|
Mirjana Ojdanić
na rubu svega * (masovka za rasnu glumicu)
Posvećeno prijateljima
* Ovu monokomediju igrala je Zlata Numanagić 1993, god pod naslovom Alo, ovde ja, do svog iselenja u Ameriku. Taj naslov morala sam promeniti 1996, dok je Saša Nikolić spremala premijeru, pošto je u međuvremenu izašla monodrama Alo, ođe mobilni. Odabrale smo tada, na brzinu, naslov Neželjeni efekti, koji se ispostavio neželjeno efektan! Naime, ne konferenciji za štampu, pošto je Saša osvojila nagradu publike na Fesivalu monodrame, saznale smo da niko, ali baš niko nije zapamtio naslov! Zato pretpostavljam da niko neće primetiti ni da je ponovo promenjen... Uostalom ovo i nije ni jedna od te dve verzije. Prva verzija bavila se uglavnom preživljavanjem u vreme galopirajuće inflacije i nestašice svega i svačega. Saša je u prvi plan izvukla ljubavni trougao. Za nju sam dopisivala gomilu tekstova, koje je ona u skladu sa situacijom i svojim osećanjem za meru, učila, isprobavala - pa odbacivala. Pa vraćala. Ovo je neka srednja “lego” verzija (pošto je ostale progutao jedan stari kompjuter, po imenu Milivoje), savršena za - štrihovanje. Prosto izbacite sagovornika koji vam se ne sviđa, Koviljku, ili ujku, ili kupca oružja, ili popa... Uostalom, nadam se da neće ponovo doći vreme kada će ovo ličiti na realizam, ali onda je ličilo.... M. O.
U Beogradu krajem drugog milenijuma (1993-96).
Prazna kancelarija pozorišnog dramaturga. Na radnom stolu zeleni i crveni telefon. Na stočiću egzotična biljka, imenom Koviljka. Pored nje fotelja za stranke. U dnu pisaći sto. Telefon zvoni 4 puta. Nakon kraće pauze ulazi sa ulice, Dušanka. Nosi: veliku kutiju sa kanadskim batacima, vruću kafu, vezu mimoza.. Telefon ponovo uporno zvoni. Ona diže slušalicu. (1. Otkačivanje spisateljke) Alooo... Odmah spusti, kao da se opekla. Uh, majku mu, šta ću sad?! Ova mi je ekstra neophodna! Ubrzano nešto traži, telefon ponovo zvoni. Koco, bre, gde mi je sad taj tekst?Moram da ga nađem, dušu će da mi popije, ajkula! Gde si ga zaturila, Koco, koprivo jedna! Kud zakazah baš za danas. A, tu si, dabogda te po kontejnerima skupljali! Našla je tekst, momentalno se sredi i diže slušalicu. Dobar dan, ovde Pozorište, izvolite. O, to ste vi, drago mi je. Baš sam ovog časa mislila zašto li se vi ne javljate kad smo se dogovorile za sutra. Razgleda tekst koji je našla. Ma, ne, na prvi "zvrc" sam dograbila slušalicu. Nemoguće! Dakle, kakve su nam centrale, da ne poveruje čovek! Ko zna s kim su oni vas spojili kad se niko ne javlja. Sigurno sa prvom pomoći! Ha, ha. Užurbano prelistava tekst, laže, da bi dobila u vremenu. Dakle... Šta to krči? ... Jel vi mene čujete? Ja vas jedva... Imate pravo. Važno je da vi mene čujete. Molim? Naravno da sam pročitala! Sa osobitim zadovoljstvom. Divan vam je tekst! Di-van! I ja ću koliko sutra da ga preporučim Upravniku čim se on, za dva meseca, vrati iz Berlina! Ta idite, molim vas, šta su dva mala meseca u odnosu na večnost! A vi, sa ovim tekstom ulazite u istoriju! To je moja najdubioznija opservacija! Bože sačuvaj! Nemam ni jednu jedinu primedbicu! Osim možda... ali to nije krucijalno. Sad je na početku teksta, kod naslova i lica. Ma nema veze! Ko sam ja da vama dajem primedbe! Vi ste umetnica, ja sam običan zanatlija.Mastiljara takoreći. Dobro, ako vas stvarno zanima... onda... mislim taj naslov... "Neraskidiva veza" to je malo tautološko udvajanje. Dovoljno bi bilo da se zove Spona ili Beočug. Beočug bi implicirao kompleksno semiološko značenje vašeg vrlo ekonomičnog idejnog fonda.On bi anticipirao čitavu tragediju. Sad je na kraju teksta. Razgleda. Kad rekoh tragediju, ako se ne ljutite, imam još jednu primedbicu.. Kraj, znate... Kraj je odviše pesimističan... Ljudima je dosta mraka i kod kuće, oni dolaze u teatar da bi videli nešto kolorističnije! Umesto te atomske bombe koja pada na kraju, zašto ne biste... zašto ne biste na primer napravili jedno glamurozno venčanje sa vatrometom?! Neka to bude metafora pakla! Molim? Dobro, pa i Hamlet je tragedija, ali ne pada atomska bomba na kraju! Kako nema na koga, a Fortimbras i njegova vojska? Uostalom, sve je pitanje koncepcije i dinamičke vertikale... Ko vam kaže da venčanje ne može da bude tragedija? Vidi se da vi meni, niste baš ni malo udati! Apsolutno insistiram da se izbaci atomska bonba i da dopišete venčanje! Tu bi se violentno eksplicirao vaš minuciozni stih transforisan u bizarne rime! Šizma, krizma, harizma... Epopeja, onomatopeja. Da... kad smo već kod stiha, to bih takođe mogla da vam napomenem: Vaši stihovi su apsolutno impresivnog senzibiliteta, ali danas to više niko ne akceptira. Ovo je vreme proze... Nažalost. Prepričajte vi to isto, samo u prozi i - biće ko bonbonče! Jel’ se vi to malo kao ljutite? Pa nemojte da se ljutite, tražili ste da vam kažem! U čemu je sad problem? Razgovaramo profesionalno i kolegijalno.... Nemam ništa više. ...Ne. ... Ne, ne. Ne želim da budem vinovnik vaše manične depresije! Tekst vam je sjajan, kažem vam! Sjajan! Našla je neki monolog oko sredine teksta. Spasonosno. Jedino ta glavna junakinja... Ta Valentina... Mnogo je logoreična. Mislim puno priča. Deluje kao logomanijak, a znate ionako vladaju te glupe predrasude da su žene odviše brbljive! ... Molim? To je bar jednostavno. Mogla bi da bude, na primer, gluvonema! Šta s tim što nosi ideju komada? Kao da ne može da nosi ideju ako je nema! Sve to može da se eksplicira finom unutrašnjom refleksijom i emotivnom animaciojm! A zatim ima tu i jedan čisto praktičan razlog. Naime, naša Stojanovićka, naša prvakinja, vi je znate? Ona je prekrasna glumica onako kao osoba i kao pojava. Prosto je frapantna fascinantna, i fluidna - dok ne zine. Ali kad progovori onim svojim basom sve pada u vodu jer ima šprahfeler, a nema govornu radnju. I - pošto će ona sigurno dobiti tu vašuValentinu, verujte mi, najbolje je da vam glavna junakinja bude nema! Uostalom, ne treba ni da se zove Valentina, nego Milodarka! Valentina je vodviljsko ime! Zašto mislite da to nije uloga za nju?... Ha, ha. Ima 20 godina i 30 kilograma viška!? Baš ste duhoviti! Ha, ha, ha! Celulit i na ušima... Sjajno zapažanje! Vi biste u stvari trebali da pišete komedije! Ali, verujte mi na reč, ona će dobiti tu ulogu, takva