče! - Baba je odmah digla nivo panike na „alarmantno“ što je pak bio njen običaj.

-  Mjauče mama, mjauče! Ne jauče! Zašto ti misliš da mačke jauču čim se oglase, kad one uglavnom izvoljevaju i zajebevaju? - uzela je Mama ponovo da „edukuje“ svoju ostarelu majku i da joj objašnjava mačije ponašanje, jer Baba naravno nikad u životu nije imala mačke (ove dve persijanerke bile su u kući manje od godinu dana, a dovedene su zbog Daše), ali se po pravu najstarijeg Baba isticala kao najbolji poznavalac svega i svačega.

- Ja čujem da jauče! Bela je tu a Crnje nigde nema i odnekud se čuje jauk! - tvrdoglavo je tvrdila vremešna osoba. Ona bi inače počinjala da leleče čim bi se se u mačijoj činijici za hranu malo zabelasalo dno, bojeći se da će jadne mace poumirati od gladi... I nema toga ko bi joj objasnio da nije nužno da mačke jedu stalno i danonoćno, dok ne postanu dugodlaki lavovi.

- Ma zavuk'o se pod tvoj ili pod moj kauč...- uztvrdila je mama već spremna da izmiče kaučeve, kad je i ona čula taj mjauk, nekako izdaleka ili nekako prigušen.

Otrčala je u kuhinju, pa preko metle provirila kroz prozor da proveri da li je ludi avanturista možda skočio kroz prozor. Sva su vrata bila odškrinuta radi poželjne promaje a kuhinjski prozor nije imao rolo komarnik, pa je postojao dogovor da se taj prozor ostavlja „na kip“ ako su vrata otvorena. Ali, bilo je tako vruće, „na kip“ je bilo premalo i Mama je neoprezno ostavila otovorene i prozor i vrata jer su kuhinju grejali i frižider i toster i supa koja se kuvala, ama centralna Afrika!

            Crni mačak je još zimus, kao poubertetlija, skočio sa terase, sa trećeg sprata i slomio butnu kost, bio u bolnici 8 dana i jedva preživeo. Ta je avantura Mamu koštala preko 100 evra, pokidani živci svih ukućanki se ne mogu izračunati, tražile su ga dva dana, čitav kraj su izlepile oglasima sa portretom bundavog mačorčeta sa kitnjastim repom ukadriranim na rubu kade...

            Provirila je Mama kroz kuhinjski prozor preko naopako okrenutne metle koja je trebala upozoriti mačke da ne skaču u nepoznato. Metla ga nije upozorila ali Crni mačak ipak nije skočio. Dole ga nije bilo. Ono istina, ni rolo komarnici više nisu bili nikakva garancija jer je mačor odnedavno naučio da ih podigne. Zakačio bi se kandžama za metalnu mrežu, cimnuo i komarnik bi poleteo ka plafonu a mačak bi poleteo u drugu sobu pod stolicu shvatavši da je nešto zasr'o. Ili zato što bi komarnik lupio, pa ga uplašio...

            Mjauk, koji je sada i Mami i Daši ličio na jauk, začuo se ponovo, ne znano otkud. Mama isključi mašinu koja je upravo okretala bubanj da bi bolje čula odakle dopire mjauk-jauk, pa kao u šali reče:

- Jesi li sigurna da nije u mašini?

- Jao, nisam valjda ubila nesrećnu životinju... - uzruja se odmah Daša i ukopa se kraj mašine koja se nije dala odmah otvoriti. To su inženjeri smislili kao neku preventivu ko zna čega da kad isključiš glupu mašinu moraš još da čekaš par minuta, ili par godina dok ona kvrcne i dozvoli ti da otvoriš vrata. A šta ako je maca unutra, nije palo na pamet bezosećajnim tehnokratama?! Ne mogavši da izdrži tenziju nestrpljiva Mama preventivno izađe i na terasu, premda je znala da su terasina vrata bila zatvorena i da na Dašinom prozoru komarnik nije dignut. Ni tamo nije bilo Crnog čupavog avanturiste.

- Alo, budalo, jel znaš ti onu englesku izreku „radoznalost je ubila mačku“?

            Kad se vratila u kupatilo Daše više nije bilo pored mašine, valjda ni ona nije izdržala čekanje nego je otišla da proveri ormare i šerpe...

            Mama začuje kvrc! ... mašina javlja da je otvoriva.

            Ona uzdahne duboko i otvori... Polako gurne ruku, veš je još bio suv... Zašto li je okretala bubanj kad nije ni vodu uzela budaletina jedna korejanska!? To je Mama mislila da je sprava korejanska a ona je verovatno kao i sve ostalo bila proizvedena u PRC. Pablik ripablik of China.

            Utom poče da se mrda jedan sivi duks! Mama ga pažljivo pomiluje, da ga umiri pa brzo izvadi i njega i babin crni džemper, te napipa šubaru koju niko nikad nije i ne bi stavio na mašinsko pranje i nežno je izvadi iz paklene sprave.

            Crni mačak nađe se u maminom naručju baš kao beba i gleda Mamu zbunjeno i nevino svojim žutim očima dok ga ona nežno ljulja i prostački psuje bogatim rečnikom pozorišne umetnice.

            Baba se bori za prava kućnih ljubimaca, gde na prvom mestu vidi sebe:

- Nemoj da ga vređaš, vidiš da se jadan uplašio, sram te bilo! Crni dođi kod Bake.

            Daša pažljivo proverava da se ovaj put nije uvukla Bela, mada je ona, kao ženka mnogo opreznija i manje sklona avanturizmu, i ponovo uključuje mašinu, zaključivši da se mačak onomad verovatno ušunjao dok je ona skoknula da se javi na telefon, pošto budale zovu od rane zore...

            Crni mačak je ubrzo zaspao snom pravednika na sred maminog radno-trpezarijskog stola, a mama je doručkovala na terasi. Tamni veš je ohladio mašinu, oprao se fino jedino što je bio sav dlakav, pa ga je Mama dugo četkala kineskom četkom protiv dlaka. PRC!

            Ovo je bio najdramatičniji događaj prvog jula 2012. godine, na 37 stepeni u Beogradu, u stanu tročlano-petočlane porodice O.D. Iz koga se može zaključiti da radoznalost nije ubila mačku, zato što je bio mačak. Ili zato što je Baba bila radoznalija?