režije, dramatizacije i adaptacije 1975 do 1989.
1975. K.I. Galčinjski ZELENA GUSKA U ZAČARANOJ KOČIJI, Teatar poezije, Bgd. dramatizacija i korežija (sa kolegom), scena, kostim, (studentski autorski projekat) Igrali su Lazar Ristovski, Radoš Bajić i Dijana Šporčić. U podrumu
1976. V. Šekspir SAN LETNJE NOĆI Pozorište Dvorište Bgd adaptacija i korežija, scena, kostim, (studentski autorski projekat, osnivača Pozorišta Dvorišta) Igrali su: Danica Maksimović, Milorad Jekić, Gordane Kosanović, Pavlov i Gadžić, Saša Nikolić, Dragoljib Denda, Goran Bukilić, Laza Ristovski, Ivica Klemenc, Branislav Lečić... Sad mi pada na pamet kako niko ili skoro niko od nas nije bio iz Beograda (Aranđelovac, Osijek, Bjelovar, Šabac, Rusko selo, Petrinja. Sombor itd

 

1977. Alber Kami KALIGULA Pozorište Dvorište Bgd. Adaptacija, kostimi, scenografija, režija, diplomska predstava. Igrali su Branismav Lečić - Kaligula, Danica Maksimović, Enver Petrovci, Dragoljub Denda i ... veća grupa amatera koja je uskočila par dana pred premijeru kad je prof. PB zabranio svojim studentima druge godine glume da igraju pre kraja školske godine... što je prethodno bio dozvolio

...

 

1977. Milovan Vitezović DISKO TESNO DOBA dramatizacija i režija, Teatar poezije Bgd.

Igrali su, premijeru Danica Maksimović, Željka Bašić, Enver Petrovci i Vlado Kerošević, a posle je bilo uskakanja... Te godine je Enver od nekog filma kupio čitav - bicikl! Igrali su tu predstavu sve dok on nije počeo da ćelavi pa je bilo neuverljivo da igra klinca. Tada nije bilo ćelavih klinaca.

 
1978. V. Šekspir DVA VITEZA IZ VERONE, kostimi, scena, adaptacija, režija. Pozorište Dvorište, Beograd. Igrali Danica Maksimović, Gordana Marić, Boris Komnenić, Dragoljub Denda, Siniša Kukić... Kasnije, tokom pozorišne sezone, su ove predstave igrane u Otvorenom pozorištu Studentski grad, na Novom Beogradu. Na samoj ex-premijeri, dakle u Studentskom gradu, publika je već napunila salu kad je Goca Marić dobila neku galopirajuću allergiju... takvu da smo zvali Prvu pomoć. Morala sam da uskočim u ulogu Silvije, koju sam naravno znala, ali ako ne doživim stotu, neka ostane zabeleženo da mi je ovo uskakanje skratilo život.

1978 ili ? Volter KANDID ILI OPTIMIZAM dramatizacija i režija Atelje 212 Beograd

Ne verujem da danas mlad reditelj može da ode u veliki teatar i da mu prihvate projekat, bez komentara. Makar i za scenu u podrumu. Sigurno je i tada pratija držala sve u šaci ali je barem ostavljala iluziju slobode. Tako sam je daošla sa Kandidom kod Mire Trailović i onda mi je odobrila projekat i podelu sve od gostiju (što nije tada bio običaj) Igrali su Boris Konmenić, Gordana Kosanović i Ivica Klemenc. Predstava je igrana sve dok Kandid to jest Boris nije otišeo u vojsku. Dok se on vratio Pleša je na Terazijama napravio raskošan mjuzikli sa istim naslovom, tako da mi nismo ni obnovili našu predstavu.

 

1977. Branislav Nušić SVET režija i adaptacija Hrvatsko narodno kazalište Osijek Scenu i kostim radio je Žak Kukić a igrao je prvački ansambl HNK Frano Krtić, Ružica Lorković, Đoko Bosanac, Ana Stanojević... ne pamtim sva imena... Gostovala je Saša Nikolić u ulozi 14-togodišnje devojčice. Još na akademiji je igrala gospođe babe, pa je volela da igra klinku.