nam je kadrovska politika. Ona igra sve. Samohrane majke, nerotkinje, heroine, dame, ljubavnice, kurtizane, tinejdžerke, švercerke, švalerke... ona je čista lirska... (2. Koviljka, sestro) Lakne joj napokon. Osoba je spustila slušalicu. Trijunfalno, Koviljki. O, falim te Bože! Već sam skoro pomislila da sam promašila taktiku i da me nikad neće prekinuti. Pisci tragedija su najtvrdokornija životinjska vrsta. Ne ume da spusti slušalicu. Ne ume da popizdi, to je nedostatak adrenalina, moja Koco! Osuše se sedeći za tom mašinom. Slušaj, časna reč, u prvim slobodnim trenucima pročitaću taj njen komad, baš da vidim koliko je izdržala! Dobro, odradili smo platu za ovaj mesec. Sad možemo ono što nam život znači. Premešta kutiju do Koviljke. Pa, dobro ti jutro Koviljka, sestro! Lako je tebi, a ja imam brdo obaveza danas... Prvo da se javim ujki. okreće brojčanik, a priča Koviljki Gde si bre? Što si mi lepa i zelena, odjutros! Čuvaj mi te batake. To su kanadski. Smrznuti. Stalno mi izbacuje već na drugoj devetki... Zvoni zeleni telefon. Ju! Prepade me, idiote! Ona diže slušalicu i spusti slušalicu. Mentalna vežba: Konce svoga života držim u svojim rukama! Telefonu, koji opet zvoni: Vidiš da te ne zarezujem! Prestani! Posle ćemo ujku. Zeleni stvarno prestane da zvoni. Ona zove sa crvenog telefona. (3. Bezobrazan pop) Alo, jel’ to gospodin Đurić? A, vi ste, gospodin’ popo, nisam vas valjda, probudila? Ne! Nisam vas, ne daj Bože, prekinula u molitvi? Pri doručku ste? E, pa lepo, prijatno vam bilo! Znate, meni je vaš pašenog Sima dao broj da vam se obratim za stručni savet, pošto sam rešila da se krstim. E, baš ste vi đavo, gospodine popo. Iju, izvinite, hoću da kažem - kao da niste od ovoga sveta! Zar nikada niste čuli da se jednu damu ne pita za godine?! Dobro, dobro, kad baš insistirate... načela sam (gunđa) petu banku, što bi rekla deca. Pa, čekala sam bolja vremena! Kako za koga, gospodine popo, za nekog su, Boga mi i bolja... Nisam ja kriva što me nisu krsitli... Moj otac je bio, da izvinete komunista, pa zato... A, Bože sačuvaj, sad je Demokrata i to vodeći u stranci! Ne, ne, mamica je Radikal. Znate, oni su razvedeni... Zar je važno šta je bila? Bila je isto... Pa, isto kao tata. Znate, oni su se upoznali na jednoj radnoj akciji gde su bili dobrovoljno po direktivi - i tako sam ja došla na scenu. Naravno da su se venčali, pa kako bi se razveli da se nisu venčali!? Istini za volju, mora se priznati da je i ta kompartija imala neki svoj moral. I ona je terala ljude da se venčavaju kad su već napravili decu. Isto kao crkva. Molim? ... Apsolutno srećan brak. Srećan brak, pa srećan i razvod. Molim? Naravno da sam udata. Srećno udata drugi put. A vi biste, gospodine popo bili odličan islednik. Nego da ja vas nešto pitam: Mogu li ja nekako da se krstim u manastiru Hilandar na Svetoj Gori? Mnogo bi mi značilo. Znam, znam, da nije dozvoljeno, ali već je krajnje vreme dapravoslavna crkva prestane sa diskriminacijom žena! E, vidite, to nije tačno! Ja znam gospođu koja se krstila usred Vatikana. I kako to, molim vas, ona može usred Vatikana, a ja ne mogu usred Svete Gore?! Onda se pitate zašto katolička crkva ima više vernika. Eto zašto! Kad ja sebi nešto uvrtim u glavu - ne pitam šta košta! Dušanka izuva čizme. Mislite da ne može? Sve može da se kupi, gospodine popo, i ja pretpostavljam da vi kao ugledan čovek ... (Odlazi po papuče.) i sposoban čovek imate negde nekog, ko zna nekog, ko ima neku vezu, koja bi nekako mogla to da mi sredi. E, pa da je dozvoljeno, onda mi ne bi trebala veza! Pa nemojte mi reći da imate vezu kod Boga a nemate na... Znate, ja idućeg meseca idem u Grčku i strašno bi mi odgovaralo... Da, bilo bi mi usput... Molim, zašto me to pitate? Pa, ako hoćete iskreno da vam kažem to “trojica a jedan”, to teško mogu da razumem. I ono sa onim bezgrešnim začećem i to mi je malo... Ja, gospon popo, imam dvoje dece i znam tačno kako se daca prave. Ha. Ha... Alo... alo... Drčan neki pop... (Peva crkveno) Dabogda razbio telefoooon! Čuj, on će meni bezgrešno začeće, a ovamo diskriminiše čitavu lepšu polovinu čovečanstva. Ma naći ću drugog popa, boli me uvo. Uzeću prvog koji se večeras pojavi u Dnevniku. (4. Muška Živka) Zove sa crvenog telefona. Alo, ovde ja... Živka, jesu stigli oni hamburgeri? Molim, kako nije Živka? Pa čujem i ja da si muško sad kad si dreknuo. A jel to Muzej? Ama muzej Savremene umetnosti. (Koviljki) Ko da imamo sto muzeja daleko bilo! (u telefon) Pitaj Živku jesu stigli oni hamburgeri - neću da mi se odmrznu, razumeš?... Molim? Ma, kome ti majku proždrljivu, pederu jedan muzejski!? Lupi slušalicu. Uf. Svako se danas ‘vata za telefon! (5. Živka hamburgerka) Zove ponovo sa drugog telefona. Službeno. Alo, ovde Pozorište, da li je to Muzej? Žanu Živanović, molim. A, ti si Živka. Šta ti je to sa glasom, ne mogu da te poznam? Ozbiljno? Singapurski ili hongkonški? A ili Be? Ja sam imala Singapurski A, pet dana me bolela glava nisam mogla da gledam. ... Da, sa temperaturom. Jok, bez sraćke. Taj sa sraćkom, to je Bombajski A. Njega je zakačio moj Teofil. Ženo, što je to skupo! Potrošio mi četiri rolne toalet papira, znaš onog finog rumunskog, roze, što smo pazarile u Ateljeu 212 prošle srede... Urniso mi mesečnu potrošnju! Nego, kad smo kod toga - kad stižu oni hambići? Šta? Ma, ja sam tebi te batake već uzela, evo ih kod mene. 30 kila, kanadski, odlični, veliki, k’o od noja. Samo čekam da mi kažeš za hamburgere, pa da ti ih dostavim istim vozilom. Zvoni drugi telefon. Ona ide do stola. Živkić, čekaj malo zvoni mi drugi aparat, čekaj samo čas da vidim da nije Rale, onaj lik za prevoz bataka... (9. Kreten koji bi u pozorište) Diže slušalicu drugog telefona. Alo, ovde Pozorište, izvolite, molim... Šta želite? Slušalicu sa Živkom stavi u džep. Nemamo predstave do iduće nedelje. Molim? Bolestan nam je glavni glumac. Pa šta s tim što ste ga videli na televizoru? Jel to greh? Na žalost - nemamo drugog! Pa, znate, gospođo, pozorišni prvaci ne rastu na drvetu i ne možemo da ga zamenimo... Kako to mislite: moramo da igramo i ako on umre? Možda bismo morali da smo dobili plate, ali ovako ne moramo! Do zakona o pozorištu ko živ, ko mrtav... Spusti slušalicu. Nema ništa preče nego da ti igra! Oćeš čoček na stolu! Ne zna gde joj je telefon sa Živkom. Traži, a onda je prosto viče: (10. Živka, nastavak) Živka... (Nađe telefon.) Ah, tu si... Alo, Živka, čekam da mi se javi Rale, znaš onaj vajar, onaj moj vajni dever... Ne, ne taj mali i debeli, on uopšte nije vajar nego šuster. Da, i on mi je neki dever, ali iz prvog braka, a Rale mi je iz drugog. Visok i mršav, ma znaš ga sigurno sa Tv. Dobio je ove godine Oktobarsku nagradu... Dobro nema veze... Čekam da mi se on javi pa da ga pošaljem do tebe da ti doveze ove batake i da meni prebaci te hamburgere, da mi se ne odlede... Molim? Ne greju vas? Odlično! Koliko? Minus deset? Kako - 10, kad je napolju + 3? A jel? Toliko vas oladi košava? Pa što ne izdate poslovni prostor hladnjači? Priča se da oni imaju love, a nemaju struje. U svakom slučaju: super! Znači da to može da čeka Raleta bez opasnosti. Super! Pa, tebi ako nije super, a ti se bolje obuci! Ti bi htela i smrznute hamburgere i grejanje i da ne plaćaš struju... i ministra unutrašnjih poslova da ti šeta belu pudlicu sa spoljne strane muzeja, među manijacima... Slušaj ‘vamo: taj Rale, on je malo davež i sigurno će da ti traži da mu napraviš izložbu u muzeju, ali ti nemoj da se nerviraš, nego mu samo ukrcaj u kola te hamburgere...E, pa znaš, ne mogu nikog pristojnijeg da ti pošaljem, jer nema da se bira. Niko drugi nije lud da ide u taj tvoj Muzej na kraju sveta. Ama, otkačićeš ga, samo mu obećaj. Čovek je umetnik, navik’o na prazna obećanja... Zvoni drugi telefon. Čekaj, evo ga, napokon!... (11. Devizni štediša) Spusti “Živku” na sto. Na drugom telefonu. Alo, dobar dan.... jeste Pozorište... da...Ja sam. Ko vas je preporučio? Steva iz saveza deviznih štediša? Državnih ili privatnih banaka? Znam ga. Kažite još samo lozinku. Odgovara na lozinku što je čovek rekao. Srbija! ... Sad recite šta želite... Na žalost nemamo. Mi znate, imamo dva sindikata pa ni jedan ništa ne radi. Ali sam čula da imaju u Domu kulture. Javite se tamo Giletu portiru, i samo recite da ste moj prijatelj. Nema na čemu. Prijatno. Pozdravite Stevicu. Spusti slušalicu, vraća se na prvi telefon. Nije Rale, jedna budala sa slabim refleksima. Traži brašno. Kasni za isporukom. Zvoni budilnik u njenoj tašni, ali ona prvo pomisli da je drugi telefon, pa se zatim malo zbuni i laže Živku. Jao, izvini... imam posetu... Javiću ti se kasnije. (12. Jutarnja serenada) Spusti slušalicu. Izvadi budilnik i prekine zvonjavu. Koviljki: Aha, vreme je da probudim Ljubišu. Koco, sad se drži kad čuješ ovu jutarnju liriku. Šminka se i sređuje. Slušalicu zelenog telefona ugura u čizmu. Ti, mali, nemoj da mi remetiš atmosferu! Okrene broj na crvenom telefonu, zatim okrene i slušalicu, pa, kao na mikrofonu, peva jutarnju serenadu. Teško je ljubit tajno,kad to ne sme biti javno,kad to ne sme niko znati,samo dušo, ja i ti...Alo Ljuške, jesi mi se pjobudio? A onaj mali jel mi se on pjobudio?... Dobro, dobro, nije mali, on je dasa de lux! I ti si dasa. Pa, kako mi je pavala moja mala maca? Kakvi materinski instikti, mišu moj mali?! Nisu to materinski instikti, nego seksualni. Samo da znaš kako sam sjajno raspoložena! Kakav je divan petak svanuo jutros! E, meni je svaki dan petak! Tačno, rominja neka kišica i magla je. Ne vidi se prst pred nosom, ali bar ne gledamo surovu stvarnost oko sebe, i zar to nije super! Ne, ne, ne radi prevoz. Došla sam taxijem. 10 maraka. Jok, nisam dobila platu još od maja, ali ja sam optimista, Bar imam posao. Zamisli kako je tek onima koji ne rade! Da znaš samo kakve si mi divne mimoze kupio jutros, za Dan zaljubljenih... Molim? Kakve veze ima što je praznik katolički, kad je romantičan?! ... Zašto potrošački? Pa, potrošačka je i nova godina, pa svejedno slavimo... Dakle: Izađem ja iz taksija i naletim na tu prodavačicu mimiza... Tre romantik: ona u smogu, rana zora, kao Sarita Montiel... I onda ja kupim sebi na poklon od tebe jedan buketić... koliko da mi lepše počne dan... Tek sad se seti da stavi mimoze u vazu. Da vidiš samo kako divno mirišu. Na ljubičice! Znam dan bi mi ih ti kupio da si bio budan! Videćeš ih večeras kad dođeš na romantičnu večerinku za dvoje... Pa, ovde su kod mene. Večerinka isto kod mene. Kod kuće. Bože Ljuške, kako možeš u jednom ovakvom trenutku da mi pominješ m u ž a !?! Pa poslaću ga negde. Poslaću ga da traži nešto čega nigde nema. Ionako nigde ničega nema. Uh, snaći ću se ja već, kao da me ne znaš! Mama i mala putuju popodne u banju na 7 dana to sam već sredila! ... Bocu? Njega ću da uvalim tatici preko vikenda... Ne može da me odbije, pošto ću mu u protivnom tražiti alimentaciju za dvadeset godina ratroaktivno sa zateznom i revalorizacionom kamatom...E, Đoku ne mogu nikom da uvalim! Njega ćeš morati da odtrpiš! ... Ma, neće te ujesti. On je dobar, on te voli...Dobro, ako te jednom ujeo, ne znači da će ponovo! Maco, nemoj da se ljutiš. Svaka velika ljubav ima neku prepreku. Znaš onu priču o Romeu i Juliji. Oni su imali zadrte roditelje, a mi imamo Đoku... Jao, nemoj da vičeš, dobro, zaključaću ga na terasi! Ih, zabole me za komšije. Nek’ laje. I oni laju! Nego slušaj, moram nešto važno da te zamolim. Sad kad kreneš na posao, svrati, molim te, pred Pepermint banku... Imam ja tamo svoju dilerku...Ko ti je rekao da nema više dilera? Ima brate, samo su se neki prekvalifikovali. Ova na primer tamo demonstrira umesto mene. Da, demonstracije zajebanih štediša. Treba samo da joj daš 10 dem... Pa, tako sam se pogodila. Možda je skupo, ali zato ona može da popije batine ili suzavac! ... Šta kažeš? Jao, nemoj da se upiškiš. Idi piški, sačekaću te! Ne, ne, biću na žici. (13. Ljuške piški, mama ćuti) Nežno odloži slušalicu. Koco moja, zašto se ja uvek zaljubljujem u neke upišane tipove? A što su se razmazili ovi muškarci, otkad su postali seksualna manjina. Izmisle neki rat, izginu k’o budale, postanu seksualna manjina i odmah se ponašaju kao nacionalna manjina! Poziva sa zelenog telefona. Alo, mama, znam da si tu. Nemoj bre, da me zezaš! Mamaaaa! Isključi to! Javiću ti se za 15 minuta! (14. Ljuške - nastavak) Čuje Ljušketa, brzo spusti slušalicu i juri na drugi telefon. Ljuške? Jesi piškio? Jel’ ti sad lakše? Onda slušaj: gospođa koju treba da nađeš ima crveni šešir, žuti šal i