 
1979. Fernando Arabal GROBLJE AUTOMOBILA scena, kostimi, režija. Pozorište Dvorište bilo je kao neki rasadbik mladih glumaca. Dolazili su filmski i pozorišni reditelji i odvodili nam glumce, a nama su dolazili novi, mlađi, neafirmisani. U ovaj projekat ušla je cela ili možda skoro cela jedna klasa Novosadske Akademije, a ja se sećam samo Miodraga Petrovića zato što se zvao kao Čkalja. Od osnivača ostao je Dragoljib Denda...

 

1979. Grupa domaćih satiričara KAKO ZABRANITI MUŠKARCE dramatizacija i režija Dvorište Bgd. Bila je ovo neka vrsta satiričnog kabarea. Ako se dobro sećam igrali su Dragana Varagić, Milenko Zablećanski, Vesna Đapić, Zinaid Memišević i novosadski glumci. Negde 2000 godine došla je u SDUS na neki sastanak sa našim Predsedništvom,. predsednica Vojvođanskog udruženja glumaca. Pitala me da li se sećam da je ona prvi profesionalnu predstavu uradila samnom u Dvorištu. Setila sam se, ali sad joj ne znam ime... Lidija Stevanović? (Kasnije sam ovaj tekst radila i u Beloj Crkvi sa amaterima sa čime sam pobedila na nekom festivalu... negde. Nikako ne pamtim te nagrade koje e donose lovu.)

 

? M. Tven BELI SLON... autorski projekat sa amaterima iz Slavonske požege

 

1980. Aleksandar Popović LJUBINKO I DESANKA režija, adaptacija. Narodno pozorište Leskovac.  Nemam ništa iz ove predstave. Osim sećanja. Da nije te godine umro Tito ne znam kako bih je locirala u vremenu. Nedavno mi je Željko Hubač rekao da pamti kako ga je otac kao klinca dovodio na te probe. Igrao je i jedan Mićalović, ako se ne varam Slobodin otac. I jedna Danica, odlična glumica, koju sam mnogo kasnije srela u Kragujevcu. Neko je negde odlučio da se aca Popović izvadi ispod leda gde je boravio duže vreme mislim zbog predstave Kape dole. Donosilac odluke beše očigledno moćan jer je Televizija Srbije pozvala 7 ili 8 mladih reditelja, ponudila im sjajne uslove (koje naravno nije ispunila) da diljem Srbije urade po jedan Acin tekst i da ga posle u Nišu snime za RTS, da bi se Acu vratilo na velika vrata, što je sve i uradjeno... Negde u pola proba meni je umrla omiljena tetka Zlata (Lazić), mamina sestra, pa sam otišla u Osijek na sahranu. Vraćala sam se, neutešna, u Leskovac vozom, kad me je kasno uveče u Stalaću stigla vest da je umro Tito. Ljudi su plačući ulazili u voz. Meni je bilo jasno da plaču od straha. Televizor je tvrdio da je u pitanju tuga. Tri dana sam sedela u praznom pozorištu, praznoga grada čekajući da mi ponovo počnu probe. Plakala bih od muke, da sam umela plakati.

 

? A.P. Čehov LABUDOVA PESMA adaptacija,scena, kostim i režija Teatar veterana Osijek (osnivač teatra). Igrali su Ljubo Ojdanić, moj tata i Frano Krtić na sceni lutkarskog kazališta u Donjem gradu. Sećam se da sam u jednočinku ubacila mnoge delove Čehovljevih pripovedaka iz teatra, kojih ima baš mnogo i upečatljive su po tome što se ništa bitno nije u pozorištu promenilo od Antona Pavloviča do danas. A da ipak svi  dok smo mladi verujemo da smo novi i neponovljivi i da ćemo okrenuti svet... Što bi rekli današnji klinci svi ga nešto resetujemo a on stalno isti...

 

?.. LJUBICA PRVO LICE JEDNINE režija. Teatar veterana Osijek Gospođa Ružica Lorković želela je da ovo igra, a ja sam joj režirala jer je bila divna glumica.