zeleni kišobran... Kud ćeš bliži opis?! To je baš upadljivo! Kao semafor!Ne znam kako se zove, zar je to važno?!Obrati joj se nekako... pokušaj sa “Dobar dan”...Ma nećeš ispasti “smiješan”. Tamo niko nije “smiješan”!Ama ne ćeram te da dobacuješ ženetinama po ulici, čoče!Ko te ćera da startuješ babetine?!Maco, nemoj da se ljutiš. Šta ti je odjutros? Dobro. Nemoj da mi ideš. Dobro.Stvarno nizašta nisi. Osim za ono... Dobro, kuco moja, dobro, vidimo se večeras... Zašto da te ne zovem kuco? Uplaši se da je on prekinuo vezu. Alo, alo... Ništa. Ništa... Mislila sam da si mi spustio slušalicu, pa sam malo pukla. Znam da ne bi... Znam da ne ljutim lava dok spava. Ljubim te, strašno puno i još malo više. Cmok, cmok, ajde... idi sad na posao.Kako kasniš kad sam te na vreme probudila? Ko puno priča? Ljuške, ako se naljutim, kupićeš mi šešir u znak izvinjenja! Upozoravam te, da sam već ošacovala jedan roze, veliki kao sombrero! Aja, ja, aj, aj, Palomaaaaa.... Dobro, dobro, požuri, čekam te večeras. Cmok. (15. veza iz sekretarijata) Zvoni drugi telefon. Ona se javi. Da? Molim? Zašto mene? Ama, nemoj da me spajaš sa Sekretarijatom za kulturu, šta ja imam s njima. To je veza za upravnika. Znam da nije tu, daj im šeficu računovodstva... A gde je ona u pizdi materinoj, na pijaci? Uvali im, onda, sekretaricu drame. U zabavištu? Šta, rešila da se doškoluje? Pa nisu valjda svi na bolovanju, daj im pravnicu! Jebote, pa zar sam ja jedina došla na posao odjutros... Jel? Pa shvatam da si i ti došla, al’ nije te bilo kad sam prolazila pored portirnice... Gde ti je umetnički direktor? Je li? Kako znaš da zove baš lično sekretar? Tebi se predstavio? Dobro, spoji me, onda... Uf! (ljubazno i vrlo fino)... Dobro jutro, izvolite... Ah, pa jutro je relativno... mi smo radili i sinoć... Da? ... Pa... u principu ja pravim predlog repertoarskog plana, ali zapravo imam vrlo malo uticaja... Mislim da je Uprava to vama dostavila još krajem prošle godine... Da. Teško pametnom! Gribojedova... Pa, mislili smo da je to danas vrlo aktuelno... Šta aktuelnije? Savremenih domaćih tekstova slabo ima, vi znate kriza teatra... Ko pravi krizu? Ja i meni slični? Izvinite, ali meni slični ne postoje... Naravno da sam pročitala. Ja čitam 5-6 dramskih tekstova dnevno, i nemate pojma koliko imamo skribomana. Molim? Da izbacim Teško pametnom i da umesto njega stavim Neraskidivu vezu... Pa... naravno, ja sam baš htela da predložim taj tekst upravniku čim se vrati... Molim? Kada se složio? Ovaj... Ako ste se vi sa njim već dogovorili, onda ja mogu samo... U redu... A izvinite, mogu li jedno indiskretno pitanje? Ka’će plata? To što ni vi niste primili, mene ne može da uteši... Da... da,da. Zabeležila sam, doviđenja... Spušta slušalicu, neraspoloženo. Kanda zasrah malo Koco... Ko bi rek’o da ona skribomanka ima ovakva leđa! Jebiga! I njena leđa će neko da smeni... (16. Poruka za mamicu) Zove mamu sa drugog telefona. Ledeno. Alo, mama... Pa govori kao automatska sekretarica. Helou, dobili ste svoju kćer jedinicu, naslednika i nosioca svojih prgavih gena, koja vas moli da ne zaboravite da danas u 16.00 časova putujete sa svojom unučicom u banju, i da treba do 13. časova da podignete karte a do 14. časova da podignete unučicu. Ako imate neku primedbu možete je ostaviti posle zvučnog signala, tili du tili du.... pi, pi, pi... Spusti slušalicu. Trijunfalno: Koco, ‘oćeš da se kladiš ko će koga pre da otera u ludnicu? Ja nju ili ona mene? Peva na sav glas. Poludeće... poludeće.... Zvoni telefon. Zbog njega. Poludeću. Poludeću... ja ću da poludim. ( 16. Teofil ) Diže slušalicu. U aparat. Alo... Pozorište... Smrkne se. Ledeno. A, ti si, Teofile... Izvoli...? Kaži! Šta da me obavestiš? Štaaaaa si uradio?Koga si pozvao na večeru?Sjajno! Pozvao si na večeru bulumentu alkoholičara te me blagoizvolevaš izvestiti kako si me za večeras pretvorio u kuvaricu i služavku za tvoje pijane kockare... Nervozno pokušava da upali cigaretu, ali upaljač izda, uzima drugi koji takođe ne radi. To se ponavlja mnogo puta tokom razgovora sa mužem, ali ne upali cigaretu. Ma, glete kurca! Poslovni partneri! Poslovni ljudi svoje poslovne partnere zovu na poslovne večere u poslovne hotele gde imaju otvoren račun?... Šta, šta, šta si mislio? Pa si skontao da vam ja skrčkam večericu da se vas trojica jadni ne potucate po Hajatu tegleći sa sobom čitav novi špil karata za preferans. ... Dobro, nije preferans, nego poker! Znam da nije za pare, samo ne znam odakle ti onda toliki kockarski dugovi! Ma ne zanima me. Otkaži večeru. Zauzeta sam! I stan je zauzet! Pa shvati da se zaletela. Molim? Ne mogu! Pa, ne mogu, zašto moram uvek sve da ti objašnjavam! Shvati da neće upaliti bez suza. Histerično, kroz suze: Ne mogu jer neću, jer nemam vremena, jer ne želim da vas gledam! Jer neću da budem kuvarica ni služavka nego umetnica! ... Kako, nisam? Šta nisam napisala već 15 godina? Pa kako da pišem kad moram stalno da kuvam! Neću, jer nemam ništa u kući, jer nemam plina... Sad shvati da je nabola pravi izgovor To je suština, vidiš, setila sam se- nemamo plina! Ne mogu ni rovito jajce da vam skuvam. Vidiš, nije da neću, nego ne mogu! Otkaži ti odmah tu večeru! Zakaži je za 31. Februar, a sad otkaži! Onda idi lepo kući: uzmi sve tri plinske boce i onu iz kuhinje i one dve iz podruma, pa lepo požuri u Mali mokri lug, pošto ja imam pouzdane informacije da će se tamo noćas iznenada pojaviti pune boce... Ne, idi odmah da zauzmeš red! Šta onda što nemaš benzina?! Kupi. Kad nemaš pare - idi prevozom, k’o i sva ostala sirotinja! Ponovo pada u vatru. O čoveče, ja nisam čak ni čula da negde ima tako nesposo-ban muškarac kao što si ti! Šta sad još hoćeš od mene? Da ti nacrtam kako da uneseš tri plinske boce u pun autobus?! I da ti taj crtež pošaljem faksom. Idi biciklom!!! Snađi se malo. Smisli nešto i sam. Mućni malo tom ćelavom glavom. Vidiš kakva su vremena! Mora još malo da se plače... Baš me briga! Jesam ti otkrila gde stiže plin? Jesam ti kazala gde su boce?! Jesam ti sve organizovala? Pa šta još hoćeš od mene? Hoćeš razvod? Kako da se ne ljutim? Do infarkta ćeš me dovesti!!! Ja sam na rubu nervnog sloma! Da! Šloga, kome kolapsa, infarkta, ludila... Ja sam na rubu svega čoveče!Evo sad ću da pokvarim šminku! Kad ja nosim jeftinu šminku!... Jao, pusti me, pusti me, molim te! Idi u - Mali mokri lug! (17. Zabuna sa klanicom) Zalupi slušalicu, Koviljki. Bože šta li sam samo našla na ovom čoveku! I ko me ter’o da se udam?! A jedva sam ga isprosila... Mama! Mama nije htela da joj jedinica bude kurva... Bolje da bude robinja... Nađe šibicu i upali je ali pre nego što uspe da upali cigaretu, telefon ponovo zazvoni i ona odmah raspali rafal... Neću više ni reč da čujem! Ne mogu više da se raspravljam s tobom! Znaš da imam slabo srce! Oćeš da mi deca ostanu bez majke?! Molim? Koga? Ne! Nemamo mi takvog. (Šibica gori dok je ne opeče.) Ne, ne, pogrešili ste. Ovo uopšte nije Vršac, nego Beograd i nije konjska klanica nego Pozorište, konju konjski! (18. Srbobranka - poverilac) Zalupi slušalicu, ali telefon istog trena zazvoni. Ama, sjaši s tog telefona, idiote, treba mi veza!... Molim?... Ko?... A, ti si Srbobranka, dušo, izvini. Tu mi se neki konj nakačio na telefon pa me kolje čitavo jutro! A ti zvučiš pet godina mlađe. Jesi li se zaljubila? Srećan ti dan zaljub...Znam zašto me zoveš, baš sam htela da ti se javim i da ti vratim tih 1OOO maraka... A jel... bilo je 17OO? Kakva kamata? Pa, nisi mi rekla za kamatu... Znam da se vraćamo u kapitalizam i da više ništa nema džabe ali... Gospode Bože, pa to je 300 mojih plata... Jeste, kad si mi dala to bila jedna moja plata, ali ko je mogao znati da ćemo propadati ovakvom brzinom? Ne sećam se datuma ali ... Znam da su prošle 2-3 godine... Dobro! Dobro! Ne znam datum jer... Jer... Znaš... Meni su juče u autobusu ukrali moj mali tefter s dugovanjima.Ma, sve se danas krade, draga moja... U mom kraju opljačkali pekaru. Sa pištoljem! Časna reč. Uš‘o dasa, uperio pucu i kaže: dve kifle i pare iz kase. Jebote, da je hteo burek valjda bi don’o kalašnjikov! Molim? Ne, nisam puno. Tu i tamo. Ti si mi glavni poverilac... I najduže me čekaš... Pa sam htela da te zamolim... Ali ne, Bože sačuvaj, ne da mi odložiš. Bože sačuvaj! Znam da to već predugo traje... Znam da ti treba... Razumem... jasno... Samo sam htela da te zamolim da konvertujemo ako nemaš ništa protiv, pošto trenutno nemam marke... Ne, u dinare, koješta! I odakle mi dinari! Konvertovati, zn valutu - samo da se dogovorimo oko adekvatnog kursa... Pa, na primer - imam dolare... Koliko? 1200? Kako znaš? Što si brza, kao digitronče! Pa, da... možda... Samo ja nemam američke nego istočno karipske dolare, a oni su nešto malo veći... Ne razumem šta imaš protiv Istočnih Kariba? To su ti Antigva i Barbuda, oni su nam ko rođena braća, a vidi Ameri šta nam rade... Ja ne bih uzela američki dolar iz čisto patriotskih razloga! Ko te pravi ludom - hoćeš funte da ti dam? Jok, nego sudanske...Gospode Bože, Srbobranka, nisam znala da si rasista! A širlinge? ... Ne, nego tanzanijske... Ma, šta se odmah pališ, dogovorićemo se... Da, da... Slušam te pažljivo... (19. Naručivanje ujaka) Ostavi slušalicu na sto. Pokriva je jastukom. U crnu ćeš me zemlju saterati... Uh, jebote, ostade mi ujka nepozvan! telefonira sa drugog telefona. Alo, centrala! molim vas, ne mogu da dobijem broj 99457-444. Ne u Batajnici nego u Kanadi. Toronto. Najlepše vas molim. Hvala. Ja sam na broju 629-277. Na moj račun, naravno! Tu sam do dva sata! Spusti slušalicu. Govori Koci na Srbobrankin račun. Ova još klepeće. Jao, Koco, što mi Srbi imamo težak epigonski kompleks! Veliki kompleks male nacije! Dobro Srbi, nego čak i Srpkinje- Bog te mazo. Samo ‘oćemo na zapad, pa na zapad, a koliko puta nas je taj zapad naguzio - nema veze! Pazi, kamata, “kao svuda u svetu!” Svrati i zaviri pod jastuče, oslušne da li ona još trabunja i kaže: Da, da, potpuno te razumem... Molim? Nemoj, života ti, nemoj da mi šalješ uterivače... Nisu, nego? Agencija za tihu delatnost? Daj mi još jedan dan... A? Obe ruk Desnica je skuplja... Hm, pa... vrlo poslovno... Dobro, dobro, naći ću ti marke. Javiću ti se sutra. Ćao... Samo nemoj da mi se nerviraš, to škodi lepoti! Spusti slušalicu. U grob ćeš me oterati! Stipso!!! Šta ću sad? (20. Ujka iz Toronto) Telefon zvoni, ona zgrabi slušalicu. Alo... Da, da, hvala lepo... Pronto, pronto, jel to Toronto? Dere se ko da nema telefon. Govori u zavičajnom narečju. Ujka Milomire, jes’ to ti? Pa, kaki si mi, ujka Mićo? Ne brate, ništa, šta bi se desilo? Zašto bi se desilo?Ah, kasno? A ja računam da ti u tvojim godinama patiš od nesnice pa rek’o da ti malko prekratim dugu polarnu noć... Dobro, bre, naspavaćeš se, ako je tri sata, ček da čujem kaki si?! Ko ti hrče? Devojka? Pa ni ne javljaš, ni u svadbu ne zoveš... Imaš pravo, nije svadba više za tvoje godine... A nije ni ženidba da ti pravo kažem! Jel tako? Samo ako ja držim jezik za zube, ti si u cvetu mladosti! Ej, ujko, a da nije to neka žuta sa pirinčanih polja? Pazi bre, šta radiš, znaš kako se oni brzo “razmnožavu”. Znam da nije na mene da ti to kazujem.. Ujko! Da te pitam ja nešto? Ako je Evropa stara kurva, šta je Balkan na toj kurvi? Ih, zaboravio si da se smeješ od te njihove zimetine! Kako: zašto? Pa, zvala sam te da čujem kako si... A zašto pretpostavljaš da mi nešto treba? E, to nije istina, baš si bezobrazan, a ja tebe volim. Ma, ne ne, ništa mi ne treba, imamo svega... Samo što ne crkavamo od gladi. Znam da ne smeš da mi šalješ pare, odraće te od poreza, znam. Ma, ne trebaju mi nikakve stvari... Dobro, kad baš insistiraš, Boci su se pocepale patike. Sve troje. I ona kožna jakna mu je omalela. Ama, nisam prodala, raste dete. E, nije više dete, ali raste. Mikica nema zimski kaput ni školsku torbu... Pa ne ide u školu, al torba treba i za zabavište... A navalila je da je upišem na klavir. Jeste. Klavir... muzikalna je jako. ... Na tebe. Meni lično ništa... sem što sam izarčila svu šminku, gola sam, bosa i bez bunde. Ugalj neće niko da kopa, šume smo već posekli, a struju izvozimo. Ko ne nabavi bundu smrzava se garantovano. A sahrana ti je kudikamo skuplja od bundice!... Šta kažeš? Spisak od koliko tačaka? 