 

A. Marijano ZBILO SE SNEBIVLJIVOJ KARAVILJKI adaptacija, režija scena kostimi. Teatar veterana. I ovo je bio letnji program u jednoj avliji u centru Osijeka. Avlija jedne vile u Bulevaru JNA koja je tada pripadala Savezu boraca. Ne znam kojeg leta. Danas možda pripada savezu dragovoljaca... Bulevar se zove Europen... Možda ja nemam ništa iz svih tih osječkih ( i ostalih Slavonskih) predstava zato što je sve ostalo u roditeljskom stanu zajedno sa tatinim muzičkim instrumentima i svim drugim uspomenama... Stan je bio u istom Bulevaru prekoputa (malo ukoso) Saveza boraca. Odnosno stan je i dalje tamo samo nije više naš...

 

? S. Jesenjin REKVIJEM ZA PESNIKA autorski projekat, amaterski teatar Bela crkva.

Profesionalni teatri nisu imali sluha za ovakvu vrstu teatra, pa sam otišla u provansu. amateri su nekako skloniji eksperimentima. Sa istom idejom snimila sam i radio dramu na RTS BGD a mnogo godina kasnije nagovorio me Kornelije Kovač da mu sa tom osnovnom idejom (rascep ličnsti i tok svesti sat vremena pre samoubistva, sve od Jesenjinove poezije, bez proze) na veresiju napravim libreto za operu. Libreto se zove JESENJIN, TALENAT ZA BOL  Ima već pola decenije kako čekam tu operu... i honorar.

 

? Emil Ajar PSEUDO Otvoreno pozorište DK Stud grad. Bgd, dramatizacija i režija. Scenu je radio Žak Kukić, a igrali su Mile Stanković, Saša Nikolić, Predrag Ejdus... i još nekoliko ljudi. Ovu predstavu razumelo je i volelo jedno 5 ljudi od kojih su 4 bili moji prijatelji. Može se to nazvati i fijasko ali ja činjenica i da sam promašila scenu... Jer se u teatru sve može promašiti.

 

1980. Rucante MUŠICA scenografija, kostini, adaptacija i režija Miniteatar Osijek. Igrali su Nenad Brkić, Anita Šmit, Davor Panić, Ljilja Krička i Milorad Buncic. Zapravo sam htela da upoznam studente Zagrebačke Akademije jer sam se spremala za veliki projekat u HNK gde su svi trebali da igraju, pa sam htela da napravim optimalnu podelu...

 
1981.  D. Leskovar SLIKE ŽALOSNIH DOŽIVLJAJA režija Hrvatsko narodno kazalište Osijek To je bio taj veliki projekat. Mislim da je igrao kompletan ansambl Drame HNK, i obe klase glume Zagrebačke Akademije koje su se školovale pri HNK. Plus još nekoliko muzičatra iz orkestra i opere. Predstava je imala tri čina od po sat i dve pauze. Najveća i najbolje predstava koju sam uradila. Gde sam shvatila da se mnogo lakše napravi dobra predstava sa velikim ansamblom nego sa malim. Ali mi niko više nikada nije dao veliki ansambl, premda sam dobila i sjajne kritike a i publika je predstavu volela... Skinuta je nakon jedne ili dve sezone radi predstave Sokol ga nije volio koja je bila ista kao drugi čin Slika, ali je imala većeg autora...

1982. Z Gabor KAKO UHVATITI, ZADRŽATI I OTARASITI SE MUŠKARCA Atelje 212, Podrum. Igrala je Olgica Spiridonović i odigrala je narednih godina preko 600 predstava. Radile smo ekstenzivno nekih 6 meseci za koje se vreme Zaza Gabor još dva puta udavala, pa smo morale da menjamo tekst... Što se desilo još koji put tokom igranja.
 
Petnaestak godina posle Zlata Numanagic zelela je da igra isti tekst u znak secanja na Olgicu, pa sam ponovo radila... Cak i tekst, odnosno dramatizaciuju koja se izgubila.

 

1985. ŽAR NA VODI, dramatizacija i režija priča Drage Hedla, osječkog novinara i pisca. Onog leta kad je u Osijeku bilo evropsko prvenstvo u streljaštvu, neki se glavonja u poslednjem času dosetio da za sve potrošene pare nisu napravili nikakav kulturni događaj a da bi se moralo imati nešto atraktivno, valja se istaći pred Evropom. Mene su pozvali, pošto se znalo da radim za juče, da smislim predstavu za igranje u tramvaju. Odbijem jer se u sarajevskom tramvaju već đuskalo, ali zatražim skelu koja plovi za ZOO vrt, na baranjsku stranu. Nikad mi je ne bi dali da ne beše stani-pani-i-obraz-odbrani. Sa nekolicinom mladih glumaca super smo se proveli tog leta igrajući pod svetlom baklji (na skeli nema struje) na dravskoj skeli, svake večeri, osim kišne. Sa velikog mosta 6 km nizvodno izgledala je baš kao žar na vodi.

 

1985. F. Hadžić GOSPODA I DRUGOVI režija HNK Osijek. Rekli su mi da uzmem saradnika iz Zagreba jer im je prigovoreno što ja dovodim Beogradjane. Lepo sam se složila sa gospodinom Šulerom koji je radio scenu i sa sjajnom kostimografkinjom. Slatko sam se zezala sa ovom predstavom jer mi nije bilo stalo. Pošto su ovim naslovom zamenili Erdmanovog Samoubicu koga smo bili ugovorili. Kad ti nije stalo i kad se ne grčiš sve dobiješ. Zanimljivo veselo iskustvo. Publika je urlala od smeha a kritika je napislala da sam napravila “srpsku seljačku komediju”... Neko mi je to ispričao, nisam ja čitala kritike. Kakve god da su bile nisu mogle biti tako prgave kao što ću ja pisati kasnijih godina

 

25. februara 1986. rodila sam prvu i jedinu kćerku, Mašu Dragaš. Na isti dan, a sto godina posle rođenja moje bake, po ocu, Milke Novković. Ja u svojoj 35-oj godini u kojoj je pomenuta Milka (tada već dugo Ojdanić) 1921. rodila moga oca Ljubu kao svoje dvanaesto dete! Eto koliko se za tih 100 godina promenio položaj žene na našim prostorima... Potpuno sam se posvetila bebi sve dok me inflacija nije prisilila da radim...

 

1988. B. Nušić ANALFABETA, VLAST adaptacija, režija, scenografija Kazalište Virovitica

Ovo se moglo igrati zajedno kao dva čina ili odvojeno. Bile su to jednočinke od po sat. Prihvatila sam ovaj posao jer mi je omogućavao da svakodnevno putujem u Osijek, kod deteta koje su čuvali moji roditelji. Nekim noćnim šinobusima... Ne sećam se imena glumaca, nemam baš ništa iz tih predstava, ali pamtim da je to bilo vrlo zanimljivo kazalištance. Imalo je zasebnu zgradu između Parka i Milicije. Tu je bila i garsonjera za gostujućeg reditelja, pošto svog nisu imali. Imali su sveukupno desetak ljudi koji su radili sve od vožnje autobusa i izrade dekora, do glume. Nisu imali akademije, ali su bili profesionalci sa nekim amaterskim entuzijazmom. Imali su i svoj mali autobus sa prikolicom za gostovanja. Vrlo zanimljiv i ekonomičan oblik repertoarskog teatra-trupe...

 

1989. Zaposlila sam se, putem konkursa, kao Operativni direktor Pozorišta Boško Buha jer mi se završilo trogodišnje trudničko odsustvo, koje su svi iskoristili da me zaborave, pa sam se bojala da neću opstati kao slobodan umetnik. Nisam, naravno, znala da je operativni direktor munjovod teatra i da će me taj posao progutati bez ostatka. A i da sam znala, šta bih? Pošto sam u međuvremenu shvatila da mi je kćerka važnija od svake karijere, umetnosti, civilizacije, čovečanstva... Posle se ipak ispostavilo da me kreaztivna inhibicija ubija pa sam počela više da pišem... da ne poludim... Onda mi se osladilo pisanje. U odnosu na režiju to je aristokratski posao. Nemaš ništa ni sa čijim PMS -om, ni sa testosteronom ni sa sujetama... divota!

 

režije na radiju Bgd Lope de Vega FUENTE OVEHUNA

Jesenjin REKVIJEM ZA PESNIKA  i još neke o kojima nemam evidenciju