20? Kako da se udenem u 20? Znaš kolko treba da ti stigne pismo! Jel imaš ti fax? Pišem brojku! Ama, jasno, samo najnužnije! Šta ti je, bre, ko fantazira? Kad sam ja tražila nešto što nije najnužnije? Jesu hteli da nas bombarduju? Jel’ bilo na svim svetskim televizijama? Jesi gled’o svojim rođenim očima? Pretili su svaki dan. Pa jesam tražila da mi pošalješ protivavionske rakete? Nisam. Eto vidiš da sam skromna. Dobro, spavaj sad. Čuvaj devojče. Sutra čim stigneš na pos’o čekaće te moj faksić. Stani, setila sam se nešto! Znaš onu Simonidu Mirković iz Poganovaca? Onu, brate Vukašinovu... E, ona je tamo u Otavi kod strica, vraća se iduće nedelje, pa možeš sve po njoj da mi pošalješ da ne plaćaš carinu i poštarinu. Poslaću ti tamo njenu adresu. Naravno da neće pristati da nosi klavir... ali neki sinti... Ajde, nemoj da si na kraj srca, volim te puno! Ćao! Spusti slušalicu i pripremi papirčinu. Ovde ću da napravim taj spisak čim rešim pitanje Boce! Samo pametno i hladnokrvno. Nije Srbobranka meni dorasla. (21. Mica sekretarica) Koncentracija za novi važan razgovor. Alo Bomerc-komerc, molim vas generalnog direktora... Šta? Nije tu? Za promenu... Zamalo da spusti slušalicu, ali se doseti nečega... Jesi ti to Mico - sekretarico? Što ti divno stoji ta frizura! Ma - super! A gde ti je Miša- diša? Ozbiljno? Sam? Bez tebe? Šta radi u Kartumu? Uvozi pesak ili crno roblje? Sad su veš-mašine toliko skupe da bi sigurno bilo jeftinije kupiti robinjicu za pranje veša! Ha, ha. A i ne postavlja se pitanje delova! Nego, slušaj, mila moja, ja sad imam jedan krupan problem. Mislila sam da mu ispručim Bocu preko vikenda, pošto ga traži vojna policija, jer nije dao godinu pa da ga malo sklonim... I, kud ću ja sa detetom, sad kad Miša... Pa se doseti rešenja. Uostalom, što da ga ne pošaljem tebi, iako Miša nije kod kuće?! Znaš, vi ste u vojnom naselju, gde vojna policija ne zalazi. Ja samo hoću da mi dete bude na sigurnom nekoliko dana... Kako si zauzeta? Imaš ljubavnika? Ne? To je baš lepo od tebe što si jedna verna ženica... Dakle, ako nemaš ljubavnika, ne vidim nikakvu realnu smetnju da primiš Bocu u goste. Službeno, ti si mome Boci maćeha i potpuno je normalno... Molim? Šta onda što ste vršnjaci?! Ko te ter’o da se udaješ za ženjenog čoveka! Ti si znala da on ima odraslog sina i da ćeš ti tom sinu biti maćeha! Uostalom tvoj mali Pera će se sigurno radovati da se malo poigra sa svojim oficijelnim bratom po tatici... Šta, šta mislim pod oficijelnim? A ti nemaš pojma šta ja mislim? Mislim službeno, zakonski, oni su polubraća po tati, zar ne? Šta hoćeš da ti otvoreno kažem? Ti znaš šta mislim, ja znam šta mislim i šta tu ima otvoreno da se govori? Zaboga ženo, o tome si ti trebala otvoreno da razgovaraš sa Mišom a ne samnom! On ti je muž, a ko sam ti ja? Bivša žena tvog trenutnog muža! ... Šta? Šta fali pridevu “trenutni”? Ko hoće tebe da razvede od Miše? Pa ti si idiot! Ja sam tebi, ženo, doživotno zahvalna, jer meni Miša nikad ne bi dao razvod da ga ti nisi smotala. A šta ima ružno u glagolu smotati? Znam da si bila trudna, nemoj da me vučeš za jezičinu! Molim? Ej, nemoj da cmizdriš, nisam ti ja publika za to! (Krajnje ledeno.) Znam da mogu da ti budem majka, ali sam uvek nastojala da budemo kao prijateljice. (Drekne.) Prestani da se dereš!!! (Pauza. Zatim opasno.) Šta ćeš ti da ispričaš mom Teofilu? Dobro, ako baš insistiraš da razgovaramo otvoreno, onda otvoreno da ti kažem kao majka! (Ekstra ledeno.) Tvoj sinčić Pera, to jest tvoj i Mišin sinčić Pera - neodoljivo liči na Dojčila Kneza! Ja sam to primetila kad sam ga prvi put videla, ali mi nije bilo sumnjivo dok mi ti lično nisi rekla kako ti ne podnosiš Dojčila Kneza zato što te bario, a oženjen žovek. I dok mi ti lično nisi kazala kako si zabranila Miši da ti ga dovodi u svoju kuću. Meni se tek tu upalila lampica i ti si to odmah osetila, zar ne? Dakle, ja znam, i ti znaš da ja znam i ne vidim u čemu je problem! Pa dame smo, nismo generali zaboga, nećemo se izdavati!Zašto bih ja to rekla Miši? To je vaša stvar. Uostalom, ko zna koliku je decu on posejao po svetu. Meni je baš Žarko, znaš Žareta? E, on mi je pričao da je Miši još jedna ribica bila u blago vreme, kad i ti... Možda ste nosile blizance... Pa, vas dve... A? Molim? Nemam pojma...Zašto te to sad zanima? I to je, valjda, uvaljeno nekom drugom, priručnom tatici! (22. Eskiviranje prekobrojnog) Neko im se meša u vezu. Čekaj malo. Alo , gospodine, spustite slušalicu, mi smo prve počele. Ne, pogrešili ste, mi već odavno razgovaramo. Ne, nije Pozorište. Ovde Ping-pong klub! (23. Mica sekretarica- dalje) Otkačila je tipa, ponovo Mici, Dobro je, otkačila sam ga. Dakle, sad ćuti i plivaj dalje! Ko te terao da guraš nos u đavolovo dupe, jer i Dojčilo Knez ima ženu, a i ona ima oči i - šta će biti ako ona ukapira? A Gordana je ljubomorna kao španska doga, to znaš. Osim toga, oni imaju ćerku u pubertetu kojoj može teško pasti ako odjednom negde čuje da joj je tatica napravio tajnog bracu. Znaš kako smo mi devojčice osetljive na te stvari. A, pravo da ti kažem i moj Boca se jedva navikao na činjenicu da ima brata koji može da mu bude sin. Bojim se da bi još teže prihvatio činjenicu da je taj brat njegovom tatici uvaljen! Znaš kako dečaci ne vole kad im muški predak ispada šonja! Slušaj, sačuvaj te suze za neku drugu priliku i osobu! Ej, na tvom mestu, je ne bih mene više zajebavala! Opet se naljuti. Ako me iznerviraš turiću te u neku komediju, znaš! Molim? Kako to misliš: niko te neće prepoznati kad te ja napišem? E poznaće te, ja ti dobra stojim! Prestani da sliniš! Ti si bre, ženo, zajebala troje dece, a sad mi tu cmizdriš oko matorog Miše! ... Šta: kako troje? Matematiku ne znaš, a dramaturgiju znaš! Troje! Troje! Pa, prvo si zajebala svog sina koji veruje da ima batu, a u stvari ima seku! Onda si zajebala moje dete koje službeno ima polubrata, a biološki ga nema! I na koncu ćerku Dojčila Kneza koja misli da nema nikoga, a ima polubracu! Ali ti si sebi tako podelila uloge, pa sad đuskaj!!! A u toj podeli, ja ti popodne šaljem Bocu u goste na tri ... ne nego na sedam dana! Spusti slušalicu! Ti ćeš meni da pričaš kako ja pišem, ko da si ikad išta pročitala, sem kuvara! I možda neki herc roman... E, turiću je farsu, samo da uvatim koji dan da sednem za mašinu! I ako preživim Srbobranku... Koco, znaš šta mi nije jasno?! Muškarci su, bre, potpuno upropastili istoriju, uvalili nas u patrijarhat, u onolike ratove i nesreće, u hareme, u pojaseve nevinosti - sve zbog toga da ih neka ne zavrne i ne utrapi im tuđe kopile. A to im se još uvek događa. I stalno siroti pitaju: na koga liči. A jel’da ima tatin karakter... a tata, naravno, i nema karaktera. (24. Uživanje u tišini) Vadi teglu sa makrobiotičkim doručkom od šargarepe i sl. Pusti neki lep instrumental. Koviljka, sestro, jesi li se ti uželela malo tišine? ‘Ajmo malo da slušamo tišinu i da smislimo nešto protiv agencije za tiku delatnost...! (25. Šiftar miljitarist) Gricne šargarepu. Nakon kraće tišine zvoni telefon. Ona diže slušalicu umorno i sa dosadom. Alo, Pozorište, izvolite... Da... Ja sam Dušanka, izvolite... Molim? Šta? Miljijon komada za kratka devetka? Šta ti je to kratka devetka? Vi se šaljite samnom? Munjicija? Ma nemoj! Otkud ti čoveče, ideja da tražiš municiju u Pozorištu? Jesi ti lud? Mi smo kulturna ustanova. Mi smo umetnici. Kako te nije sramota?! Mi smo stvaraoci, a ne rasturači! Oš‘ ti da ja zovem miljicija, barabo!? Molim? ... Ko vam je odao lozinku? Minja iz Društva za zaštitu životinja?! Dobacuje Koviljki. Vidi, Minja štiti životinje, ali ljude jok! Ponovo u telefon Ništa, ništa, ne kažem vama! Ne, ne, nema nikoga, sama sam, slušam vas. Aha. Da. ... Pravi keš? (Za sebe.) Sam ga je Bog poslao. Ili đavo? U telefon. Šuška? ... A ko je na slici? ... Ujka Sem? ... zeljeno, voljim te zeljeno... ovaj... kako da vam kažem...Pa, kad je već tako, ja imam neke veze u jednoj čuvenoj privatnoj banci. Mi se, naravno, time ne bavimo, ali ja lično znam ko se bavi i za deviznu proviziju od 20%... Moljim? Dobro, ako je svugde u svetu 10%, onda ćemo mi da se dogovorimo na 12% - zato što kod nas sve ide malo teže... Dakle, 12% odmah po utovaru. OK? Da, da, sigurno, mi smo apsolutno protiv rata. ... Naravno. Jasno. Znam da branite kućni prag. ... I mi!Pa... mogu da vam obezbedim i prevoz... ali mogu samo preko Unprofora, ako vam se ne gadi... Dobro, znači, 15% od ukupne vrednosti na tržištu... E, to ne mogu da vam garantujem! Možda budu iz Hrvatske, a mogu da budu iz Bosne ili iz nekog trećeg odrađenog rata. Nadam se da nećete praviti pitanje. To je i onako potrošna roba! Ne, ne, nemojte se “zafaljivati”. Ne treba mi crvena ruža, daleko bilo! Ali ako već imate nekakav malecki fondić za reprezentacijicu, može jedan magnumčić 323... Neka nije damski. Ja i ne nameravam s njim da obavljam damske poslove... Da, da, da, i malo pripadajuće municijice. Tek toliko da i ja mogu da st I ja vama! ... Dakle, čujemo se u 13.35. Sustu slušalicu. Looooova! Srbobranka, skote smrdljivi, skinuću ja s vrata i tebe i tvoju Agenciju za tihu delatnost! Koviljki. Koco, nemoj ti da misliš da sam ja neki ratni profiter. Ovaj bi to i bez mene nabavio... a mene bi ona zmija... Nužda zakon menja. Ja sam sitnica ribica. (Peva.) I treba mi lova. Jebi ga, i sitna riba treba da diše... (26. Sin Bogoljub - spavalica) Okreće brojčanik. Boco... Alo, Bogoljube, sine, pa ti još spavaš! Diži dupe iz te rupe, smesta. Smesta! Moraš hitno da mi obaviš jedan delikatan poslić... Nije prljav, nego delikatan! Ma, probudi se, protoplazmo jedna! Slušaj ovamo, popodne ideš na gostovanje sedam dana kod svoje nove maćehice... Zato što ja kažem! Dobro, nije gostovanje, ideš u goste. Profesionalna deformacija. Tata nije kod kuće, ali to ne menja stvar! Jel’da? Voliš što nije kod kuće. A zašto? Gospode Bože, sine, pa nećeš, valjda, da muvaš ženu rođenog oca!! Dakle, ništa ti nije sveto! Nego, o tome ćemo kasnije! Ovog časa se diži iz krpa umij se... Tačno! Operi zube! Obuci se lepo gospodski, kao biznismen. Nemoj farmerke i patike. Obavezno stavi kravatu i pejdžer. ...Neka ne radi! Zato što je meni to jako važno, a da bi i tebi bilo važno daću ti 50 dolara... Dobro. 75. ... 75 i ni centa više! Kad se tako upicaniš i namirišeš, onda hitno idi u Jugobandit banku i nađi mi tamo Goluba. Znaš onog gologlavog sa alkom i ožiljkom na obrazu... E, taj što šeta pit bula, to je taj! Dakle, nađi ga i kako znaš, dovedi mi ga u moju kancelariju do... pola jedan. Uzmi taksi! ... Ti nikad nemaš love. Pa, dadoh li ti malopre 75 dolara?! Dobrooo, dobro, žurim, uzmi 10 maraka iz frižidera (strogo poverljivo) Doza za margarim ima duplo dno. Ajde, požuri, nemoj da te ja nazovem za par minuta i da te zateknem kod kuće! Ajde ćao! ( 27. Mica sekretarica popušta) Zvoni telefon. Alo, Pozorište, izvolite... Ah, ti si, Mico... Šta to bi? Prekinula nam se veza? Spontano, kao spontani abortus! Da, da, znam da je bio zauzet. Mene stalno neko zove. Eto, baš me sad zvala Gordana. Gordana, žena Dojčila Kneza. Španska doga. Nego, da se mi vratimo na naš mali problem. Šta si odlučila za Bocu? Sluša i raduje se iz sve snage.Pokazuje Koci da je super, ali to oduševljenje ne pokazuje sagovornici. Mici, međutim to ne pokazuje, nego hladno: Dobro. Odgovara mi. Dakle, šalješ ga prvim kombijem do Budimpešte, a onda avionom preko Rima u Kartum... Kada? ... Popodne? ... Odgovara. O trošku firme? Odlično. Što pre, to bolje. Šta da mu ponese? Pa, kako je zaboravio naočari, kreten?! On je bez njih potpuno ćorav. Uvaliće mu neko ugovor za uvoz nuklearnog otpada i on će to tako ćorav da potpiše!Da, da, u pravu si. Sve ima i svoju dobru stranu! Eto, jesam ti rekla da možemo da budemo drugarice. Pozdravljam te, ćao. Spusti slušalicu. Koviljki. Znaš Koco, kako kaže Za Za Gabor: Ako vam je bivši muž biznismen, najvažnije je da ostanete u dobrim odnosima sa njegovom sekretaricom... haha, a ako mu je ta sekretarica usput još i žena - tim bolje. To kažem ja. Ili mu neće dugo biti žena, ili mu neće dugo biti sekretarica. Jer, jednom pravom biznismenu trebaju žena i sekretarica ali u dva komada. Pogotovo ako je ćorav... (Pevuši.) U Milice, u Milice, duge trepavice... Telefon zvoni. Koviljki. Ovaj hoće da mi pokvari raspoloženje... (28. Raspad sistema 1 - Ljuške i društvance) Digne slušalicu. Alooo... Jao, ti si ljubavi... Jesi dobro stigao na posao?... Baš lepo... Koga si sreo? Iz gimnazije? Jeeel? I, šta rade oni u Beograd? Fino...da...da... ljubim te... Štaaa si uradio?... Koga si pozvao? Gde? Kod mene? Šališ se! Koviljki. Ovi muškarci ništa drugo i ne rade, nego zovu društvance na večeru! U telefon. Ljuta. Jesi li ti normalan čovek?! Ja sam napravila po život opasne akrobacije da nam obezbedim intimnu večerinku za dvoje, a ti mi sad nudiš tvoje gimnazijsko društvance. Pa nisam ti ja žena, idiote! Ja sam ti ljubavnica! A da ti nisi nameravao da okreneš ženu, pa si zabunom okrenuo moj broj? Slušaj, radi kako znaš, ali ako ti večeras ne dođeš sam na našu večericu ja ću... ja ću... Ne doseti se ničeg sem plakanja. Ne znam šta ću, ali znam da ti se to neće dopasti! Zalupi slušalicu, ljuta. Koco, zavidim ti što si biljka! (Raspad sistema 2 - mamica) Zvoni crveni telefon. Rekla sam ti šta sam imala. Neću ništa više da čujem hoću da te vidim večeras! ...Ah, ti si mamice, pa zaboga, zašto mi se ne javljaš! Izludela sam od brige. Uplašila sam se da... Ma, ne, ne, ne derem se na tebe. Samo sam nesrećna. Ti znaš da ja ne volim onaj tvoj brbljavi automat. Ali, zaboga, mama, pa zar nisi u petak farbala kosu? Znam da voliš da izgledaš mlađe, ali kad bi skinula kilažu i počupala bradu - izgledala bi trideset godina mlađe! Dobro, dobro, nemoj da se ljutiš... Izvini... Izgledaš mi kao mlađa sestra... Mamice, jesi li išla po karte? K o š t r a j k u j e ? Uh, pizda im materina, kud baš danas nađoše! Dobro, dobro, mamice, neću više da psujem! Ni ja nisam primila platu od decembra, pa ne štrajkujem, nego radim! (Zvoni drugi telefon.) Čekaj samo malo, molim te. (Raspad sistema 3. - Teofil) Na drugom telefonu. Alo... da... spustila sam ti slušalicu. Izvini... Izgubila sam nerve, neću više nikad... Da... Znam da se kod vas zna ko može da prekine vezu... Dobro... pa... prekini vezu ako... Polako spusti slušalicu. Ljubavnik je prekinuo vezu. Telefon zvoni. Ona malo sačeka. Alo... Teofile, ti si? Zašto da kažem dragička i čemu mogu da se radujem? Molim? Šta? Kako, bre, kupio i već si kod kuće? Ne, ne, dobro je... Super je, izvini imam drugu vezu. Spusti slušalicu i vrati se na onaj telefon gde je imala majku. Alo mama, jesi ti baš bila na stanici ili si samo čula na... Koviljki, dok ponovo okreće mamin broj. Spustila slušalicu. Zamisli. Nije htela da me sačeka pola minuta! Joj, što majka može da ti smesti, niko ne može! Zamisli štrajkuju šoferi... Onaj kockar kupio plin i sad me tera da se radujem, a onaj drugi kreten... Ma ko me tero da imam dva kretena, kad mi je i jedan previiše. To što sudbina može da ti smesti ne može ni rođena majka! Alo, mamice... Molim? Ti si pile mamino... kako je bilo u vrtiću? Maca mo daj mi još malo baku... Šta radi baka? Kaki? Zvoni drugi trelefon Dobro, kaži baki neka samo kaki, a ja ću pozvati kasnije. Ljubi te mamica, zvoni mi drugo zvrndalo, mila... (Raspad sistema 4 - Boco) Diže drugu slušalicu. Alo, Boco, sine, ti si. Gde si? Jesi našao Goluba? Pa, gde je? Mooolim? Otišao pit bulu na sahranu?!?Trguje oružjem a svečano sahranjuje krvoločnu džukelu! Molim, ništa sine... Ko trguje oružjem, ma nisi dobro čuo... Ne, ne, ništa, nema v šalila sam se. Ma ne! Šta ćeš ti tamo kad je tata u Kartumu... Svrati do fakulteta, zaboravićeš gde je... Dobro, sine, ćao... Koviljki. Uf, svet je otišao u vražju mater! I ja sam otišla u vražju mater! Ne mogu da verujem da sam poslala dete životinji koja prodaje oružje i sahranjuje kerove. Sludela me ona Srbobranka. Pa šta, ta agencija... neće valjda da biju jednu bespomoćnu ženu.... Neće kurac! Svi biju bespomoćne žene... Trebala sam ipak da se krstim, makar u Mirijevu... Kako ću pred Boga, posle ovoga? Trebala sam da ga prijavim policiji... Da! A ne da... Okrene kratko broj policije. Alo, druže... ovaj izvinite, gospodine... Imam da prijavim, jedan slučaj ... jednog ilegalnog preprodavca oružja, zapravo jednog kupca sa znate... onim akcentom. Jednu zelenašicu i jednu agenciju za tihu delatnost... Molim? Kakve veze ima moje ime? Ja sam sasvim slučajno... Čovek kupuje oružje, ogromnu količinu... Ne, ne znam gde je oružje... Zapravo, radilo se o municiji... Milion komada za kratku devetku... Čovek će me zvati u 13.35 i vi bi... Kako to mislite da odem u nadležnu stanicu? Otkud ja znam koja je vaša stanica nadležna za kratku devetku? Ama, slušaj čoveče, ovaj tip ne namerava da pljačka lokalne pekare nego... alo... alo... (Raspad sistema 5 - isključen telefon) Panično okreće brojčanik. Alo, ...alo... Šta je sad? Mrtav telefon... Bog te mazo... Pokušava sa drugog. Alo... alo... Sluša neko vreme Slušaj šta kaže, Koviljko sestro moja?! Uključi interfon i čuje se off. ... Pošto niste izmirili svoj telefonski račun isključeni ste iz PTT saobraćaja... pošto niste izmirili telefonski račun ... (ovaj off može da ide do kraja predstave, zajedno sa onim instrumentalom)Šta sad da radim? Ja sam odsečena od sveta! Jebem ti pozorište koje ne može da plati telefonski račun! Evo ja ću da ga platim! Evo, ja ću da budem sponzor telefonskog računa! Odsvakud vadi svežnjeve inflatorne love, obraća se najbližem iz publike ili direktno u kameru. Ej, leba ti, gospodine, budi drug. Idi do prve pošte i plati mi taj usrani račun! Evo ti kamara para! Kad su ih povukli iz opticaja, oca im jebem? Kako da gledam vesti, kad padam na nos od posla? Vidi kolika je to gomila love. Propade mi. Baca lovu u vazduh i ova dugo pada. A mogla sam da kupim žvaku... (Raspad sistema 6. - nestali bataci) U očajanju, sednei na kutiju sa “kanadskim batacima”ali propadne, pa shvati da nema ni bataka. Gde su bataci? Ko mi ukr’o batake? Kako, bre? Ej, gde su mi bataci? Milicijaaaaa....Upomoooooć.... Istrčava u besu i panici, pa se doseti nečeg i vrati se. Čekaj, bre, kako? Stalno sam bila tu? Kako to može? Sama sam bila. Nisu mogli da se istope na ništa čak i ako su kanadski... Ma da su su iz humanitarne pomoći, ne mogu... Koviljka? Koviljka sestro! Da li je moguće? Koviljka pa ti si odvratni mesožder, a ja sam verovala da smo prijateljice! Sram te bilo! Izrode! Skote proždrljivi! Iseckaću te u salatu i daću te svinjama, krmačo jedna! Sprema se za pisanje. E, ne ostaje mi ništa drugo nego da budem pisac. Sve ću da ih otkucam, pa neka im se svet smeje! Stidi se Koviljka! Sve ću da vas naguram u farsu majci vam ga gurnem! Pa kad me nađu polomljenu da se zna ko me je polomio i ko ga je posl’o da me polomi! Ponovo u publiku. Šta je šta me gledaš? Nije ti dosta moje muke! Šta se cerekaš? Idi kući! Ne znaš gde ti je kuća? Briši već jedared! Pusti me da stvaram! Ajde, marš! I tebe ću da ukucam!
KRAJ
|